Samo devojčice plaču
https://kulturiska.blogspot.com/2020/08/ovo-nije-biografski-film-o.html.
Žicka je kratki film iz 2018, inspirisan dvema tužnim životnim
istinitim pričama. Reditelj i deo scenarija radio Ivan Bukvić.
Mile je dečak romskog porekla koji je pobegao iz sirotišta i počeo
prositi i želi da pripadne negde...
Uroš Aziraj kao glavni lik nesrećne i teške sudbine mi nije
delovalo da glumi, replike i izraze kad ga zumiraju su bile
veoma uverljive i kvalitetne.
David Jovanović (Žuti) odlično odglumeo negativca koji hteo
dati malu šansu Miletu, ali društvo u kom je bio bilo izričito
protiv.
Početak gde su razmenili komunikaciju Mile i Isidora (Vanja
Nenadić) bile jedina svetla tačka Miletovog kratkog
života.
Kratko su bili, ali zaslužuju pohvale i Slobodan Boda
Ninković (mehaničar), Igor Benčina (pandur) i Nemanja
Oliverić (socijalni radnik).
Deca koja su bila Žutovi uličarski prijatelji i ostala deca iz filma
uverljivo i prirodno glumeli.
Scene kad muče i psuju Mileta sva ova deca i kasnije dva
momka (jednog od njih glumi Predrag Vasić) i sam epilog sam u
potpunoj tuzi odgledala.
Crno bela slika ovom filmu dala težinu o deci koja
nisu imala pravilnu osnovu zvana porodica, okolina i ustanove.
Ocena 10
P.S
Dve osobe koje su bile inspiracija za Žicku.
1. Maradona Lazić (1994-2005) je bio romski dečak koji bio bačen
sa Brankovog mosta u Savu, detaljnije o nesreći
https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:165911-Osveta-269etvorice-mladih-skitnica.
Dvojica vinovnika su napravili u kasnijim godinama još zločina.
2. Emran Demirović poznatiji kao Žika Dorćolac je javnost
upoznala preko priloga o njemu u emisiji Ciklotron (može da
se pronađe na Youtube-u), a robija u zatvoru u Sremskoj Mitrovici,
zbog teških pljački.
