Čudo u Šarganu (predstava)

 

 Čudo u Šarganu je drama Ljubomira Simovića (njegovo delo je i

ova predstava https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/gde-je-granica-u-vanredno-vreme-izmeu.html)

 koja imala praizvedbu u Ateljeu 212 1975, odigrana 240 puta do

 1991.

 Rediteljka Mira Trailović.

 Ova predstava spada među najveće Simovićevo delo, ovog juna

 amatersko pozorište iz Užica i udruženje građana iz Čajetine su

 izveli svoju verziju, predstavu su ranije izvodili iz

 beogradskog Narodnog pozorišta.

                                                    

 Šargan je jedna kafana na periferiji gde borave raznoliki ljudi.

 Uporedo se odvija priča o nadređenom i vojniku iz I svetskog rata 

 koji u današnjem vremenu traže pravdu...

 Postava iz ove verzije je jako kvalitetna bila (Mira

 Banjac-Ikonija, Ružica Sokić-Gospava, Jelisaveta Seka Sablić

 Cmilja, Taško Načić- Stavra, Feđa Stojanović-Mile i Aljoša

 Vučković-Anđelko.

 Iskazivanje monologa, tragična završnica jednog od glavnih likova

 atmosferski podseća na ,Putujuće pozorište Šopalović', samo što

 mi ova predstava bila mnogo bolja u filmskoj varijanti od sat i po

 vremena.

 U sadašnjici, mnogobrojni ljudi su nalik nadređenom i vojniku iz

 I svetskog rata, kao i glavnim likovima. Po mom mišljenju, bolja

 mi bila predstava ,Putujuće pozorište Šopalović' zbog snažnijih

 poruka, dijaloga i monologa.

 Ocena 9

   

Gde je granica u vanredno vreme između jave i mašte?

 Sumrak https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/u-sumraku-tezak-odnos-oca-i-sina.html?m=1.



 Putujuće pozorište Šopalović je drama Ljubomira Simovića

(njegovo viđenje ,Hasanaginice' bilo pretočeno u operu koja je

 veoma dobra https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/oduzeli-su-joj-jedini-smisao-zivota.html)

 imala premijeru 1985. i ocenjena odlično.

 Ovde je televizijska verzija iz 1986. godine, a i danas se izvodi

 (samo jedan glumac iz originalne postave ostao i danas).

                                               
 Građani Užica suočeni sa nemačkom okupacijom, dok četvoro

 glumaca iz trupe ,Putujuće pozorište Šopalović' je razapeta 

 između stvarnosti i mašte...


 Vasilije Šopalović (Miloš Žutić) glavni u ovoj trupi, jedini

 trezven od njih četvoro i na kraju shvata da boravak trupe u

 okupiranom Užicu bio uzaludan, gorak i tragičan.


 Jelisaveta Protić (Đurđija Cvetić) u nekim trenucima bila

 diva i na početku kroz umetnost pokušala negirati tešku, tužnu i

 surovu javu. Jedan tragičan događaj uticao na trupu i ona se naglo

 probudila iz duboko, umetničkog sna.


 Sofija Subotić (Jasmina Abramović) mlada glumica na koju su

 građani imali najveću negativnu reakciju od svih glumaca trupe.

 Ona jedina otvorila oči seoskom batinašu Drobcu (Gojko Šantić),

 da sva ta nedela više ne čini, ali biva kažnjena sa odsecanjem 

 kose.


 Filip Trnavac (Milan Lane Gutović) se previše uneo u pozorišne

 likove, njihove misli i osećanja. Jedini nije bio u dodiru sa 

 stvarnošću, a opet, to mu bio način da preživi boravak u 

 okupiranom Užicu. On je očekivano stradao, ali bih više volela da

 je preživeo.


 Milun (Milo Miranović), prost seljanin policajac, ne razume

 svet umetnosti, zbog svoje teške i opasne ograničenosti.


 Majcen (Branko Cvejić) je kratko bio, njegov lik jeziv i strašan.

 Bračni par Babić, muž alkoholičar Blagoje (Miša Janketić) i

 žena koja pati i prikaz ovdašnje majke i žene Gina (Branka Petrić) 

 su supružnici velike patnje i stvarnosti jedne zajednice, gde im 

 nevin sin bio u zatvoru.


 Simka stanodavka (Ljiljana Međeši) prihvata nekako trupu i 

 neočekivano otkri jednu tajnu Gini.



 Gde je granica u vanredno vreme između jave i mašte? To je

 jedino i važno pitanje izuzetne drame i delom komedije. Ove

 se isprepletali veoma jako java i mašta, žene koje su glumele 

 građanke bile odlične i jake epizodne uloge.


 Milan Gutović je jedini iz originalne postave koji glumi u 

 sadašnjoj verziji ove predstave Miloševu

 ulogu, što je po mom mišljenju bilo veliko iznenađenje i veoma

 čudno.

 Najupečatljivije scene su bile sa njih četvoro kad su pevali

 (autori su duo Vranešević, osnivači grupe ,Laboratorija zvuka'),

 Filipova pesma i scene Drobca i Sofije (odlični su bili Jasmina i

 Gojko u tim scenama).


 Drago mi je što ova predstava opstala u JDP-u i volela bih da 

 sadašnja verzija bude dostupna na internetu.


 Ocena 10  

    

Oduzeli su joj jedini smisao života

 Kraljica Margo https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/fantasticno-baletsko-vienje-kraljice-m.html.


 Ljubomir Simović je napisao svoje viđenje narodne balade

 Hasanaginice 1974. i bila u dve pozorišne verzije u

 Narodnom pozorištu (1974. i 2001.).


 Operska verzija na muziku Rastislava Kambaskovića je bila

 2009. godine. Dirigent Mladen Jagušt.


 Hasanaginica je potpuno neshvaćena i odbačena

 od svojih bližnjih i oduzet joj jedini smisao života...

                                               Uvod
                                               

                                    Loše priče o Hasanaginici koje

                            su u stvari pogrešne i neosnovane

                                    Hasanaga (lik u crvenom) na žalost

                                želi da se rastane od nje

                                  Prisilno zbogom svom detetu

                                                  Ispovest majci


    

                                         Susret koji bio koban za

                                     Hasanaginicu         



 Jasmina Trumbetaš Petrović (Hasanaginica) u pravim trenucima

 iskazala dramatičnost, bol i tugu svog lika kojoj su oduzeli jedini

 smisao života. 


 Vuk Matić (Hasanaga) se manje pojavljivao, snažan bas i njegov

 lik oštro osuđujem.


 Janko Sinadinović (Hasanagičin brat beg Pintorović) veoma jak

 tenor, njegov lik je jedan od krivaca na oduzimanju sestrinog

 deteta.



 Mogli su biti kraći II i III čin (koreografija baletskih igrača u

 III činu bila posebno nezanimljiva), mislila sam da će biti 

 suviše teatralna istinska tragedija glavne junakinje.


 Dramatičnost u ključnim scenama je bila na nivou, izvrsan posao

 su odradili svi glavni glumci, orkestar i dirigent Jagušt.


 Ocena 8