Ovaj tata...

 

 Tone Patrljič je slovenački pisac, dramaturg i nekadašnji član

 tamošnjeg parlamenta.

 Pozorište na Terazijama je izvelo njegovu predstavu ,Moj tata

 socijalistički kulak' (kulak je dobrostojeći seljak, a ima i više

 značenja https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D0%B0%D0%BA) po kom je

 iste godine bio snimljen istoimeni film (1987.).

 Reditelj naše varijante (prevedena je na srpski) je bio Radoslav 

 Dorić, premijera bila 1984, dok video je iz 1986. i režirao je za

 televizijsku verziju Arsenije Milošević.

                                         

    Joža Malek je preživeo Drugi svetski rat i konačno ujedinio sa

 svojom porodicom. Malekovi su neočekivano hektar zemlje za

 obrađivanje, ali porodica ima nove nezgode i zgode...

  Radisav Raka Radojković (Joža) mi simpatično i upečatljivo

 odglumio čoveka koji sa porodicom neočekivano dobio i izgubio

 hektar zemlje. Njegov lik upao u razne blago smešne zablude i

 uloga mu legla kao da je van scene takav.

  Ljiljana Stjepanović (Jožina žena Mimika) i Dubravka Živković

 (kći Olga) su bile odlične, Mihailo Jevtić (sin Tinček) mi bio 

 između solidne i blago iritantne glume (ovo drugo je u pitanju

 recitacija, pošto njegov lik blagi filozof koji pravio zvrčke gde

 tata bio najveći krivac).

 Aleksandar Hrnjaković (Vanč, Jožin rođeni brat) dobar, Milan

 Pantić (župnik) odbojno odglumio, Dušan Golumbovski (Medved)

 se kratko pojavljuje, ali je bio upečatljiv.

 Irena Prosev (Tinčekova učiteljica) odglumila dobro tipičnu 

 učiteljicu sa tog perioda (posleratni).

  Scenografija i kostimi su bili u tom ruhu, replike i dijalozi 

 razumljivi i lako sam ih pratila, jako otvoreno govorila o tadašnjoj

 vlasti i određenim političkim nezgodama.

 

  Kraj predstave mi bio sasvim ok, očekivala sam da će ta

 predstava biti u nekom drugom pozorištu, ali ova glumačka postava

 uspela to izvesti smisleno i ne bude karikatura tih porodica

 koje su to stvarno doživele.

  Mislim da ta priča više nije aktuelna u trenutnom veku, sa druge

 strane vam preporučujem da pogledate.

  Ocena 9.5

Lažne patriote ili da li na jednu ili na drugu stranu

 Oružje zbogom (predstava BDP-a)

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/uzalud-su-cekali.html.


 Laža i Paralaža https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/njih-dvojica-krecu-da-izvrse.html.


 Rodoljupci je satirična komedija Jovana Sterije Popovića i dan

 danas se igra ovo delo u pozorištima.

 Verzija na ovom postu je iz 1986. (prethodne verzije su bile iz

 1949. i 1956, a bila još jedna verzija iz 2003.) od

 Jugoslovenskog dramskog pozorišta, reditelj Dejan Mijač.

                                                
 Grupa muškaraca se deklarisala kao rodoljupci, al' imaju problem

 da budu iskrene patriote. Oni pokušavaju da našeg čoveka

 Lepršika priklone na njegovu stranu...



 Odlična satirična komedija o lažnim patriotama, a diče se istim

 u pogrešnom smislu (radi sopstvene bolje socijalne slike, 

 materijalnog bogatstva). Bogata, jasna i čista gluma kod svih

 glavnih glumaca, jedan od njih koji nije želeo opravdano da

 se izjasni da li je na strani tih muškaraca ili ne je u 99% slučajeva

 bio u pravu.


 Muziku su pravili braća Vranešević (radili muziku za predstavu

 ,Putujuće pozorište Šopalović https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/gde-je-granica-u-vanredno-vreme-izmeu.html?m=1), trebale su biti potpisane tri žene

 i ljudi koji se pojavljuju na samom kraju predstave.

 Kraj je moćno i ozbiljno simbolizovan, na žalost naš narod radi

 skoro iste greške nalik svim glavnim likovima (osim muškarca

 koji se nije opravdano izjasnio).


 Ocena 10

Gde je granica u vanredno vreme između jave i mašte?

 Sumrak https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/u-sumraku-tezak-odnos-oca-i-sina.html?m=1.



 Putujuće pozorište Šopalović je drama Ljubomira Simovića

(njegovo viđenje ,Hasanaginice' bilo pretočeno u operu koja je

 veoma dobra https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/oduzeli-su-joj-jedini-smisao-zivota.html)

 imala premijeru 1985. i ocenjena odlično.

 Ovde je televizijska verzija iz 1986. godine, a i danas se izvodi

 (samo jedan glumac iz originalne postave ostao i danas).

                                               
 Građani Užica suočeni sa nemačkom okupacijom, dok četvoro

 glumaca iz trupe ,Putujuće pozorište Šopalović' je razapeta 

 između stvarnosti i mašte...


 Vasilije Šopalović (Miloš Žutić) glavni u ovoj trupi, jedini

 trezven od njih četvoro i na kraju shvata da boravak trupe u

 okupiranom Užicu bio uzaludan, gorak i tragičan.


