Bolje da se zvala opera ,Violeta'

 Andre Šenije 

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/prvi-put-da-sam-ravnodusna-na-operu.html.


 Travijata (na italijanskom La traviata-Posrnula žena) je opera

 zasnovana po delu Aleksandra Dime sina ,Dama sa kamelijama'


 (sjajna pozorišna verzija https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/odlicna-pozorisna-verzija-najveceg-dela.html,

  između slabe i srednje kategorije je baletska verzija

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/pozorisna-verzija-trilion-puta-bolja.html).


 Prvobitno, opera se zvala ,Violeta' (ime glavne junakinje) i spada

 među operske standarde.


 Naša verzija iz NP-a imala premijeru 1991, dok premijersku

 obnovu imala 2014. godine, dirigent Đorđe Pavlović.

                                          Uvod

                                           Najpoznatija arija


                                 ,Hajmo da pijemo sa radosnim čašama'

                           Violetina pesma ,Možda je on pravi'


                             i deo kraja I čina

                                       Početak II čina i Alfredova sreća

                                    Alfredov otac Žorž poručuje Violeti

                            da ne bude više sa njegovim sinom

                                             Zabava kod Flore            



 Sanja Kerkez (Violeta Valeri) veoma jako pevala svoju ariju,

 pohvalila bih i njene glumačke trenutke. Dušan Plazinić

 (Alfred Žermon), prijatno tenorsko umeren glas.


 Vuk Zekić (Alfredov otac Žorž) debitovao sa ovom operom i

 debi mu bio posebno uspešan i odličan, Ljubica Vraneš (Flora

 Brevoa) odlična.


 Koreografija sa plesačima u II činu na Florinoj zabavi bila sa 

 previše oštrih pokreta i veoma dosadna.


 Treći čin gde Violeta umire su bile potresne, otpevane i

 odglumljeno odlične sa Sanjine strane.



 Bolje da se zvala opera ,Violeta+ nikako mi se nije dopalo što

 Verdi ,preslikao' delo Dime sina i prepravio imena. 


 Ocena 7 






                                                                                                               

Prvi put da sam ravnodušna na operu

 Kod kuće/Kabul https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/zivot-pod-terorom.html.


 Umberto Đordano (1867-1948) je bio italijanski kompozitor,

 prvenstveno na polju opera.

 Najpoznatije delo mu bilo ,Andre Šenije' (drugi lik u operi Karlo

 Žerar je delom zasnovan po

 francuskom političaru za vreme revolucije Žanu Lamberu 

 Talienu), a stvarni Andre Šenije (1762-1794)

 na žalost bio pogubljen u tom dobu.

 Verzija NP-a je iz 2018, dirigent Đorđe Pavlović.

                                                Deo I čina

                                            Deo II čina

                                             Deo III čina

                                        Deo IV čina                            


 Andre Šenije u stvarnom životu (kao i ovde) bio posebna pesnička

 duša koja nesrećno nastradala u najburnijem delu francuske 

 istorije, izvrstan zadatak obavio Dušan Plazinić.


 Pohvale su i za Anu Rupčić (Madalena) i Miodraga D.

 Jovanovića (Žerar).


 Opersko viđenje ove pesničke ličnosti sam u potpunosti razumela,

 scenografija, muzika i kostimi odlično dočarali radnju.


 Na žalost, prvi put da sam ravnodušna bila na gledanje i slušanje

 opere, zato što u scenama i arijama kada je Andre nastradao

 (IV čin), sve to bila potpuno ravna linija.


 Prvi čin sadržajno zabavan, drugi bio predugačko dosadan, treći 

 veoma jak od strane horovođa.


 Od arija, jedino što je bilo upečatljivo jesu horovođe u III činu

 (pohvalila bih i Horislavce na njihovom kraćem, jakom

 pojavljivanju).


 Ocena 6                                                  

Sama opera bolja od 3 u 1 varijante

 Ožalošćena porodica https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/ozaloscena-porodica-verzija-naseg-veka.html.


 Figarova ženidba i razvod https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/ocekivala-sam-vise-od-ove-umetnicke-3-u.html.


 Opera ,Figarova ženidba' je imala premijeru 2010. godine u

 Narodnom pozorištu, dirigent Premil Petrović i opera je na

 redovnom repertoaru.

