Njegove uspomene iz 1971.

 

 

  Milan P.Rakočević je arhitekta i redovni profesor Univerziteta u 

 penziji. Kao planinar, pohodio četiri vrhova na svetu i ovde

 su opisana i prikazivana putopis sećanja od pre 53 godine.

                                        

  Korice sa ženom i muškarcom je jedna od pronađenih praistorijskih

 slika i priča iza nje je jako zanimljiva (pročitaćete u samoj knjizi).

 

                                                 

               Ruta tog posebnog, obimnog i rizičnog puta 

  Milan P. Rakočević je preko jedne pustolovne knjige želeo otići

 da oseti tu oblast (ona se nalazi u Alžiru, kao i na tromeđu te države,

 Libije i Nigera). Počeci njegove karijere u Parizu kao arhitekte su

 bili veoma dragoceni i značajni za odlazak u Alžir.

 Alžir sedamdesetih godina prošlog veka je i u ono vreme bio

 posebna egzotika, Milan se dobro snašao tamo i sa nekolicine 

 saboraca rešio otići u Tasiliju.

                                            

  Flora i fauna same alžirske oblasti je dosta specifična, naš glavni

 lik je bio uporan da ne odustane od toga da konačno vidi Tasiliju.

                                              

 Ovo je samo neka od posebnih praistorijskih slika pronađene u

 Tasiliji (uživo čitajući ovo delo mi bilo upečatljivije i lepše).

                                               

                          Kako su viđali životinjski svet tadašnji praistorijski

                                                   ljudi

 Njegov jezik mi bio stručan, a opet živopisan, veoma jasan i britak.

 Veliko mu hvala što je odlučio iskazati svoju priču našoj javnosti,

 ujedno pokazati da afričke države imaju skrivene, posebne 

 istorijsko arhitektualne lepote.

 Ocena 10

Boravak u Belgijskom Kongu je zauvek...

 

  Zanimljivo delo o junacima koji su živeli u razmaku od tri veka

 https://kulturiska.blogspot.com/2021/11/u-razmaku-od-tri-veka-ziveli-prirodnjak.html.

                                            

   Američki hrišćanski propovednik zajedno sa svojom suprugom

 i četiri ćerke je 1959. otišao na jednogodišnji boravak u Belgijski

 Kongo...

  Majka ove porodice Orleana ima posebna poglavlja u delovima 

 kad je kod kuće, dok u slučaju afričkog dela, glavni likovi su 

 njene četiri ćerke: Rahela (najstarija, opsednuta materijalizmom i

 voli da je diva), Lea (prva bliznakinja, muškobanjasta, veoma

 pametna, previše idealizovala svog oca i samopouzdana),

 Ada (druga bliznakinja, sumnjičava, povučena, odlična u prirodnim

 naukama i voli palindrome) i Ruta Mej (najmlađa, radoznala,

 razigrana i neustrašiva).

  Od njih četiri, najmanje mi bila omiljena Rahela, dok sam likove

 preostale tri sestre zavolela na drugačiji način. Leu zbog te

 neustrašivosti i pozitivnog dokazivanja da život ovde

 može imati smisao, Adu zbog britkog i sarkastičnog humora i Rutu

 Mej, jer je imala šarm i nimalo predrasuda.

  Natan mislio da će sa boravkom ovde promeniti stanovnike

 sela po pitanju vera i životnih navika, ali sve to bila ogromna 

 greška. Porodica Prajs se tamo  veoma brzo raspala i pozadina

 Natanovog posrnuća pred odlazak u Belgijski Kongo je 

 ogromno tragičan (on se desio još u Americi).

  Rastužila me smrt jedne od ćerki, dobro su obuhvaćeni važni

 politički istiniti događaji sa fikcijom, religijski trenuci dva sveta

 lepo opisani.

  Opravdano, tri sestre su nekako nastavile sa životom kao 

 odrasle žene i na svoj način ispunjene. Drago mi je što se delo

 nije završilo sa gorko bolan način, već kroz poseban i veliki

 oprost.

  Postojala je priča iz 2019. da se ovo delo ekranizuje, ali zasada

 nema novih informacija o istom.

