Vrlo dobra biografsko igrana Džejeva priča

 

  Biografski film o pevaču Džeju Ramadanovskom

 se snimao prošle godine i bilo je mnogobrojnih 

 priča ko će tu osobu glumeti (navodno je trebao igrati

 Denis Murić ili Amar Ćorović, ali je dobro što tu ulogu

 ipak odglumio neko drugi). Premijeru je imao 16. januara, a od

 18. se daje u bioskopima širom Srbije. Još uvek se daje u

 bioskopima. 

                                           

  Bio je pun pogodak odabir Huseina Alijevića Huse, pošto je

 ličio na Džeja iz mladosti, plus i poznavao ga. Jeste da mu je

 ovo bila prva uloga u životu, ali se veoma dobro pokazao.

 Alen Selimi kao dečak Džej takođe bio dobar, a mislim da će njegov

 lik više biti u seriji.

                                               

 

  Marko Janketić kao Iso Lero Džamba imao uverljivost, on i Husa

 su imali najviše zajedničkih scena i imao Janketić sličnosti sa

 pravim Džambom.

                                                

  Ovaj film je suroviji, ozbiljniji i mračniji od ,Tome', jedan od

 pluseva filma što nije slavio te kriminalce i mračnu stranu

 Beograda. Aleksej Bjelogrlić (Mića Sovtić), Stefan Vukić

 (Zdravko), Stojša Oljašić (Sulja, Oljašić bio jedan od sporednih

 likova u filmu ,Munje opet!' https://kulturiska.blogspot.com/2023/05/oni-opet-22-godine-kasnije.html)

 kao Džejevi stvarni prijatelji su bili odlični. Kostimi i šminka su

 bili pravo u metu, muzika koju je komponovao Aleksandar

 Futa Radulović odlična (njegov lik glumi Zlatan Vidović, dok

 Marinu Tucaković dobro odglumela Milica Janevski).

  Neki događaji su bili izmišljeni zarad filma, ima tri scene koje

 bih svakako izbacila (sve tri nemaju veze sa početkom Džejeve

 pevačke karijere), najemotivniji trenuci su bile scene pevanja 

 (dobro je

 što su pravi Džejev glas koristili kad ga Husa glumio, a Janketić

 prekrasno pevao za akustičnom gitarom).

  Pevanja nema puno (što mi blago bilo žao), jedan od upečatljivih

 sporednih likova je bila Maša Đorđević u vidu Nine i tih dva i

 po sata ozbiljno nisam osetila.

  Odjavna špica sa Cecinom pesmom ,Za kraj' je zapravo bila

 namenjena Džeju (na žalost, nikad je nije snimio)

 https://www.blic.rs/zabava/futa-otkriva-sve-tajne-pesme-za-kraj-koju-je-otpevala-ceca-ovo-je-prilika-da-nastavim/p81mldb, fotografijama

 glavnih likova sa igranim i samim epilogom njihovih života su

 svakako što treba da saznate i vidite.

  Sada bih Tomi dala dve ocene manje (pre mi bio za desetku)

 https://kulturiska.blogspot.com/2021/09/emotivno-snazan-toma.html,

 a Džejevska priča će dobiti...

  Ocena 9.5

Emotivno snažan ,Toma'

 

 Na biografsko/igrani film ,Toma' (zasnovan po pevaču narodne 

 muzike Tomislavu Tomi Zdravkoviću), bila sam pod skeptičnom

 mišlju da će taj projekat ispasti osrednji po pitanju glumačke

 postave, priče i muzike.

 

 Film se snimao 2020/2021, a na IDMB-u dobio ocenu 9.5 (što je

 zasada najbolja ocena novijeg našeg filma na ovom sajtu) i za

 samo nedelju dana od prikazivanja, gledalo preko 100.000 ljudi.

                                                   

 Priča o Tomi se odvija u dve radnje: 1991. godine koja bila

 poslednja godina Tominog života, odnosu sa svojim lekarom

 Hadžipopovićem i Tominog života pre te godine...