                                          Veoma dobro poznat muzički

                                   uvod

                                          Figaro i Suzana             

                                         Veselje trebalo početi, ali su

                              nastale komplikacije 

                                            Grof dođe kući...

                                          Grof i Suzana                         

                 


 Opera trajala dva sata i petnaest minuta i to u četiri čina.

 Kostimi svih likova su dali poseban pečat, jedino nije bilo

 letenje određenih likova u III činu, statisti sa džinovskim i

 dugačkim lepezama u I činu (totalno sitne zamerke).


 Glavni likovi izražajno odlični i zabavni, a oni su:

 Nebojša Babić (Figaro), Snežana Savičić Sekulić (Suzana),

 Katarina Jovanović (grofica Almaviva) i Vladimir Andrić

 (grof Almaviva).


 Sama opera mi bila bolja od dela ,Figarova ženidba i razvod' i 

 treba da ostane na repertoaru, ne samo zato što je autor Mocart, 

 nego je to delo jedno od najvećih njegovih operskih radova.


 Ocena 10
                                             

Izneverena Madam Baterflaj

 Pigmalion (predstava NP-a)

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/bivsa-cvecarka-na-kraju-dade-lekcije.html.


 Opera Đakoma Pučinija ,Madam Baterflaj' je zasnovana po 

 istoimenoj kratkoj priči Džona Lutera Longa i polubiografskom

 delu ,Madam Hrizantema' Pjera Lotija.


 Ista doživela je bila primljena očajno za vreme premijere 1904.

 godine u Milanskoj skali, danas spada među operske standarde

 (Pučini napisao čak pet verzija). Naša premijera bila 1920. godine

 u Beogradu (Narodno pozorište), reobnova bila 1984. i do sada 

 imala 106 izvođenja. Verzija sa ovog posta je iz 1992. godine, 

 dirigent Kornel Trailesku. 


 Početak prošlog veka, Nagasaki. Poručnik američke mornarice 

 Pinkerton se oženio sa Japankom Ćo Ćo San...

                                           Uvod

                             Pinkerton i Ćo Ćo Sanin ujak monah Bonza    
                                                   

                                 Susret Ćo Ćo San i Pinkertona

                                           Slavlje

                                          Njegova obećanja koja su

                                kasnije bila samo bolne laži

                                         Pozdrav sinu pred njen kraj                                                                               



 Gordana Jevtović (Ćo Ćo San/Madam Baterflaj) odlična nositeljka

 uloge žene koja se uzdala da će živeti dugo i srećno sa 

 Pinkertonom, ali je duboko izneverio i doveo do njenog tragičnog

 kraja.


 Pinkerton (Zvonimir Krnetić) takođe odličan i njegov lik zbog

 političko pravne koristi iskoristio Ćo Ćo San.


 Kao i njih dvoje, Olga Savović (Suzuki, Ćo Ćoina služavka),

 Zoran Aleksandrić (američki konzul u Nagasakiju Šarples) i

 Nebojša Maričić (Bonza) su bili izvrsni. Dobru ulogu gde nije

 bilo pevanja je odradila Lidija Božić (Ćo Ćoin sin).



 Jedina mana opere koja muzički i slikovito dočarala

 duboku izneverenost i tragediju glavne junakinje

 je dužina (trajala je dva sata i petnaest minuta).



 Ocena 9






      



 


 



 ...

Prespori L.H (iako su glavni operski pevači bili odlični)

 Sjajno baletsko viđenje Don Kihota

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/don-kihot-kao-balet-svakako-d.html.

 Inspiraciju za operu ,Leteći Holanđanin', Rihard Vagner

 zasnovao po svojoj olujnoj plovidbi od Rige do 

 Londona (bežao zbog dugova).

 Njegov operski serijal ,Prsten Nibelunga'

 https://muaria.blogspot.com/2018/08/finalni-cin-operskog-prstena-odnosno.html.


 Verzija iz Narodnog pozorišta bila 2013. godine, dirigenti

 Dejan Savić i Ana Zorana Brajović.


 Holanđaninov brod udario u brod norveškog pomorskog kapetana

 Dalanda. Razlog Holanđaninove lutnje je...

                                            Sjajni i jak muzički uvod

                                    Dalandova posada  

                                         Holanđanin

                                      Nemo susretanje i pogledi 

                               Holanđanina i Dalanda

                                       Veselo simpatične horistkinje

                                              Senta nešto nije

                                raspoložena...

