Kritika savremene, bogataške komunikacije

 

  Ežen Jonesko (1909-1994) je bio rumunsko francuski dramaturg koji

 najčešće svoja dela pisao na francuskom. Bio jedan od uticajnih

 figura francuske avangardne pozorišne scene, ,Ćelava pevačica' mu

 spadaju među najveća dela.

 Premijera originalne verzije je bila 1950. godine u ,Teatre des

 Noctambules', a od 1957. se trajno igra u ,Teatre de la Huchette'

 i izvodi se širom sveta. Zanimljivo da je naslov nastao tako što 

 glumac iz originalne postave koji glumeo

 šefa vatrogasaca greškom rekao na probi rekao ,Ćelava pevačica' umesto

 ,Plavuša učiteljica' (Jonesko koji bio prisutan na probi, rešio da

 se tako zove predstava). Predstava je nastala za vreme Joneskovog

 učenja engleskog preko knjiga za učenje stranih jezika.  

  Našu verziju sa ovog videa iz 17. februara 1997. je režirao za

 televiziju Slobodan Ž. Jovanović, a sam reditelj predstave

  režirao Nikita Milivojević

 (monografija o njemu https://kulturiska.blogspot.com/2023/07/on-je-silazio-na-pravim-mestima.html).

                                            

  Supružnici Smit su pozvali na večeru supružnike Martin. U jednom

 trenutku, dolazi šef vatrogasaca...

 Smitove (tradicionalni bračni par koji uhvatila

 ozbiljna kolotečina) su odlično odglumili Zoran Karajić i Jelica

 Vojinović, kao i stvarni supružnici Ivan i Aneta Tomašević koji su

 glumili supružnike Martin (blago moderni i neobični bračni par).

  Aleksandra Gavanski (kućna posluga Smitovih) imala upečatljiv

 glas i replike, Ljubiša Barović (šef vatrogasaca) potpun šou u

 celokupnom smislu.

  Prava komika počinje dolaskom šefa vatrogasaca, ova predstava je

 zanimljivo, kritičko viđenje o savremenoj, bogataškoj komunikaciji

 koja prečesto govori indirektno, govore previše

 stručne izraze (neki od njih ih kažu čisto radi reda ili pokažu lažno 

 znanje), besmislene, formalne izjave i ponavljaju određene rečenice.

 Neki bi određene gestove i pokrete ovde označavali kao čisto

 kreveljenje/glupiranje, a zapravo je pokazatelj pravi karakter 

 određenih, savremenih bogataša.

 Hitično mi što u trenutku kad su bili svi likovi, da je bila kratko

 puštena Džejeva pesma ,Ugasila si me' (ima razloga zašto je

 ta pesma bila ozbiljno ključna u jednoj sceni).

 Ocena 9

  

 

Originalna subotička motoristika

 

 Ateljevska verzija veoma dobra

 https://kulturiska.blogspot.com/2024/04/motoristika.html.

 Originalna verzija predstave ,Smrtonosna motoristika' iz Subotičkog

 narodnog pozorišta iz 1997. Reditelj Slobodan Ž. Jovanović, a 

 muziku radio Zoran Hristić.

                                                 

   Jadranka Nanić Jovanović (Marela) je u 90% slučajeva dobro

 odglumila svoj lik. Tako mislim, pošto u scenama teške tuge,

 jednog velikog emotivnog sloma i besa preterivala u svojoj glumi.

  Miloš Stanković (Dule) jeste fizički zgodan, ali mu boja glasa i

 gluma mi uopšte nije bila upečatljiva, niti sjajna kao u slučaju

 Nenada Jezdića koji u Ateljeu odglumeo ovaj lik.

  Marina Cinkocki (Silvana) veoma dobra i njen pevački trenutak

 u predstavi bio na srednjem nivou, koji po mom mišljenju bio

 pristojan.

  Đorđe Rusić (Kufta Paganini) u ovoj ulozi (hvala ti se što taj

 lik nije bio u Ateljevskoj verziji) mi bio između dobre i preterano

 uzbuđeno neprirodne glume.

  Jovan Ristovski (Gane) dosadnjikavo izneo ulogu, Zoran Bučevac

 je slabiji Svetislav Sveta Apostolović (Mladen Andrejević bolje

 izneo tu ulogu).

