Dva zlatna veka jedne evropske lirike

 

 Stvarno je sramotno što nema na internetu makar više o Vladeti

 R. Košutiću. A ovo što sam otkrila jeste da je on bio profesor

 svetske književnosti na Filološkom fakultetu,pisac udžbenika za

 studente i velikog broja svetske antologije (izvor

 https://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=352&cl=29).

 Ovde će biti reč o jednoj antologiji, gde on odabrao, napisao prepeve

 i napisao predgovor.

                                                     

 Ove korice su sa prvog izdanja, dok sam pročitala 2. izdanje

sa sivim koricama i malom zlatnom pticom.

  Dopunjeno izdanje sadrži romanse, kratke biografije 24 autora,

 delove i cele njihove pesme. Utisak o tim pesmama mi bio

 veoma pozitivan, neke od tih pesama mi mogle dobro da se 

 prepevaju uz neku mirnu muziku sa srednjovekovnim/klasičnim

 ruhom.

  Prvi zlatni vek španske književnosti je bio u periodu 1500-1650,

 

 dok drugi bio u periodu 1898-1936.

  Objašnjenja i napomene su navedene na samom kraju, Košutićevi

 prevodi ispali odlični. Preporučujem tu knjigu budućim studentima

 Katedre za iberijske studije ili samim studentima. Kao i ljubiteljima

 klasične španske lirske književnosti.

  Ocena 10 

Kulturno zaveštanje od četiri slova zvano...

 Filmovi koje sam gledala na kulturnoj manifestaciji o kojoj je

 monografija sa ovog posta.

 1. S' one strane (Hrvatska) https://kulturiska.blogspot.com/2016/03/s-one-strane.html.

 2. Zonda, argentinski folkor (Argentina) https://kulturiska.blogspot.com/2016/02/sjajan-i-odlican-prikaz-tradicionalno.html.

 3. Vitni:Biti svoja (Amerika) 

 https://muaria.blogspot.com/2018/03/vitnin-vrh-i-pad-kroz-dokumentarni-film.html.

 4. Sonja: Beli labud (Norveška, Amerika) https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/norveski-beli-labud-otisla-za-ameriku.html.

                                                   

 Una Čolić Banzić je priredila vrhunsku monografiju i 

 antologijsko delo o našem filmskom festivalu koji bio sjajni i

 veliki kulturni most zvani fest. poseban umetnički prozor 

 za druge tadašnje socijalističke države, gde smo 

 svetski bili veliko neko i nešto i

 biti na Festu (kao gledalac, umetnik, iza scene i 

 organizator) bila sjajna, posebna stvar.

 Jedan od osnivača Festa i prvi selektor filmova 

 Milutin Čolović bio potpuno spreman da stvori 

 važni kulturni događaj i uspeo uz

 pomoć nekoliko saradnika. Fest prošao burne i teške godine (1993.

 i 1994. nije bio održan, 1997. bio opravdano prekinut), prošle 

 godine nisam bila na Festu zbog posebnih razloga.

 Dosta ključnih reditelja, umetnika, novinarskih i tv kritičara su

 uključeni u izvrsnu monografiju, fotografska arhiva fenomenalno

 raspoređena uz sve priče, podeljene u 16 poglavlja.

 Priče koje su posebno ostavile za mene utisak jesu o najboljem 

 simulativnom prevodiocu na engleskom i francuskom (to je kada

 prevodilac tiho prevodi slušaocu šta druga osoba na svom

 jeziku govori) Bošku Čolaku Antiću,

 Mirjani Van Blarikom (našoj novinarki i filmskoj kritičarki 

 zaslužnoj na dovođenju umetničkog krema u prvim, zlatnim 

 godinama Festa, ona dugo živi u Americi) i priča o Festoviziji

 (osnivač te kulturne i izvrsne priče bio jak televizijski

 novinar Nebojša Đukelić kog nema već 26 godina).

 Monografija je odštampana u 500 primeraka (očekivala sam 1000-

 1500), onaj ko je ima u privatnoj kolekciji, treba da je stavi na

 istaknuto mesto i često čita.

 Ocena 10