                                    Erik upozorava Sentu na svoj

                               san gde stranac sa njenim ocem dolazi i 

                               uzima nju da odvede na more  


 Epilog

 Erik i Daland su pokušali zaustaviti Sentu, ali se popela na liticu

 i okončala svoj život u moru. Ukleti Holanđaninov brod progutali

 veliki talasi, duše njih dvoje su otišli na nebesa.


 P.S


 Odgledala sam skoro ceo II čin, III nisam ni pogledala, a

 razlozi su sledeći.



 1. Presporost radnje je nalik predugačkim scenama u

 indijskim tv serijama.

 2. Više su stajali glavni likovi, nego što su imali neke pokrete i

 dinamičnost.

 3. Ova opera je više za slušanje, nego za gledanje.



 Svakako, pohvaliću sve glavne operske pevače:

 Miodrag D. Jovanović (Holanđanin), Ana Rupčić (Senta, 

 Dalandova kći), Nenad Jakovljević (Daland) i Dejan Maksimović

 (Erik).


 Ocena 5                        
                                                                     

Lirsko operska tragedija ispade delom uspavanka

 U lirskoj tragičnoj operi ,Norma' od Vinčenca Belinija se 

 pojavljuje poznata arija ,Casta diva' (,Prečista boginja'), koje su 

 opevale najveće operske pevačice.


 Verzija na ovom postu je iz 2017. godine, izvedena u Narodnom

 pozorištu. Dirigenti Dejan Savić i Leri Njulend.



 Norma je visoka sveštenica druida, u okupiranoj Galiji od

 strane Rimljana. Fokus priče je ljubavni trougao između Norme,

 rimskog prokonzula u Galiji Poliona i mlade sveštenice 

 Adalđize...

                              Orovezova arija (Normin otac)



 

                                         Norma konačno zapevala

                                Dijalog Polionea i Adalđize                      

                                    Dijalog Norme i Adalđize


                                                  
 Živo me zanima zbog čega je bilo potrebe za dva dirigenta (jedan

 dirigovao prvi, drugi drugi čin)? :-/ Obojica su radila svoj

 posao kako treba, ali zaista nije bilo potrebe sa tim potezom.


 Janko Sinadinović (Polione) bio odličan, zajedno sa Nenadom

 Jakovljevićem (Orovezo) i Draganom del Monako (Adalđiza).


 Kad je Sanja Kerkez (Norma) zapevala čuvenu ariju ,Casta

 diva', njeno izvođenje bilo ravno i nije iskazala

 potpuno osećaje svoje glavne junakinje. Najbolju verziju iste je

 otpevala Marija Kalas (preslušajte). Što se tiče ostalih arija, bila je

 dobra (možda bi bilo bolje da su ona i Dragana zamenile uloge),

 a obe su u duetima zvučale odlično.



 Ženski kostimi (osim bluze sa iscrtanim šarama koje su ispale

 super) su užasno ružni, muški kostimi mnogo bolji i veoma 

 moćni. Jedini minus kod oba pola što su druidi nosili maske.



 Lirska operska tragedija ispala delom uspavanka, radnja u drugom

 činu se previše razvukla (prvi mi bio ok za gledanje) i kad bi

 me neko pitao za par meseci da li bih ponovo gledala operu ili 

 samo slušala istu, izabrala bih drugu opciju.


 Ocena 6










                        

Očekivala sam više od ove umetničke 3 u 1 kombinacije

 Samo I čin ove opere bio najgori

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/da-su-preostala-tri-cina-bila-toliko.html.


 Figarova ženidba 

 ili ludi dan (Pjer Bomarše i Volfgang Amadeus Mocart) su prva

 drama i jedina opera i Figaro 

 se razvodi (Eden fon Horvat) je druga drama.

 Verzija je iz 2008. godine, u Narodnom pozorištu.

                                       Deo drame ,Figaro se razvodi'        

                                   Deo drame ,Figarova ženidba'

                                   Deo opere ,Figarova ženidba'



 Jedva se mogao ispratiti tok priče, operska

 Figarova ženidba je bila veoma kratka, čak i prekratka po

 mom mišljenju.


