Očevi i oci (pozorišna verzija)

 

 Slobodan Selenić (1933-1995) je bio naš pisac, akademik,

 profesor i kritičar.

 Delo ,Očevi i oci' je napisao 1985. godine, a premijera pozorišne

 verzije bila 20. aprila 1990. godine u Somborskom narodnom

 pozorištu (pošto se adaptirala zgrada Ateljea 212).

 Premijera je bila u Ateljeu 212 5. juna 1992, a ovde će te videti 

 televizijsku verziju iz 3. maja 1996. Reditelj Zoran Ratković,

 dramatizacija Nenad Prokić, predstava bila izvedena 144

 puta i poslednje izvođenje bilo 17. novembra 2000.

                                                 

 Mihajlo Medaković, sin pripadnika predratne građanske

 aristokratije sve dublje upliće u komunistički pokret, dok

 tragičnu priču porodice Medaković govorio njegov otac Stevan,

 kroz prošlost i sadašnjost...

 Glavni pripovedač tragedija porodice Medaković je Stevan kog

 u predstavi ima u dve varijante (sredovečni muškarac i muškarac u

 godinama).

 Tihomir Stanić (sredovečna verzija Stevana) jako dobro odglumeo

 pravnika koji se školovao u belom svetu (Engleska) misleći da će 

 kasnije svet oko njega biti bolji i u tom mišljenju veoma pogrešio.

 Predrag Tasovac (Milutin Medaković, Stevanov otac), odličan i

 životna politika koju on vodio nije bila u spoju sa sinovljevom,

 teško prihvatajući njegov odlazak i školovanje u inostranstvu.

 Uopšte se ne slažem sa komentarom jedne osobe koja rekla da

 Vlastimir Đuza Stojiljković (starija verzija Stevana) zakazao ovde.

 Njegova verzija Stevana je bila taman dramatična, ubedljiva,

 smislena koja doživela poseban, težak životni udarac.

 Tanja Bošković (Elizabet) dobro odradila izgovor Engleskinje koja

 govori srpski (u predstavi, lektorka za engleski je bila Kerolajn

 Todorović), dok u slučaju glume srednji nivo.

 Vladislav Mihailović (Mihajlo), odličan i njegov lik se zadubio i

 zaneo u komunističku/partizansku politiku koji na žalost 

 nastradao.

 Engleski delovi u predstavi nisu imali posebno dramatičnu punoću

 nalik na našem maternjem (lik Mis Triki koju odglumila Ljubica

 Ković bio predosadan po mom mišljenju), niti mi bili pamtljivi.

 Imala sam osećaj da su neki delovi predstave odrađeni suviše

 brzinski (što nikako ne volim), kraj predstave koji je tragičan za

 Medakoviće bio najbolje izveden u predstavi.

 Pročitaću svakako književnu, originalnu verziju.

 Ocena 7