Gabrijel Garsija Markes (1927-2014) je bio kolumbijski pisac,
scenarista i novinar, jedan od pisaca Latinoameričkog buma
(pokret koji nastao šezdesetih i sedamdesetih godina, gde su
autori u većem delu bili protiv režima u svojim matičnim
državama) i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1982.
Sto godina samoće spada u latinoameričke i svetske klasike,
bilo je nekih priča oko adaptacije istog.
Kroz sedam generacija, nalazi se priča o porodici Buendija,
koja živela u Makondu...
Spada među klasike, to je istina (Makondo je izmišljen grad).
Nego neki delovi magičnog realizma su po mom mišljenju bili
prenaglašeni, suludi i ne mogući. Žao mi bilo jednog sporednog
lika sa oboljenjem gde osobe jedu što nije hrana (navodno, jedan
od članova Gabrijelove porodice imao to oboljenje).
Gabrijel uspeo napisati svoje viđenje magičnog realizma i to
izuzetno poštujem. Da me sad neko pitao za ponovno čitanje,
rekla bih odrično.
Ocena 7