                                                 

 Milan Marić kao Toma je bio na visini zadatka i jedina mala mana

 što Milanu nisu skrenuli pažnju na naglasak (Toma je bio južnjak,

 preciznije Pečenjevce, mesto nedaleko od Leskovca). Pevački deo

 odlično odradio Aco Pejović u svim pesmama.

 

                                                        

 Za Tamaru Dragičević, bila sam jako skeptična po pitanju hoće li

 valjano odglumeti Silvanu Armenulić (veliku Tominu prijateljicu

 i koleginicu) i ispade da joj to jedna od 

 najvećih i najboljih uloga. Tamarin bosanski naglasak bio na mestu,

 pevački deo odradila Suzana Branković koja bi bila za desetku

 kao Aco, samo nije trebala sa tim povišenim tonovima (Silvana

 imala dublji ton, bez tih tonova).

                                                    

 Milan Kolak kao Tomin mlađi brat Novica (Novica preminuo ove

 godine i bio takođe pevač) dobio krupnu, filmsku ulogu i odlično

 je odradio (sigurno će njegov lik dobiti veći prostor u seriji).

                                                     

 Sanja Marković kao Gordana (poslednja Tomina žena) dobila

 jako odgovornu ulogu žive osobe (Gordana je zajedno sa

 njenim i Tominim sinom Aleksandrom nakon Tomine smrti

 otišla za Toronto) i najveće Tomine ljubavi. Po mom mišljenju,

 Sanja odglumela odlično i očekujem za nju još projekata i glavnih

 uloga.

 Petar Benčina (doktor Aleksa Hadžipopović) glumeo izmišljenog

 lika koji prvo s' gnušanjem i kritikom lečio Tomu i vremenom

 postali prijatelji. On mi uvek delovao drveno i ledeno dok glumi,

 dok u slučaju ,Tome', konačno vidim da može glumeti emotivno

 valjano i ovo mu je najbolja uloga.

 U slučaju Tominih kolega i prijatelja, veći deo glumačke postave je

 odlično pogođen (njih ću detaljnije da opišem kad bude bila 

 istoimena serija od 10 epizoda) i njihove osobine. Isto mišljenje

 delim i za izmišljenim likovima (velike pohvale za Paulinu Manov

 i Andriju Kuzmanovića). 

 Naslovna pesma ,Ponoć' je izmišljena za potrebe filma (šteta što 

 Toma i Silvana nisu imali pravi duet), duo Joksimović/Tozovac 

 (Tozovac preminuo ove godine) odlični autori pesme propraćeni 

 kvalitetnim narodnim orkestrom Aleksandra Sofronijevića (na 

 našem Jutjubu je pesma 3. po broju popularnosti).

 Ima u filmu izmišljenih događaja, mesta, ličnosti i izmenjenih

 stvari i to je jako realistično odrađeno. Reditelji filma Dragan 

 Bjelogrlić i Zoran Lisinac su pogodili žicu za oživljavanje naše 

 kinematografije i ako taj film sledeće godine ne bude naš kandidat 

 za Oskara, debelo ću se razočarati.

 Ne gledam odjavne špice filmova, dok u ovom slučaju sam 

 pogledala i ona je bila emotivno snažna.

 Kako bi se Toma snašao u trenutnom vremenu? Mislim da bi mu

 teško pala nagla promena muzike koju sluša narod, sve dalje nesreće

 koje su na žalost bile kod nas i sigurno ne bi ušao u rijaliti (kao što 

 je Lepa Lukić učinila).

 Svima preporučujem da pogledaju film, mislim da i oni koji ne

 slušaju normalniju narodnu muziku će ukapirati i zavoleti ovaj

 film.

 Ocena 10

Norveški beli labud otišla za Ameriku...

 Na Festu je bio norveško američki biografski film o čuvenoj

 norveškoj klizačici Sonji Heni (1912-1969) ,Sonja:Beli labud'.

 Ona je bila trostruka Olimpijska šampionka, deset puta

 svetska šampionka i šest puta evropska šampionka.


