Čudo u Šarganu je drama Ljubomira Simovića (njegovo delo je i
ova predstava https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/gde-je-granica-u-vanredno-vreme-izmeu.html)
koja imala praizvedbu u Ateljeu 212 1975, odigrana 240 puta do
1991.
Rediteljka Mira Trailović.
Ova predstava spada među najveće Simovićevo delo, ovog juna
amatersko pozorište iz Užica i udruženje građana iz Čajetine su
izveli svoju verziju, predstavu su ranije izvodili iz
beogradskog Narodnog pozorišta.
Šargan je jedna kafana na periferiji gde borave raznoliki ljudi.
Uporedo se odvija priča o nadređenom i vojniku iz I svetskog rata
koji u današnjem vremenu traže pravdu...
Postava iz ove verzije je jako kvalitetna bila (Mira
Banjac-Ikonija, Ružica Sokić-Gospava, Jelisaveta Seka Sablić
Cmilja, Taško Načić- Stavra, Feđa Stojanović-Mile i Aljoša
Vučković-Anđelko.
Iskazivanje monologa, tragična završnica jednog od glavnih likova
atmosferski podseća na ,Putujuće pozorište Šopalović', samo što
mi ova predstava bila mnogo bolja u filmskoj varijanti od sat i po
vremena.
U sadašnjici, mnogobrojni ljudi su nalik nadređenom i vojniku iz
I svetskog rata, kao i glavnim likovima. Po mom mišljenju, bolja
mi bila predstava ,Putujuće pozorište Šopalović' zbog snažnijih
poruka, dijaloga i monologa.
Ocena 9
Нема коментара:
Постави коментар