Crni čaj je romantična drama od ove godine koja se daje na
ovogodišnjem Fest-u na još jednom terminu (davane su tri projekcije,
a ja sam bila na trećoj, u Jugoslovenskoj kinoteci). Četvrta
i poslednja projekcija se daje na Cinepleksu (T.C Galerija) u
14:30.
Reditelj Abderahmane Sisako je inspiraciju za priču dobio
prilikom otkrivanja restorana ,Parfimisano brdo' (tako je prvobitno
trebao da se zove film i odlično što se zove tako kako jeste), gde
su vlasnici afro kineski par.
Bio nominovan ove godine za Zlatnog lava, a na IDMB-u ima
trenutno ocenu 5.7.
Džojs je na dan svog venčanja rekla ne, napustila svoju rodnu
Obalu Slonovače i rešila živeti u kineskom gradu Guangdžou.
Tamo počela raditi u čajidžinici. Tamo upoznaje Kaija...
Dosta slojevito filozofsko delo sa dve važne pouke koje su
za mene ostavile utisak.
1. Prihvatanje, poštovanje, razumevanje i voljenje različitosti
po svim aspektima.
2. Treba opraštati pravim osobama (u to spadaju naši voljeni/
porodica i prijatelji).
Nina Melo (Aja), ne samo što je posebno lepa, sa zanimljivim
frizurama i odećom, već njena gluma veoma umilna i fina. Njen
lik bio hrabar da kaže ne, ode u potpuno drugu državu, sa drugom
kulturom i načinom življenja.
Čang Han (Kai), takođe fina gluma, čovek koji dosta bio uz
druge, samo sebe nije dovoljno osluškivao (po pitanju osećanja).
Iskreno, nadam se da je bila java oko jednog važnog, ozbiljnog
susreta posle više godina.
Romantične scene između njih su fino minimalističke, tanane i
tople, plantaža odakle su uzimali listeve čaja su prekrasne
(snimljene su na Tajvanu).
Vu Ke-Ksi (bivša Kaiova žena Jing), bila opravdano povređena i ljuta i
tokom godina, shvatila da samo oprostom i fokusiranosću na
sadašnjicu se može krenuti dalje.
Jako simpatičan bio Majkl Čeng (Li-Ben, Kaiov i Jingin sin) kom
na početku nije bilo lako prihvatanje očeve nove veze (vremenom,
sprijateljio se sa Ajom).
Azijska i afrička kultura u ovom filmu se dobro spojile, nego sam
u ovom filmu imala sledeće minuse.
1. Previše razbacivanja/scena sa sporednim likovima (fokus trebao
biti samo na Ajin boravak, odnos sa Kaiom i njegovima i to kako
su srušili barijere sa svojom vezom).
2. Završetak filma (samo to ću vam odati).
3. Mogli su u jednom delu filma da obuhvate i Ajinu porodicu
(spominje se samo sestra, ali nešto malo), odnosno reakcija
porodice na njen novi život.
Muzika tokom celog filma koji traje dva sata je prekrasno
opuštajuća, sniman u 5 država (Francuska, Mauritanija, Obala
Slonovače, Tajvan glumi Guangdžou i Luksemburg) i uspešno
montiran u finalnu verziju.
Ako ne volite otvorene epiloge, mnogo filozofske slojevitosti,
usporenosti (film jeste spor, ali mi nije puno smetalo), bolje nemojte
da gledate.
Ako volite sjedinjavanje drugih kultura, različite predele, azijsku
i afričku savremenu životnu kulturu, onda je film za vas.
Ocena 8.5