 Fokus filma je Sonjin odlazak i boravak u Americi i tamo

 postala holivudska zvezda. Ali, sva ta slava je počela dramatično

 uništavati...


 Ine Mari Vilman kao Sonja je ispala pun pogodak i liči na

 pravu Sonju.

                                               
                                              

Snimak iz 1945.

Bilo je šou replika u filmu (jedna od njih je 

 Sonjin pregovor sa Derilom Zanukom za ugovor u

 ,Twentieth Century Fox', radi svojih filmova), realistične drame, 

 intrige i provokativnih scena (Sonja bila veoma fatalna

 za muškarce, tek se usrećila u trećem braku).

 Savremena muzika ovog veka sa radnjom filma koji se

 odvija u prošlom veku nije bio pravi

 spoj po mom mišljenju.

 Volela bih da je u filmu bilo obuhvaćen delić trostrukog

 Olimpijskog uspeha.

 Najdirljiviji deo filma je epilog, veliki plus na samom 

 završetku dokumentarni snimci.

 Ocena 8 

Posle 25 godina...

 Biografsko dramski film ,Lav' je zasnovan po istinitoj priči.

 Dobitnik mnogobrojnih nagrada, veći deo kritika je pozitivan i

 tu se nalazi odlična Sijina pesma ,Never give up' (,Nikad ne

 odustaj') na kraju filma.


 Film sa prevodom https://www.filmovi.me/lion-2016.


 Kratka radnja

 Saru je petogodišnjak koji živeo sa starijim bratom, mlađom

 sestrom i mamom. Na žalost, Saru zalutao u vozu koji išao u

 drugom smeru i posle mnogo meseci, biva usvojen u Australiji.

 Posle 25 godina, Saru će pokušati pronaći svoju biološku

 porodicu...



 Dev Patel (odrasli Saru) fenomenalni nosilac svoje uloge.

 Nikol Kidman (Saruova usvojiteljka Su Brajli) ni tamo ni ovamo

 po pitanju uloge, indijski deo glumaca u filmu odličan. Lik

 Saruove devojke Lusi je zasnovan po nekoliko stvarnih njegovih

 devojaka i Runi Mara bila mnogo bolja od Nikol.


 Film me u 99% slučajeva dirnuo i u par scena rasplakao. Dev

 je trebao dobiti Oskara! A zašto se zove baš Lav, to ćete otkriti

 tek na kraju filma.


 Ocena 10

Autobiografska trilogija (film)

 Anđeo za mojim stolom (autobiografija)

 https://kulturiska.blogspot.com/2018/09/autobiografska-trilogija-o.html.


 Istoimeni film iz 1990. je snimljen u Australiji, Novom Zelandu

 i Velikoj Britaniji. Prvi novozelandski film koji je bio na

 Venecijanskom filmskom festivalu (dobitnik specijalne nagrade

 žirija), a većina iz publike se bunila što film nije dobio Zlatnog

 lava.


 Film (bez prevoda) http://putlockerz.io/watch/EdZq2DGp-an-angel-at-my-table.html.


 Kratka radnja


 Skoro isto kao u autobiografiji...



 Dobro su uspeli da stave sve važne akcente života Dženet Frejm u

 filmu koji traje 2 sata i 38 minuta. Originalno, napravljen kao

 mini serija i odlično uklopili sličnosti sa stvarnim likovima.



 Keri Foks (odrasla Dženet) odradila ozbiljno i odlično zadatak u

 roli osobe čiji životni poziv je spasao u pravi čas.


 Kevin Vilson (Dženetin tata) jako podsećao na prave ostrvske

 seoske očeve, Martin Sanderson (Dženetin prijatelj i anđeo pisac

 Frenk Sanderson) odglumeo prirodno.



 Dženetine tragedije su prikazane na realističan i jak način, trebala

 je biti proširena priča njenog odnosa sa

 roditeljima. Brat Džordž se slabo pojavljuje, sve one koje su

 glumele njene tri sestre odlične.


 Trebao je dobiti Zlatnog lava, a sama Dženet bila zadovoljna

 filmskim prikazom njenog života. 



