Domeniko Starnone je italijanski pisac, scenarista i novinar.
Aldovo (muškarac i otac) i Anino i Sandrovo (ćerka i sin)...
Kratko delo (168 stranica) gde ova četvoročlana porodica ima
svašta ozbiljno i negativno reći.
Prvi deo je o Vandi, ženi koja je opsednuta kontrolom, dominatnija
u partnersko roditeljskom odnosu, ogorčena, ljuta i povređena na
Alda. Opisi odnosa sa njenom decom kad su bili mlađi, veoma
hladni i preozbiljni.
Drugi deo je o Aldu, muškarcu kog uhvatila duhovno moralna
kriza i uradio jednu veliku grešku, koja je napravila porodične
potrese. Probala sam razumeti razloge te greške i budem saosećajna
prema njemu, ali to što je uradio za mene lično veliko ne.
Sa decom pokušao biti drugar otac, ali to nije upalilo.
Treći deo je o Sandru i Ani (glavnu reč u ovom trećem i završnom
delu knjige vodi Ana) i oboje su upijali kao mlađi negativne
obrasce i ponašanje svojih roditelja (to previše. Meni njih dvoje bilo žao i
da li će kao potpuno odrasli ljudi pokušati otpetljati tu
negativnost, ogorčenost i tugu u ovoj porodici?
Nesavršenost tih likova (ovde mi je fokus na supružnike) mi bila
i plus i minus. Oboje su odavno trebali reći adio jedno drugom i
prilikom čitanja ove knjige od 168 stranica, osećala sam se
teskobno, potresno i tužno. Pertle u ovom delu su slojeviti simbol
(jedan od njih je zategnutost, koja može se odraziti na jednu od
slika ove ozbiljno nesrećne porodice) i ne kapiram zašto je
izdobijala toliko nagrada.
Napominjem, nisam za priče o tralala porodicama, presavršenim
i bez mana. Samo je falilo zrnce lepoga, dobroga i
porodične ljubavi.
Ocena 6
