Niko nije idealan

 Ne igraj na Engleze https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/trio-jako-prati.html.


 Satirična drama (pomalo i komedija)

 Oskara Vajlda ,Idealni muž' je imala premijeru u BDP-u prošle 

 godine. U doba stvaranja i izvođenja (1895.) bila veoma 

 popularna.

                                                    
 Ser Robert Čiltern je bio ucenjen od strane gospođe Lore

 Čivli...


 Prvi čin je bio u ruhu maskiranih junaka (mislila sam da će

 glumci biti obučeni u stilu 19. veka) i mogu reći da je to ispao

 moderno zabavni koncept predstave o ucenama, političkoj

 korupciji, javne i privatne časti.


 Branko Janković (Ser Robert Čiltern) odlično nosio glavnu rolu

 (posebno smešan kad je njegov lik bio posebno ugrožen,

 bojeći se za svoju čast), Tatjana Kecman kao supruga Gertruda

 takođe odlična.


 Milica Milša (gospođa Lora Goring) odglumela sasvim svedeno i

 veoma dobro, to važi i za Aleksandra Jovanovića (Lord Artur

 Goring) i Stanislavu Nikolić (Mejbel, Robertova mlađa sestra).


 Oskar Vajld je bio poseban majstor za pozorište (jedna

 od tih predstava u verziji NP-a bila ,Važno je zvati se Ernest'


 https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/vazno-je-zvati-se.html).



 Ocena 10




                                                    

Ko je ustvari gospođa Erlin?

 Laža i Paralaža https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/njih-dvojica-krecu-da-izvrse.html.


 Lepeza ledi Vindermir je komedija Oskara Vajlda, Jugoslovensko

 dramsko pozorište je postavilo ovo delo 1973. pod rediteljskom

 palicom Petra Slovenskog.

 Verzija na ovom postu je iz 1975. godine i bila snimljena za

 televiziju (snimak je bio stoto izvođenje predstave).

                                               
 Ledi Vindermir misli da njen muž ima aferu sa gospođom Erlin i

 prvo mrzela nju. Gospođa Erlin je rešila spasiti brak...



 Svetlana Bojković (ledi Vindermir) odglumela odlično mladu

 damu koja se neočekivano sprijateljila sa gospođom Erlin, ne

 znajući gospođinu tajnu.

 Zoran Milosavljević (lord Vindermir) odličan, njegov lik nije

 uspeo da kaže svojoj supruzi tajnu gospođe Erlin.

 Marija Crnobori (gospođa Erlin) veoma maestralna uloga i njen

 lik imao potpuni razlog za skrivanje tajne.

 Irfan Mensur (lord Darlington) i kao tek svršen student Akademije,

 romantično i fino odglumeo.


 Očekivala sam da će negde na kraju III- početkom IV čina,

 gospođa Erlin reći tajnu ledi Vindermir, to mi bila jedina mana.

 Sasvim lagana komedija o potpuno ličnim tajnama.


 Ocena 9

Uspešna baletska adaptacija dela ,Slika Dorijana Greja'

 Heda Gabler https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/natasa-ninkovic-kao-heda-sjajna.html.


 Originalna književna verzija https://kulturiska.blogspot.com/2019/10/sto-je-slika-lepsa.html.


 Baletska verzija ,Slika Dorijana Greja' u Narodnom pozorištu

 imala premijeru 2015. godine, koreograf i reditelj Vladimir

 Logunov.


 Radnja skoro ista kao knjiga.

                                       Uvod

                              Viktorijansko baletska zabava  


                              

                                               Dorijan i Sibil

                                                Dorijanov šok za

                                kraj njegovog života


 Dejan Kolarov (Dorijan Grej) na visini zadatka u svojim

 deonicama i zajedničkim scenama sa Bojanom Žegarac Knežević 

 (Sibil).


 Pre početka gledanja ove baletske adaptacije, bila sam u stilu

 što su morali Sliku Dorijana Greja pretvoriti u balet (očekivala

 sam pozorišnu dramu i presrećna sam što nije bila u operskoj

 formi).

