Soledad Puertolas je španska književnica koja studirala političke
nauke, ekonomiju (oba nije završila), ali je završila španski i
portugalski jezik i književnost.
Pre petnaest godina, ona je postala članica Španske kraljevske
akademije i postala sedma žena u istoj.
Mario je živeo u komšiluku sa gospođom Berg i družio sa njenim
sinovima. Za njega, ona bila prikaz srodne duše i kakvu bi ženu
voleo imati.
On odrastao, zasnovao porodicu i ako ste mislili da će on zaboraviti
tu ženu, grdno ste se prevarili.
Brak između njega i Klaudije sporo umirao, on gajio nakon razvoda
njihove dve ćerke i razumem njegovo ne za izlaske i ulaske u
veze.
Svidelo mi se što Puertolas pisala u prvom licu, tako mi delovala
autentičnija priča o muškarcu ovog doba kako doživljava ženski
rod i šta je za njega kao osoba prava žena.
Priča o platonskoj ljubavi sa velikom razlogom nije sa bljutavim
telenovela trenucima (poseban plus), odlično što ovo delo nije
imalo poglavlja (poglavlja bi samo pogoršale atmosferski čitanje).
Delo je i o izdaji, tajnama, smrt bližnjih i razočarenje u ideale,
velike pohvale zaslužuje Danijela Pejčić za prevod.
Ocena 10