 Jelisaveta Protić (Đurđija Cvetić) u nekim trenucima bila

 diva i na početku kroz umetnost pokušala negirati tešku, tužnu i

 surovu javu. Jedan tragičan događaj uticao na trupu i ona se naglo

 probudila iz duboko, umetničkog sna.


 Sofija Subotić (Jasmina Abramović) mlada glumica na koju su

 građani imali najveću negativnu reakciju od svih glumaca trupe.

 Ona jedina otvorila oči seoskom batinašu Drobcu (Gojko Šantić),

 da sva ta nedela više ne čini, ali biva kažnjena sa odsecanjem 

 kose.


 Filip Trnavac (Milan Lane Gutović) se previše uneo u pozorišne

 likove, njihove misli i osećanja. Jedini nije bio u dodiru sa 

 stvarnošću, a opet, to mu bio način da preživi boravak u 

 okupiranom Užicu. On je očekivano stradao, ali bih više volela da

 je preživeo.


 Milun (Milo Miranović), prost seljanin policajac, ne razume

 svet umetnosti, zbog svoje teške i opasne ograničenosti.


 Majcen (Branko Cvejić) je kratko bio, njegov lik jeziv i strašan.

 Bračni par Babić, muž alkoholičar Blagoje (Miša Janketić) i

 žena koja pati i prikaz ovdašnje majke i žene Gina (Branka Petrić) 

 su supružnici velike patnje i stvarnosti jedne zajednice, gde im 

 nevin sin bio u zatvoru.


 Simka stanodavka (Ljiljana Međeši) prihvata nekako trupu i 

 neočekivano otkri jednu tajnu Gini.



 Gde je granica u vanredno vreme između jave i mašte? To je

 jedino i važno pitanje izuzetne drame i delom komedije. Ove

 se isprepletali veoma jako java i mašta, žene koje su glumele 

 građanke bile odlične i jake epizodne uloge.


 Milan Gutović je jedini iz originalne postave koji glumi u 

 sadašnjoj verziji ove predstave Miloševu

 ulogu, što je po mom mišljenju bilo veliko iznenađenje i veoma

 čudno.

 Najupečatljivije scene su bile sa njih četvoro kad su pevali

 (autori su duo Vranešević, osnivači grupe ,Laboratorija zvuka'),

 Filipova pesma i scene Drobca i Sofije (odlični su bili Jasmina i

 Gojko u tim scenama).


 Drago mi je što ova predstava opstala u JDP-u i volela bih da 

 sadašnja verzija bude dostupna na internetu.


 Ocena 10  

    

Devojčica u fantazija svetu traži svog brata

 Džim Henson je stvorio čuveni ,Mapet šou', kao i Ulicu Sezam.

 Mjuzikl fantazija film ,Lavirint' je doživeo mešane kritike i

 debakl na boks ofisima (Džimov sin Brajan je rekao jednom

 prilikom da njegov otac doživeo teško vreme u tom periodu).

 Ali, ispostavilo se da spada među kultne filmove tog žanra.

 Postoji nastavak u manga strip varijanti ,Povratak u lavirint' i 

 pričalo se prošle godine da će biti nastavak te priče (ove godine,

 nema novih informacija povodom toga).



 Film sa prevodom https://www.gledalica.com/sa-prevodom/labyrinth-1986-video_6d757ea13.html.



 Kratka radnja


 Sara je četrnaestogodišnja tinejdžerka koja jedne večeri treba da

 čuva svog polubrata bebu Tobija, kog i baš ne voli. Ona je 

 poželela da Tobi nestane, a to učini kralj goblina Džeret. On 

 postavio Saru u svoj svet i za 13 sati, ona treba da pronađe svog

 brata u zemlji fantazija i čudnih stvorenja...



 Dženifer Koneli (Sara) nije bila prvi izbor za ulogu (kanditatkinje

 su bile Helena Bonam Karter, Sara Džesika Parker i još 7 njih) i

 bila je uverljiva u ulozi tinejdžerke koja dospeva u fantazija svet,

 da bi pronašla svog brata.


 I Dejvid Bouvi nije bio prvi izbor za ulogu Džareta (Sting, Princ,

 Majkl Džekson i Mik Džeger su bili kanditati). On je ipak bio

 pravi za takav tip uloge i par puta imao onaj odraslo jeziv strašan

 glumački uverljiv pogled.


 Ostali likovi su lutke, napravljene od strane Hensonove lutkarske

 firme. Pohvalila bih Brajana Hensona (Džimov sin-patuljak Hogl),

 Ron Muek (Ludo-simpatična zver koja malo govori) i

 Dejvida Šonesija (Didimus-foksterijer vitez).



 Bilo je previše tih patuljaka, oni roze antipatični. Muzika odlično

 prati radnju, kao i same pesme (najzanimljivije pesme su početna

 i ,Čaroban ples'). Specijalni efekti su u par navrata bili kuku

 majko, ali je to oprošteno u mom slučaju (to su bile osamdesete).

 Fantazija mjuzikl film je uspešno prikazao devojčicinu potragu

 sa nečim važnim u životu, kao i njeno sazrevanje.


 Ocena 8