  Ocena 9.5 

Naslov ovog dela je samo jedna od reportaža...

 

  Rišard Kapušćinjski (1932-2007) je bio poljski esejista, pesnik i

 novinar.

 U poslednjim godinama svog života, bio razmatran za Nobelovu

 nagradu, a ovo delo se bavilo reportažama o diktaturama za vreme 

 šezdesetih, sukoba, kao i samog naslova.

 Savlador i Honduras su igrali utakmicu leta 1969. godine

 kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 1970. Istovremeno, odvijao

 se rat...

 Sama priča je samo jedna od reportaža koje Kapušćinjski napisao

 i glavna tema ovog dela su u stvari diktature u Africi i delom 

 Južne Amerike (više ima reportaža u Africi), kako se odrazile

 na tamošnje stanovništvo i viđenje Evropljanina (u vidu njega)

 na sve to.

 Doživeo dosta puta vanredno napete situacije (jednom mu

 zdravlje bilo veoma teskobno i visio između života i smrti), tim

 reportažama ne samo svom narodu, nego celoj Evropi rekao važne

 istine o situacijama u tim državama gde je boravio i izveštavao.

 Ocena 10   

                                                 

Dom velike afričke životinjske migracije (decembar 2021.)

 

                                                                                

  Serengeti je nacionalni park u Tanzaniji dom velike afričke

 migracije životinja. Ime označava na masai jeziku beskrajna 

 ravnica, više o njemu https://www.serengeti.com/.

 Velika životinjska migracija kroz ovaj tematski broj Nacionalne

 geografije je kao odličan dokumentarni serijal kroz dva foto eseja,

 reportraža o gnuu i viđenje budućnosti Serengetija od

 strane jedne naučnice.

 Ocena 10

Naš čovek u kolevci čovečanstva

 Dušan Miklja je završio Filološki fakultet, u grupi za

 engleski jezik i književnost. Vračara mu reče da će mnogo

 putovati, što se obistinilo u vidu kao stalni novinarski dopisnik u

 inostranstvu. Putopisno autobiografsko delo ,Afrikanac' 

 ima naslovnu stranu koja je pun pogodak!


                                               

Kratki opis

 Afrikanac (sam pisac Miklja) je godinama boravio u Africi, kao

 dopisnik. Doživeo čudne afričke trenutke, avanture i drame, 

 Afrikanac zadobio prijatelje i neprijatelje tokom dugogodišnjeg

 boravka na kontinentu, odakle je kolevka čovenčanstva...

 Lako sam uplovila u svet glavnog junaka Afrikanca, koji 

 pokupava razumeti afrička plemena, a opet sa afričkim 

 bogatašima i moćnicima nema zajednički jezik. Po mom 

 mišljenju, Miklja uspeo približiti Afriku na književni način nama

 čitaocima.

 Ocena 10

Istinita priča somalijske žene

 Mnogo mi se dopala korica knjige i nisam očekivala da će to

 biti istinita priča i to ne bilo kakva... 

 Kratki opis

 Virdžinija Li Barns je boravila u Somaliji gde živi istinita i glavna

 junakinja Aman (Barnsova je iznenada preminula, a njen rad 

 dovršila prijateljica Dženis Bodi). Aman govori

 pravu sliku Somalije (knjiga je pisana početkom devedesetih,

 za vreme tamošnjeg građanskog rata), njenom buntovnom 

 odrastanju, porodičnim mukama, ljubavima i razočarenjima...



 Knjiga mi se nije dopala iz dva velika razloga:

 1. Aman odobrava obrezivanje žena, a ona o tome govori kao da

 je to sjajna stvar. Po mom mišljenju (a verujem i vaše, dragi 

 čitaoci), veliki sam protivnik da upropastiš ženino lično zdravlje

 (obrezivanje je jedno od toga).


 2. Ona se nimalo ne kaje što je menjala muškarce stalno (čudi me

 što nije zadobila teške prenosive polne bolesti).



 Na žalost, nisam pronašla bilo kakve podatke šta se desilo sa njom

 posle objavljivanja autobiografije (inače, to joj nije pravo ime).

 Ocena 7