 Drama ,Figarova ženidba' ima previše prenaglašenih pokreta i

 dramaturgije, tako nešto bi prošlo u srednjem veku i možda

 renesansi (presrećna sam što je manje takvih predstava u 

 sadašnjici). Glumci u Figarovoj ženidbi su odlični, samo ta priča

 bila između osrednjeg i slabog nivoa.


 Drama ,Figaro se razvodi' je najbolja od sve tri, kompletno

 razumljive priče i po mom mišljenju, trebala biti pojedinačna

 predstava (da je bila pojedinačna priča, dobila bi desetku).


 Dužina iste je preduga (preko dva i po sata), očekivala sam više

 od kombinacije 3 u 1.


 Ocena 4 



                                                                  

Jedno od poslednjih operskih Mocartovih dela na naš način

 Skakavci https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/cudan-kraj-sociolosko-ozbiljne-predstave.html.


 Čarobna frula je opera Volfgang Amadeus Mocarta (1756-1791)

 i sama premijera nije bila primljena dobro kod 

 publike. Ista je bila jedna od poslednjih operskih Mocartovih dela,

 verzija Narodnog pozorišta je iz 2015. godine, dirigent

 Stefan Zekić.

       
 Tamino se upoznao sa Papagenom i zajedno će pokušati

 spasiti Paminu (Tamino je zavoleo Paminu), kroz razne puteve

 i izazove...

                                        Simpatičan uvod

                                         Deo sa video igricom smehotres

                             (shvatam da su hteli modernizaciju priče,

                              al' ovo nije moralo biti)

                                   Upoznavanje Tamina i Papagena

                                         Kraljica noći

                                  Papageno, Pamina i Monostatos

                                     Sarastrova arija

                                    Da li je to poslednje zbogom za

                             Tamina i Panimu?

           

                             Najsimpatičnija scena opere
                                                                                                    
                                             
 Zaplet prvog čina nije dovoljno dramatičan (neke arije su

 imale suvišne naivne reči) po mom ukusu. Sličan utisak mi bilo

 na početku drugog čina i da je epilog bio negativan, utisak iste

 bi bio između osrednjeg i nezadovoljnog (epilog sa pevanjem

 me posebno oduševio).


 Dejan Maksimović (Tamino), Nenad Jakovljević (Sarastro),

 Sofija Pižurica (Pamina), Snežana Savičić Sekulić (Kraljica noći-

 Paminina majka), Vladimir Andrić (Papageno) i Ivan Debeljak

 (Monostatos) su bili odlični u svojim ulogama.


 Dečji hor Horislavci, horisti i orkestar Narodnog pozorišta zajedno

 sa dirigentom Zekićem su bili na odličnom nivou.

 Shvatam zašto su iskritikovali premijeru ove opere u Beču

 (Mocart se otvoreno zalagao za masonstvo i neko vreme bio

 mason), dopalo mi se što je naša verzija na našem jeziku 

 (originalna verzija je na nemačkom).
                                              


 Ocena 7   

Oduzeli su joj jedini smisao života

 Kraljica Margo https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/fantasticno-baletsko-vienje-kraljice-m.html.


 Ljubomir Simović je napisao svoje viđenje narodne balade

 Hasanaginice 1974. i bila u dve pozorišne verzije u

 Narodnom pozorištu (1974. i 2001.).


 Operska verzija na muziku Rastislava Kambaskovića je bila

 2009. godine. Dirigent Mladen Jagušt.


 Hasanaginica je potpuno neshvaćena i odbačena

 od svojih bližnjih i oduzet joj jedini smisao života...

                                               Uvod
                                               

                                    Loše priče o Hasanaginici koje

                            su u stvari pogrešne i neosnovane

                                    Hasanaga (lik u crvenom) na žalost

                                želi da se rastane od nje

                                  Prisilno zbogom svom detetu

                                                  Ispovest majci


    

                                         Susret koji bio koban za

                                     Hasanaginicu         



 Jasmina Trumbetaš Petrović (Hasanaginica) u pravim trenucima

 iskazala dramatičnost, bol i tugu svog lika kojoj su oduzeli jedini

 smisao života. 


 Vuk Matić (Hasanaga) se manje pojavljivao, snažan bas i njegov

 lik oštro osuđujem.


 Janko Sinadinović (Hasanagičin brat beg Pintorović) veoma jak

 tenor, njegov lik je jedan od krivaca na oduzimanju sestrinog

 deteta.