 Snežana Jakšić (Pavica) iznela simpatično ulogu, klovnovi u ovoj

 predstavi su mi bili iritantni, nezanimljivi i dobro je što oni 

 nisu imali dugačke replike.

  Muzika Zorana Hristića kao pozadina u predstavi bila realistično

 solidna, moj stav je da Ateljevska verzija ipak ima veću jačinu,

 bolji rasplet događaja, replike i tok radnje. I naravno, u obe verzije

 sam protivnik veze između ta dva junaka u toj savremenoj 

 cirkuskoj baladi.

  Ocena 7.5

Dirljivo životna predstava o zbirki priča

 

  Doživljaji Nikoletine Bursaća

 https://kulturiska.blogspot.com/2019/09/dozivljaji-jednog-nb.html.

 Bašta sljezove boje je zbirka kratkih priča od Branka Ćopića, u

 ovom slučaju adaptirana za pozorišnu predstavu koja se izvodila

 u Malom pozorištu Duško Radović. Premijera je bila 18. maja

 1995, ovde je televizijska verzija iz 1997, reditelj Milan Karadžić.

 Predstava se izvodi danas, u drugim pozorištima.

                                                

   Mihailo Janketić (deda Rade) izneo jednu od najboljih uloga

 u pozorištu i svom unuku 

 Branku (u stvarnom životu Mihailov sin Marko) hteo ulepšati

 detinjstvo kroz razne priče o životu i šta sve on nosi.

 Marko drugu naslovnu ulogu odglumio uverljivo i odlično,

 na samom početku predstave, bilo mi

 neobično da njega gledam u mlađim glumačkim danima.

 Ima smešnih trenutaka (Branko mislio da je vuk zelen, pošto mu

 deda tako rekao), neobičnih (Brankov boravak na groblju i

 doživljaj istoga) i dirljivih (scena sa ručnim satom i kada trebao

 da se školuje).

 Predstava traje kao školski čas (45 minuta), jedna od najboljih 

 predstava ovog pozorišta koja se davala. Pesme koje izvodio

 Aljoša Vučković su išle uz predstavu i samu priču.

 Jedna od fotografija te predstave se našla na sjajnoj izložbi

 (nisam na linku priložila tu fotografiju, ali evo detalja 

 o izložbi https://kulturiska.blogspot.com/2019/11/stogodisnjica-udus-u-etnografskom-muzeju.html).

 Ocena 10

                                              

Pozorišni stari bard koji imao poverenja samo u...

 Tuce svilenih čarapa

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/08/osam-jednocinki-pretvorene-u-predstavu.html.


 Ronald Harvud je južnoafrički pisac i scenarista

 engleskog porekla.  Za tri dela (među kojima i ovo na postu)

 bio nominovan za Oskara u kategoriji Najbolja adaptacija i

 dobio ga za film ,Pijanista'.

 Garderober ima mnogobrojne pozorišne, televizijske, filmske

 i radio adaptacije.

 Naša verzija od JDP-a imala premijeru 1994, reditelj Dejan

 Mijač. Na ovom postu je verzija iz 1997. 

                                                       
 Nemačko bombardovanje Engleske, II svetski rat. Ovde se

 odvija priča o odnosu pozorišnog starog barda Sera i njegovog

 garderobera Normana...



 Petar Kralj kao Norman bio posebno privržen Seru, jedna od

 retkih osoba čije mišljenje Ser poštovao i cenio. Norman svesno

 gurao neke osobe od Sera, zbog prijateljske ljubomore.


 Ljuba Tadić (Ser) odglumeo na pravi način osobu koja na zalasku

 pozorišne karijere i života, oduševio me monolog kad se obraćao

 publici kao jedan od Serovih pozorišnih likova.


 Olga Savić (Medž) jedna od retkih Serovih ljubavi, ozbiljno i

 jako iznela ulogu.


 Đurđija Cvetić (Ledi) očekivano odlična, Bojana Zečević

 (Ajrin, mlada glumica) takođe odlična. Zanimljivo i dobro glumeo

 Nikola Milić (Džefri Torton, takođe jedan od retkih Serovih

 poštovalaca i kolega), posebno kod scene gde njegova dvorska

 luda peva repliku.


 Odlično što su snimili reakcije publike na monolog Ljube Tadića,

 brza promena posebne scenografije tokom cele predstave,

 maestralno odglumljen očekivan, tužan kraj za jednu osobu i

 čudno tragikomična tuga za drugu osobu.


