Sonja Atanasijević je napisala sedam romana (dva romana su
bila u užem krugu za Ninovu nagradu) i zbirku priča.
Njena dela su prevedena na pet jezika, Instagram
https://www.instagram.com/sonjaatanasijevic/.
i razmišlja povremeno o okončanju svog života. Povremeno se
seća svog odnosa sa najboljom prijateljicom Jovanom...
Zver sa ovog dela je zapravo Nevenina depresija koja se predugo
taložila u njoj tokom godina nakon jedne velike
tragedije u davnom dobu. Po mom mišljenju, tok romana sa njenom
sadašnjom borbom protiv depresije
i prošlošću gde su ona i Jovana bile glavni i važni likovi za čitanje
mi išlo glatko (iako su bile teške teme kao što su problemi u
braku, porodično nasilje, smrt).
Jovana iz prošlosti par puta bila jako grozna prema svojoj majci
Zori, dok Nevena iz prošlosti volela više Zoru, nego sopstvene
roditelje i sestru.
Sadašnju Nevenu su dosađivali ljudi o kojima i danas na žalost
ljudi ne mare (nezaposleni sticajem okolnosti, totalno drugačiji od
mase i manjine) i svi u njoj videli saosećajnog, korisnog i dobrog
slušaoca. Sa filozofsko posebnim jezikom, Atanasijević kritikovala
površnost savremenog čoveka, bez osećajnosti, razumevanja i
robotskog ponašanja. Posmatrač u ovom delu je kritičar svega toga,
on ipak ima sićušnu brigu za njeno stanje u sadašnjici.
Neobično mi što Atanasijević odlučila da Jovanin lik predstavi i
u trenutno vreme kao duha, u većem delu mi to nije bilo dovoljno
upečatljivo i pamtljivo.
Kraj, potresan i olakšavajući za glavnu junakinju, korice za knjigu
su trebale dočarati sam srž dela.
U vidu žene koja uspavljuje najružniju i najtamniju zver u ogledalu
ili u direktnom susretu.
Ocena 9
Нема коментара:
Постави коментар