Saslušanje Openhajmera kroz SFRJ dramu/rimejk

 

  Arsenije Jovanović je 1970. godine snimio rimejk dokumentarne

 drame ,Povodom slučaja J.Roberta Openhajmera' nemačkog

 pisca Hajnara Kipharda. Producenti su bili Radio Tv Beograd.

 Jugoslovenska verzija se zove ,Slučaj Openhajmer' i interesovanje

 za to delo buknulo kod nas, tek kad je bio film ,Openhajmer',

 pod rediteljskom palicom Kristofera Nolana i glumcem

 Kilijanom Marfijem, koji glumio istoimeni lik.

 Julius Robert Openhajmer (1904-1967) je bio američki fizičar,

 filozof i otac atomske bombe.

                                            

  Openhajmer je 1954. bio saslušan za vreme makartističkih

 progona (praksa iznošenja optužbi za nelojalnost, izdaju i

 subverviznost bez uzimanja u obzir postojanja dokaza i nazvana

 po američkom senatoru Džozefu Makartiju) izveden pred istražnu

 komisiju pod optužbom da je komunista i sovjetski agent...

 Ceo film je bio snimljen u filmskom studiju, scenografija i kostimi

 za desetku.

 Branko Pleša kao naslovna uloga je nosio veoma upečatljivo i 

 snažno, glumačka postava (ovde ću navesti sa velikom minutažom

 i replikama) naj od naj u vidu Svetolika Nikačevića (glavni

 presedavajući u istražnoj komisiji Gordon Grej), Predraga Tasovca

 (Lord Evans), Janeza Vrhoveca (Tomas Morgan), Petra Banićevića

 (Rodžer Bouv).

  Bilo je dinamičnosti u slučaju dramaturške rekonstrukcije tog

 saslušanja, Radomir Mihajlović Točak odlično komponovao

 efektno ozbiljne džez improvizovane instrumentale koje na 

 bubnjevima izvrsno svirao Radomir Milivojević Nafta (upisao

 Geološki fakultet, odsek za istraživanje nafte i nije ga završio).

  Mislim da SFRJ uspela da napravi smislenu rimejk doku dramu,

 bio bi mi jako neobičan da su ga mogli snimiti u boji.

  Ocena 10

   

Narodska, pozorišna priča

 Neprijatelj naroda https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/on-nije-trebao-biti-proglasen.html. 


 Janko Veselinović (1862-1905) je bio naš pisac.

 Njegova najpoznatija dela:Slike iz seoskog života, Hajduk

 Stanko, Poljsko cveće i druga.

 Pozorišno delo ,Đido' pisao zajedno sa kolegom Dragomirom

 Brzakom (1851-1904).


 Verzija na ovom postu je iz 1970. godine (premijera je bila

 1968.) u Beogradskom dramskom pozorištu. Režija Minja

 Dedić, muzika Đorđe Karaklajić.

                                               
 Na selu se bira novi kmet, dok Zdravko zvani Đido i Ljubica

 bore za svoju ljubav...



 Žika Milenković (Marinko) i Nikola Milić (Stanojlo) odlični u

 ulogama osoba koje se borile za kmetstvo.

 Miodrag Milovanov (Zdravko/Đido) energična, ozbiljna i

 odlična gluma, Vesna Predojević (Ljubica) umilna, čista i lepa

 gluma, obojena divnim pevačkim vokalom. Srboljub Milin

 (Milić) takođe odličan.


 Miodrag Petrović Čkalja (Maksim) odglumeo posebno 

 razmaženog, a opet bezazlenog momka posebno uverljivo.


 Naša pozorišno narodsko viđenje o paru koji na kraju uspeo

 biti zajedno i pomiriti očeve me u potpunosti oduševilo.

 Pesme su divno narodske i zabavne, kao i koreografije, Đido će

 vas potpuno opustiti. I ta predstava treba da ostane na repertoaru

 (izvodila se u Domu kulture Prokuplja).


 Ocena 10

Narodna balada kroz pozorište

 Narodna balada koja se izučava u srednjim školama

 ,Omer i Merima' (njen pun naziv je ,Smrt Omera i Merime') ima

 pozorišnu verziju od strane Jugoslovenskog dramskog

 pozorišta iz 1970. Miroslav Belović i ovu predstavu režirao

 (,Obična priča' https://kulturiska.blogspot.com/2019/07/obicna-prica-pozorisna-predstava.html), sa

 saradnikom Stevanom Pešićem. Predstava dobila tri Sterijine

 nagrade (ženska uloga-Maja Dimitrijević, režija-Miroslav Belović

 i muzika-Enriko Josif). Ima i baletska verzija.

                                                 
 Kratka radnja

 Omer je bogat, Merima siromašna. Njihova ljubav je bila čista,

 ali njihove majke koje se duboko mrze Ismeta i Esma ih odlučile

 razdvojiti...


 Mirjana Vukojičić (Merima) i Milan Gutović (Omer) izneli

 svoje uloge odlično (za Milana sam navikla da glumi u komičnim

 varijantama, al' ovde me prijatno iznenadio. Ismeta 

 (Maja Dimtrijević) bila posesivna,

 bogata udovica koja iz dubine mržnje gledala dobru i nevinu

 Merimu. Dok Esma (Kapitalina Erić)

 blaža i pomirljiva udovica odgovarala svoju kći od Omera.

 Fatima se nadala da će biti srećna zajedno sa Omerom, ali nije

 ispalo tako i nju odlično odglumela Svetlana Ceca Bojković.

 Jedini glas razuma koji odobravao ovu mladalačku ljubav je

 bio Idriz (Adem Čejvan) i na žalost, nijedna od majki taj glas

 ne posluša.


 Minimalistička scenografija, muzika Enrika Josifa ima klasično

 blaže narodne motive gde preovladava frula i predstava je

 dokaz šta se događa kada pravoj ljubavi staneš na put. Ceo 

 ansambl u ovoj predstavi je za pohvalu.


 Ocena 10

Profesor K...

 Milovan Vitezović je napisao delo ,Šešir profesora Koste Vujića'

 i napisao scenario za istoimenu televizijsku adaptaciju iz 1970.

 koju ovde vidite.

 Kratka radnja

 Profesor Kosta Vujić je bio razredni starešina učenicima I muške

 gimnazije iz školske 1885/1886. Ta generacija je pravila smešne

 podvale i prikazivana njihova svakodnevnica. A većina

 njih će biti uspešni u kasnijem životu...

 Kolorit filma je ovde bio pun pogodak. Da su ga napravili čisto

 crno beli, ok bi bio, u boji bi bio bezveze.

 Pavle Vuisić (profesor Vujić) odglumeo fenomenalno boemskog

 i originalnog čoveka koji umeo da kritikuje, oprosti 

 svojim učenicima nestašluke i nauči ih ne samo nastavi, nego i

 životu. U filmu se pojavljuju kao učenici Goran Sultanović, Josif

 Tatić, Voja Brajović i drugi.

 Zamerku jedino imam što se radnja dešava samo unutar i malo

 van Prve muške gimnazije. A film kao film je odličan.

 Ocena 10