 Mogli su biti kraći II i III čin (koreografija baletskih igrača u

 III činu bila posebno nezanimljiva), mislila sam da će biti 

 suviše teatralna istinska tragedija glavne junakinje.


 Dramatičnost u ključnim scenama je bila na nivou, izvrsan posao

 su odradili svi glavni glumci, orkestar i dirigent Jagušt.


 Ocena 8
                                                   

Animirana Diznijeva verzija je mnogo bolja od operske

 Bure baruta https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/vredelo-je-cekati-drugi-dan-za-ovu.html.


 Rosinijeva ,Italijanka u Alžiru'  https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/horisti-mnogo-bolji-od-nekih-glavnih.html.


 O ovom delu https://kulturiska.blogspot.com/2017/11/diznijev-klasik-2.html 

 u operskoj verziji Đoakina Rosinija je Narodno pozorište izvelo

 premijeru 1998. u okviru Bemusa (Beogradske muzičke

 svečanosti).

 Dirigent Dejan Savić, radnja slična Diznijevoj.

                           Klorinda i Tisbe, Pepeljugine polusestre

                      (u italijanskoj varijanti Angelina-Senerentola)

                                        Don Ramirove arije                           

                                              

                                  Don Ramiro i Pepeljuga

                                    Da li će Alidoro pomoći Pepeljuzi?

                                 Polusestre u provodu



 Muzički delovi su odlični, ali na žalost, ova operska verzija

 Pepeljuge me ozbiljno smorila (jedva sam odgledala 3/4

 I čina i nisam pogledala II čin).


 Jadranka Jovanović (Pepeljuga) na očekivanoj, odličnoj visini

 izvela arije, Dejan Maksimović (Don Ramiro) me oduševio i 

 bio najbolji muški vokal u predstavi.


 Miodrag D. Jovanović (Don Manjifiko) na početku bio dobar,

 ali kod scene kad Don Ramiro traži svoju pravu osobu, nije

 bio usklađen sa muzikom. Nenad Jakovljević (Alidoro,

 nekadašnji Ramirov učitelj) apsolutno nepotreban (iako je 

 dobar bio u svojoj ulozi). Sanja Kerkez (Klorinda) i Nataša

 Jović (Tizbe) dobre.


 Tehničko jako izvedene arije, samo što nisam osećala

 temperamentnost, dramatiku i živost u slučaju izvođenja istih.



 Otkriću vam epilog. Na kraju, Pepeljuga oprašta svom očuhu

 i polusestrama i udaje se za Ramira.



 Naslov posta je dovoljan utisak.


 Ocena 2                                                   

Zašto su joj stavili alter ego?!

 Fantastična verzija baleta ,Krcko Oraščić'

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/fantasticni-balet.html.


 Petar Konjović (1883-1970) je bio naš kompozitor, reditelj, pisac,

 teatrolog i po njemu se zove muzička škola u Beogradu.

 Opera ,Koštana' je zasnovano po istoimenom delu Bore 

 Stankovića i premijera bila prošle godine (dirigent je Ana

 Zorana Brajović). A Koštana se zvala drugačije u stvarnom životu

 i ovo je njena priča https://srbin.info/kultura/prica-o-pravoj-kostani-sudbina-joj-je-bila-tragicnija-od-one-opisane-u-drami/.


 Ovo je priča o devojci koja imala istinsku i nevinu dušu.

 Na žalost, doživeće duševne tragedije...



 Pre nego što iskažem svoj stav, evo par snimaka.

                                           Deo I čina

                                                 Poseban ples i

                                    najbolja scena opere

                                                   Početak II čina



 Muzika je bila fantastična, grupne koreografije, kostimi.

 Mina Gligorić kao Koštana emotivno izražajna u pravim merama,

 arije izvela čisto i punim glasom. 


 Koštana jeste naslovna ličnost, ali ne i glavni dramski lik.

 A potpuno glavni likovi su bili Mitke i Hadži Toma (oba operska

 pevača su bila odlična).


 Imam velike i ozbiljne dve zamerke (ista bi dobila desetku).


 1. Zašto je Koštana imala svoj alter ego u vidu Olge Olćan?!

 Njen lik mi ozbiljno bio višak (ona je bila odlična u Krcku 

 Oraščiću kao glavna arapska plesačica u II činu) i osećam da je

 imala više trenutaka na sceni, nego Mina.


