Prespori L.H (iako su glavni operski pevači bili odlični)

 Sjajno baletsko viđenje Don Kihota

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/don-kihot-kao-balet-svakako-d.html.

 Inspiraciju za operu ,Leteći Holanđanin', Rihard Vagner

 zasnovao po svojoj olujnoj plovidbi od Rige do 

 Londona (bežao zbog dugova).

 Njegov operski serijal ,Prsten Nibelunga'

 https://muaria.blogspot.com/2018/08/finalni-cin-operskog-prstena-odnosno.html.


 Verzija iz Narodnog pozorišta bila 2013. godine, dirigenti

 Dejan Savić i Ana Zorana Brajović.


 Holanđaninov brod udario u brod norveškog pomorskog kapetana

 Dalanda. Razlog Holanđaninove lutnje je...

                                            Sjajni i jak muzički uvod

                                    Dalandova posada  

                                         Holanđanin

                                      Nemo susretanje i pogledi 

                               Holanđanina i Dalanda

                                       Veselo simpatične horistkinje

                                              Senta nešto nije

                                raspoložena...

                                    Erik upozorava Sentu na svoj

                               san gde stranac sa njenim ocem dolazi i 

                               uzima nju da odvede na more  


 Epilog

 Erik i Daland su pokušali zaustaviti Sentu, ali se popela na liticu

 i okončala svoj život u moru. Ukleti Holanđaninov brod progutali

 veliki talasi, duše njih dvoje su otišli na nebesa.


 P.S


 Odgledala sam skoro ceo II čin, III nisam ni pogledala, a

 razlozi su sledeći.



 1. Presporost radnje je nalik predugačkim scenama u

 indijskim tv serijama.

 2. Više su stajali glavni likovi, nego što su imali neke pokrete i

 dinamičnost.

 3. Ova opera je više za slušanje, nego za gledanje.



 Svakako, pohvaliću sve glavne operske pevače:

 Miodrag D. Jovanović (Holanđanin), Ana Rupčić (Senta, 

 Dalandova kći), Nenad Jakovljević (Daland) i Dejan Maksimović

 (Erik).


 Ocena 5                        
                                                                     

Lirsko operska tragedija ispade delom uspavanka

 U lirskoj tragičnoj operi ,Norma' od Vinčenca Belinija se 

 pojavljuje poznata arija ,Casta diva' (,Prečista boginja'), koje su 

 opevale najveće operske pevačice.


 Verzija na ovom postu je iz 2017. godine, izvedena u Narodnom

 pozorištu. Dirigenti Dejan Savić i Leri Njulend.



 Norma je visoka sveštenica druida, u okupiranoj Galiji od

 strane Rimljana. Fokus priče je ljubavni trougao između Norme,

 rimskog prokonzula u Galiji Poliona i mlade sveštenice 

 Adalđize...

                              Orovezova arija (Normin otac)



 

                                         Norma konačno zapevala

                                Dijalog Polionea i Adalđize                      

                                    Dijalog Norme i Adalđize


                                                  
 Živo me zanima zbog čega je bilo potrebe za dva dirigenta (jedan

 dirigovao prvi, drugi drugi čin)? :-/ Obojica su radila svoj

 posao kako treba, ali zaista nije bilo potrebe sa tim potezom.


 Janko Sinadinović (Polione) bio odličan, zajedno sa Nenadom

 Jakovljevićem (Orovezo) i Draganom del Monako (Adalđiza).


 Kad je Sanja Kerkez (Norma) zapevala čuvenu ariju ,Casta

 diva', njeno izvođenje bilo ravno i nije iskazala

 potpuno osećaje svoje glavne junakinje. Najbolju verziju iste je

 otpevala Marija Kalas (preslušajte). Što se tiče ostalih arija, bila je

 dobra (možda bi bilo bolje da su ona i Dragana zamenile uloge),

 a obe su u duetima zvučale odlično.



 Ženski kostimi (osim bluze sa iscrtanim šarama koje su ispale

 super) su užasno ružni, muški kostimi mnogo bolji i veoma 

 moćni. Jedini minus kod oba pola što su druidi nosili maske.



 Lirska operska tragedija ispala delom uspavanka, radnja u drugom

 činu se previše razvukla (prvi mi bio ok za gledanje) i kad bi

 me neko pitao za par meseci da li bih ponovo gledala operu ili 

 samo slušala istu, izabrala bih drugu opciju.


 Ocena 6










                        

Animirana Diznijeva verzija je mnogo bolja od operske

 Bure baruta https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/vredelo-je-cekati-drugi-dan-za-ovu.html.


 Rosinijeva ,Italijanka u Alžiru'  https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/horisti-mnogo-bolji-od-nekih-glavnih.html.


 O ovom delu https://kulturiska.blogspot.com/2017/11/diznijev-klasik-2.html 

 u operskoj verziji Đoakina Rosinija je Narodno pozorište izvelo

 premijeru 1998. u okviru Bemusa (Beogradske muzičke

 svečanosti).

 Dirigent Dejan Savić, radnja slična Diznijevoj.

                           Klorinda i Tisbe, Pepeljugine polusestre

                      (u italijanskoj varijanti Angelina-Senerentola)

                                        Don Ramirove arije                           

                                              

                                  Don Ramiro i Pepeljuga

                                    Da li će Alidoro pomoći Pepeljuzi?

                                 Polusestre u provodu



 Muzički delovi su odlični, ali na žalost, ova operska verzija

 Pepeljuge me ozbiljno smorila (jedva sam odgledala 3/4

 I čina i nisam pogledala II čin).


 Jadranka Jovanović (Pepeljuga) na očekivanoj, odličnoj visini

 izvela arije, Dejan Maksimović (Don Ramiro) me oduševio i 

 bio najbolji muški vokal u predstavi.


 Miodrag D. Jovanović (Don Manjifiko) na početku bio dobar,

 ali kod scene kad Don Ramiro traži svoju pravu osobu, nije

 bio usklađen sa muzikom. Nenad Jakovljević (Alidoro,

 nekadašnji Ramirov učitelj) apsolutno nepotreban (iako je 

 dobar bio u svojoj ulozi). Sanja Kerkez (Klorinda) i Nataša

 Jović (Tizbe) dobre.


 Tehničko jako izvedene arije, samo što nisam osećala

 temperamentnost, dramatiku i živost u slučaju izvođenja istih.



 Otkriću vam epilog. Na kraju, Pepeljuga oprašta svom očuhu

 i polusestrama i udaje se za Ramira.



 Naslov posta je dovoljan utisak.


 Ocena 2