 Na kraju, to je ispala uspešna baletska varijanta koja jako

 dočarala ovo delo Oskara Vajlda.


 Ocena 10                                              

Važno je zvati se...

 Italijanka u Alžiru 

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/horisti-mnogo-bolji-od-nekih-glavnih.html.

 Slika Dorijana Greja (roman)

 https://kulturiska.blogspot.com/2019/10/sto-je-slika-lepsa.html.


 Važno je zvati se Ernest je komedija Oskara Vajlda i naša 

 premijera bila 2012. u Narodnom pozorištu.


  Džon Vorting je zaljubljen u Gvendolin Ferfaks, dok

 Aldžernon zaljubljen u Sesili Kardju. Nastale su komične 

 komplikacije po pitanju ko je u stvari Ernest...

                                     Čudan Aldžernonov ples

                                                 Džon/Ernest i

                                 Aldžernon

                                Plesački pokušaj Ernesta i razgovora

                              sa Gvendolin

                                                     Sesilija i njena

                             guvernanta gospođa Prizma



 Nenad Stojmenović (Džon/Ernest) i Miloš Đorđević (Aldžernon)

 su odlično nosili glavne likove, pojedinačne i zajedničke scene

 posebno komične i sadržajne.


 Anastasija Mandić (Gvendolin) pokušala da glumi mladu devojku

 koja hoće sve lako da dobije i to otmenu, ali mislim da je

 u ovoj ulozi otišla sa preterivanjem u karikiranju loših postupaka

 i misli svoje junakinje.


 Sena Đorović (Sesili) imala slične gestove i pokrete kao 

 Anastasija, samo što nije otišla sa preterivanjem u svojoj glumi i

 njena boja glasa i gluma bila bolja od Anastasijine.


 Doktor teologije kog glumeo Zoran Ćosić mi bio predosadan i

 jedini višak od likova u komičnoj predstavi.


 Važno je zvati se Ernest jeste komična predstava, uz indirektnu 

 kritiku ponašanja manjih elitičkih porodica i pojedinaca. Kao i

 pitanja o krizi potpunog identiteta.


 Muzika sa ritmično elektro elementima baš dala posebnu 

 atmosferu u predstavi (rok deo bio nepotreban), koreografija u

 nekim delovima bila prenaglašena i bez jasne definicije.


 Ocena 8 


 
                                              

Što je slika lepša...

  Oskar Vajld (1854-1900) je bio irski pisac i dramaturg.

 Najpoznatija dela su mu ,Slika Dorijana Greja' i ,Važno se zvati

 Ernest'. Pričaćemo o prvom delu, koje doživelo jaku cenzuru i

 veoma loše kritike u vremenu objavljivanja (1890.godine).

 Delo je adaptirano kroz predstave, filmove, serije, audio knjige

 i mjuzikle.


                                               

  Kratki opis

 London, kraj 19. veka. Mladi bogataš Dorijan Grej pozira slikaru

 Bazilu Holvardu, očekujući da će portret stariti umesto njega, a on

 ostati zauvek mlad...

  Ozbiljno, postoji sindrom Dorijana Greja (oboleli se užasno boje

 starenja, ne žele prihvatiti da stare, pribegavaju preteranim

 plastičnim operacijama i tako dalje) i mislim da u ovom veku,

 neki ultra bogataši srednjih godina boluju od ovog sindroma.

 Ne treba biti osoba koja ne želi prihvatiti odgovornost i starost,

 Dorijan je bio preterano samoljubiv, opsednut večnom lepotom

 i mladosti koja u stvarnosti ne postoji.

 Sam Oskar izjavio da su tri glavna karaktera njegova refleksija:

 Basil Holvard (njegovo mišljenje), Lord Henri (mišljenje sveta) i 

 Dorijan Grej (on bi voleo da je takav).

 Briljatno delo o ozbiljnim posledicama osobe koja želela u 

 realnosti potpuno nemoguću stvar.

 Ocena 10