Uspešna tv adaptacija njene drame https://kulturiska.blogspot.com/2020/07/tri-zivotna-nivoa-traze-na-svoje-nacine.html.
Milena Marković je prošle godine dobila Ninovu nagradu za delo sa
ovog posta. Jedni kažu da je briljatno, originalno, drugi nisu baš
oduševljeni i na Goodreads-u, ima ocenu 4.11 (što je veoma dobra
ocena).
Početak, sporiji uvod u priču jedne žene. Da li je
to sama autorka, autorkina izmišljena slika o sebi ili sasvim treća
osoba? Moj odgovor jeste da je to sama autorka i izmišljena
slika same nje.
Poetični delovi knjige lepršavo kreativno opisani,
realistični, mračni, veoma pesimistični i ogorčeni životni delovi,
teskobni za čitanje (pogotovo na račun svoje majke i nakon
rođenja deteta). Razočarao me deo gde junakinja govori svom
detetu da je retard (autorka ima sina sa autizmom), više nego
njegovo ime.
Naslov knjige odražava životni period koji ona prošla, njena
porodica (uža i šira) i uzak krug bliskih ljudi.
Niti je roman, roman u stihu, autofikcija, nikako mi se nije dopalo
u ovom romanu što nema znakova interpunkcije (tačka, dve
tačke, zarez, zapeta, navodnici, tačka sa zarezom, upitnik,
uzvičnik), sva slova su mala i jedva sam ispratila tok knjige.
Odgovor na ovo pitanje sa naslova ovog posta je polovičan i
shvatam deo kritičara zašto su bili ozbiljno protiv da ,Deca' dobije
Ninovu nagradu.
Ocena 7
Нема коментара:
Постави коментар