 Ocena 10 

Balet uspeo dočarati priču Fantastične simfonije

 Dokumentarno muzičko viđenje https://muaria.blogspot.com/2020/04/francuski-romanticar-i-prica-o.html.


 Baletsko viđenje Fantastične simfonije od Ektora Berloza

 je bilo 1997. u Paris operi i baletu.

 Koreografiju radio Lorka Mjasin i zasnovao po koreografiji svog

 oca Leonida.

                                                
 Umetnik živeo u bujnoj i romantičarskoj mašti se otrovao 

 opijumom zbog beznadešne i neuzvraćene velike ljubavi...



 Kader Belarbi (Umetnik) odlično dočarao svoj lik koji

 patio zbog beznadešne i neuzvraćene ljubavi koju takođe

 odlično odigrala Fani Gaida.


 Veliki skokovi, jasno mešanje klasičnog i modernog

 baleta, sa nekoliko kraćih interesantnih delova.

 Po mom mišljenju, jedan od tih interesatnijih dela bio kad su

 đavoli bili ispod mantije sveštenika koji su sahranjivali umetnika

 (đavoli se našli, pošto Umetnik okončao svoj život).

 Kostimi kod nekih igrača sa mešavinom maskirne i par boja su

 bili veoma ružni i sveukupno, balet uspeo dočarati priču

 Fantastične simfonije.

 Ocena 10

Diznijev klasik 6

 O ,Pokahontas' https://kulturiska.blogspot.rs/2017/11/diznijev-klasik-5.html


 Alternativno istorijsko animirani film ,Anastasija' je zasnovan po

 Anastasiji Nikolajevnoj, najmlađoj ćerci cara Nikolaja II

 (ona je sa porodicom nastradala od strane boljševika 1918.) i da je

 uspela preživeti, danas bi imala 99 godina. 


 Film sa prevodom https://www.gledalica.com/sa-prevodom/anastasia-1997-video_96ea5e8d3.html.


 Kratka radnja

 Osamnaestogodišna devojka Anja koja je živela u sirotištu ima

 amneziju i pokušava se sećati svog porekla. Ispostavilo se da je 

 ona u stvari princeza Anastasija...


 Priča mi je od samog početka veoma potresna, scena kad

 Anastasija se naglo razdvojila od bake Marije Fjordoronove

 (u stvarnom životu, ona se nije našla u tom stradanju) spada među

 najtužnije i najpotresnije u animiranom filmu.


 Meg Rajan (Anastasija) je oklevala da učestvuje u ovoj priči, ali su

 kreatori tog filma uspeli nagovoriti (Anastasijine pevačke deonice

 radila Liz Kalavej) i nisu pogrešili. Kirsten Danst (osmogodišnja

 Anastasija) bila odlična (njene deonice pevala Lejsi Čabert).

 Odlični su bili Džon Kjuzak (Dimitri,pevačke deonice odradio

 Džonatan Dokučic), Kristofer Lojd (negativac Raspućin, pevačka

 deonica Džim Kamings), Henk Azaria (Raspućinov sluga slepi

 miš Bartok) i Anđela Lansburi (baka Marija).


 Odnos između Anastasije i Dimitrija je nalik Rouz i Džeka iz

 filma ,Titanik' (s'tim što je kod animiranog filma srećan kraj),

 muzika veoma potresna i ozbiljna, a opet sjajna.


 I Americi i Rusiji se dopao ovaj animirani film. Volela bih da su

 potomci Nikolajevnih doživeli da pogledaju ,Anastasiju'.

 Ocena 10

Najgori Betmen film

 O filmu ,Povratak Betmena' iz 1995. https://kulturiska.blogspot.rs/2017/11/dobio-pomocdva-posebno-luda-neprijatelja.html.


 Za film ,Betmen i Robin' iz 1997, imam kritike i to loše. A pre

 toga, da kažem neke zanimljivosti. Val Kilmer odbio da ponovi

 ulogu u ovom sedmom Betmen filmu (na kraju glumeo u filmu

 ,Svetac'), za ulogu Ledenog, bili su u opticaju Entoni Hopkins,

 Beng Kingsli i Patrik Stjuart (Arlond Švarceneger dobio tu ulogu). 