 Ocena 10

Osrednji špijunsko biografski film

 O jednoj knjizi Džulijana Asanža

 https://kulturiska.blogspot.rs/2018/01/da-li-je-potrebna-veca-opreznost.html.


 Bukvalni prevod biografskog triler filma bi bio ,Peta država'

 (,The fifth estate'), a naši ga preveli kao ,Tajna petog staleža'.

 Prvobitni naziv filma je trebao biti ,Čovek koji je promenio svet'

 i bolje što su promenili naslov.


 Film je dobio više negativnih kritika i slabo prošao kod publike.

 Zasnovan je po dve knjige o njemu (prvu je napisao bivši kolega,

 drugu dva britanska novinara).


 Film (nema sa prevodom) https://bmovies.to/film/the-fifth-estate.p424/ryrk5q


 Kratka radnja


 Pre 11 godina, nemački novinar Danijel Domštajt je sreo

 australijskog hakera Džulijana Asanža. Zajedno su počeli raditi

 na Džulijanovoj neprofitnoj organizaciji ,Vikiliks'...



 Benedikt Kumberbač (Džulijan Asanž) fizički nije ličio

 na svog lika, ali je odlično odradio australijski akcenat i svoje

 replike. Nemački glumac Danijel Bruhl (Danijel Domštajt 

 Berg) u nekim trenucima bio mlak u izgovaranju svojih replika.

 A i nije ličio na svoj lik.



 Sporedni likovi nisu imali upečatljivost. Neki trenuci

 u filmu jesu bili dramatični, samo nije bilo dovoljno akcije i

 dramatike do kraja.



 Očekivala sam više od ovog triler biografskog filma.


 Ocena 4

Ljubavna biografska priča političara i njegove drage

 Ruski film ,Poljubac nije za štampu' je zanimljiva biografska 

 drama između političara i njegove drage.

 Kratka radnja

 Aleksandar Aleksandrovič Platov je skromni lenjingradski pravnik,

 a Tatjana Mihajlovna je stjuardesa iz Kalinjgrada. Oboje su vrlo

 brzo postali prijatelji...

 Ukoliko niste pogodili ko su Aleksandrar Platov i

 Tatjana Mihajlovna, nema veze. U pitanju su trenutni predsednik

 Rusije Vladimir Putin i njegova bivša žena Ljudmila.

 Andrej Panin i Darja Mihajlova su bili odličan filmsko biografski

 par. Glupo jeste što su glavnim likovima promenili imena (ukoliko

 je biografski film, trebali su zadržati originalna imena), sam film je

 sa dobrim dijalozima, scene su realne. Malu zamerku imam na

 preteranu bajkovitu ljubavnu priču između njih dvoje.

 Ocena 9

                                                 

Odličan bio prikaz Čoveka u crnom

 Čim sam čula da će biti ekranizacija života Džonija Keša (njegov

 nadimak je bio ,Čovek u crnom'), bila sam malo skeptičan, ali

 nije trebalo tako da razmišljam. Film ,Hod po ivici' iz 2005. je 

 zasluženo dobio Oskara (dobila ga Ris za glavnu žensku ulogu), a 

 trebao je i Hoakin da dobije takođe Oskara za glavnu mušku 

 ulogu. Veći deo kritika za film su pozitivna (deci i ženi iz prvog

 Džonijevog braka se nije dopao film).

 Film sa prevodom http://www.filmovix.org/videos/walk-the-line-hod-po-ivici-2005/


  Kratka radnja

 U 1968, dok zatvorenici iz Folsom zatvora čekaju Džonija Keša

 i njegovu grupu, on se priseća svog detinjstva i mladosti...


 Hoakin i Ris su učili da pevaju i sviraju 6 meseci za potrebe ovog

 filma i na početku snimanja se nisu podnosili (kasnije postali

 prijatelji). Njihove scene su veoma zanimljive i dirljive,

 realističan je prikaz njegovog ranog života, a muzika je vrh.

 Ko voli kantri muziku (njene rane početke), muzičke bio

 filmove i Džonija Keša, film je za njega.

 Ocena 10