 2. Način kako je odrađen epilog po mom mišljenju totalna

 katastrofa. Koštanu su strpali u kavez, a u originalnoj verziji

 otišla sa kočijom.


 Ocena 9 

Moderna verzija naše prve opere...

 Žizela 2 https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/bravo-za-potez-narodnog-pozorista-i.html.

 Na uranku je bila prva naša opera i premijeru imala 1903. godine.

 Kompozitor je bio Stanislav Binički (autor ,Marš na Drinu'),

 libreto je napisao Branislav Nušić.

 Opis na ovom postu je verzija od prošle godine na Velikoj

 sceni Narodnog pozorišta.


 Srpsko selo, na jugu Srbije, kraj pretprošlog veka. Stanka i

 Rade su mladi par u ljubavi, Radetova majka Anđa odobrava

 venčanje. Problem pravi seoski aga Redžep koji je beznadežno

 zaljubljen u Stanku...



 Nisam neki pobornik modernih adaptacija opera čija se radnja

 dešava u ranijim epoha. Ipak, ovo nije taj slučaj, što me istinski

 obradovalo.


 Horisti su bili obučeni kao naša zastava (crvena, plava i bela),

 Stanka je bila obučena u crvenu haljinu i Evgenija Jeremić je

 prekrasno pevala. Marko Živković u ulozi Radeta (nosio je

 belo odelo) odličan (pogotovo u scenama kada je učinio nešto

 što nije trebao i njegovo kajanje bilo na žalost kasno).


 Dubravka Filipović (Radetova majka Anđa, obučena u plavo)

 odlična, impresionirao me Vuk Zekić u ulozi Redžepa (moderno

 odelo sa crnim pantalonama i svetlo zelenom košuljom).


 Samo on, Mihailo Otašević u ulozi saborca Mujezina i 

 Industrijalac (glumeo ga Nenad Maričić) su nosili modernu odeću

 i njihovi likovi su bili čisti negativci.



 Na uranku je bila posebna i pionirska opera kod nas, malu 

 zamerku imam što u par navrata muzika ,pojela' inače odlične

 glavne uloge u par replika. Kostimi u sve tri boje su odlični, kao

 i kostimi negativaca.


 Stefan Zekić kao dirigent odradio izvrsan posao i konačno

 da vidim mladog dirigenta u našem pozorištu (očekujem

 da će biti dirigent za stalno, pošto je trenutno honorarni

 saradnik).


 Ocena 9  


 
 P.S Delići same opere

                                                Uvod

                                          Majčin blagoslov


            

                                         Stankin i Redžepov susret

Kakvo delo!

  Francuski kompozitor Hektor Berlioz inspirisan delom Getea

 ,Faust' napravio dramatično opersko delo ,Faustovo proklestvo'.

 Prvo izvođenje bilo u Parizu 6. decembra 1846. godine. Publika 

 bila ravnodušna na delo, dok od kritičara dobio pohvale. Za 

 Berlioza, takav prijem publike je bio jedan od njegovih najvećih 

 poraza. Dobro je, to delo je ipak preživelo i ima 4 čina. U ovoj 

 produkciji, sve se to stopilo u jedan čin i sada vam neću opisivati 

 čin po čin, nego ću vam napisati kratku radnju.

 Kratka radnja

 Stariji učenjak Faust slušajući seljake koji pevaju i plešu, on

 oseća da takav nikad neće biti. Depresivno, Faust se vraća

 učenju, pokušao izvršiti samoubistvo i pojavljuje se čovek

 Memfisto. On Faustu pokazao viziju buduće ljubavi Margarite...

 Scenografija spada među originalne koje sam videla u operi.

 Jonas Kaufman u ulozi Fausta je fantastičan, kao i njegove

 kolege Suzan Grejam (Margarita) i Žoze Van Dam (Memfisto).

 Horovođe u raznim ulogama (videćete na videu) su bile odlične i

 imam dve zamerke.

 1. U nekim delovima, baletska koreografija je bila potpuno

 nepotrebna. Malo mi kvarila nastup glavnih likova (posebno

 Fausta).

 2. Van Dam ima odlično oker odelo, nego zašto su mu grozno

 zalizali kosu? :-/

 Sve u svemu, opera govori o patnji na svim životnim poljima i 

 kako dogovor sa nekim lošim može biti izuzetno paklen. 

 Ocena 10/10