 Odlično je što nijedan od njih trojice

 nije bio u ovom užas Betmen filmu.


 Film sa prevodom https://www.gledalica.com/sa-prevodom/batman-robin-1997-video_b56b5b624.html.


 Kratka radnja


 Betmen i Robin odlaze u muzej, gde su naleteli na Ledenog

 (on je bio briljatni naučnik Viktor Fris, a upao je u tečni nitrogen

 i jedino mu prija leden prostor), a sa druge strane, doktora Pamela

 Ajsli bila na istraživanju u Južnoj Americi (njen šef je bacio

 otrovne hemikalije) i postala Otrovna Ajvi. Alfredova nećaka

 Barbara iznenada dolazi kod Brusa/Betmena  i Dika/Robina i

 postaće Batgirl...


 Dijalozi detinjasto užasni. Akcije amaterske u totalu. Gluma je

 teška nula (pogotovo Džordž Kluni i Uma Turman koja je

 bila mnogo izveštačena kao Otrovna Ajvi), a više mi ličio film na 

 dugometražnu reklamu za dečje igračke (provalićete koje su

 scene u pitanju). Ovde, svetlih tačaka u filmu nema!


 Ocena X  

Pozitivna verzija tv mjuzikla...

 Romantično fantazijska televizijska ekranizacija mjuzikla 

 ,Pepeljuga' od strane publike bila hit, dok od kritičara dobila

 mešane kritike. Ovo je treća ekranizacija tog mjuzikla, čiji su

 originalni autori Ričard Rodžers i Oskar Hamerštajn II. Dobio je

 Gremija za najbolju scenografiju mjuzikla.


 Film (na žalost, nema sa prevodom) https://yesmovies.to/movie/cinderella-1997-9442/770653-7/watching.html.


 Kratka radnja


 Pepeljuga se muči, živeći sa maćehom i polusestrama Minevrom i

 Kaliopi. Njena kuma Dobra vila joj rešila pomoći i ne moguće će

 biti moguće...


 Oduševilo me što je glavna ekipa ovog tv mjuzikla šarenolika.

 Glavnu ulogu Pepeljuge je glumela Brendi, Dobru vilu sjajna

 Vitni Hjuston, princa Kristofera Paolo Montalban (Amerikanac

 filipinskog porekla), Vupi Goldberg

 prinčevu mamu Konstantinu, Viktor Garbel prinčevog sina

 Maksimilijana (Kanađanin).


 U ovoj verziji, ima smešnih scena, odličnih pesama koji su izveli

 skoro svi glavni glumci i naravno sama priča. Priča me osvojila

 takvom ekipom i pozitivan primer da glumci različitih

 nacionalnosti i boja mogu odraditi sjajan zajednički posao na polju

 umetnosti.

 Ocena 10


 Evo i snimka kako su Brendi i Vitni vežbale za tv mjuzikl.

                                                 

Smešnija verzija gospodara džungle

 Akciona komedija sa glavnim likom gospodara džungle (smešnija 

 varijanta pod drugim imenom) ,Džordž iz

 džungle' je prošao dobro od strane publike i kritičara. Izritiralo me

 to što su naši pre prevodili naslov filma kao ,Đorđe iz džungle'!

 Film sa prevodom https://www.gledalica.com/sa-prevodom/george-of-the-jungle-1997-video_0b01f0951.html.


 Kratka radnja

 U izmišljenom mestu Bukuvu, živi čovek pod imenom

 Džordž. Njega i prijatelje životinje su otkrili naslednica jedne

 bogate porodice Ursula Stenhoup, zajedno sa verenikom Lajlom

 Van De Grutom i lokalnim vodičima. Sledeći dan, Ursulu je napao

 lav, a Džordž spasao od istog...


 Brendan Frejzer (Džordž) je bio jako zabavan, smešan i odličan

 gospodar džungle Džordž. Džon Kliz (pozajmio glas gorili Ejpu)

 zvučao veoma zanimljivo i pametno, Lesli Man (Ursula) bila

 simpatična u ulozi bogate naslednice koja je ubrzo zavolela 

 džunglu+Džordža, Tomas Hejden Čurč (Lajl) komično čudan

 negativac.


 Film se može gledati porodično i ukoliko želite gledati smešniju

 stranu gospodara džungle, taj film je za vas.

 Ocena 8