Eduardo de Filipo (1900-1984) je bio italijanski glumac,
režiser, scenarista i dramaturg, najpoznatiji po napolitanskim
pozorišnim delima
,Filumena Marturano' i ,Napoli milionaria', a tema ovog posta će
biti prvo pozorišno delo.
Naša pozorišna verzija imala premijeru 16.jula 1993, na Velikoj
sceni Ateljea 212, sa 73 izvođenja i poslednje izvođenje bilo
10.marta 1998. Reditelj Branko Pleša, ovde je tv adaptacija iz
1996.
Filumena je bila bivša prostitutka koja želi zasnovati novu porodicu,
ujedno obezbediti svoje vanbračno odraslo troje dece...
Svetlana Ceca Bojković u naslovnoj ulozi oduševila sa čistotom
govora monologa i dijaloga, kao i samoj glumi. Dragan Nikolić
(Domeniko Sorijano) bio hitičan u par trenutaka i sam Domeniko
ima strahopoštovanje prema Filumeni.
Bojan Žirović (Umberto, najmlađi Filumenin sin), Erol Kadić
(Rikardo, srednji sin) i Nenad Ćirić (Mikele) su na svoje načine
veoma dobro odglumeli svoje likove.
Najbolji mi bio treći čin, zbog dinamike i vrhunske glume.
Kostimi trojice sinova jednobojno veseli i odlični, kao i pesma što
su izveli njih četvorica.
Kratko se pojavljuju u prvom činu kao posluga Rastko Lupulović
(odavno poznat kao monah Arsenije) i Nenad Jezdić i baš me
nasmejala njihova pojava.
U predstavi su namerno prenaglašeni i povišeni glasovi svih likova
(pogotovo kod glavnih likova), pošto je radnja u Napulju i glume
Italijane.
Ukoliko vam taj deo smeta duže od minut, onda ne gledajte (meni
nije smetao).
Ocena 10
Нема коментара:
Постави коментар