Pisma voljenom bratu ujedno i podršci

 

 Vinsent Van Gog (1853-1890) je bio holandski slikar

 postimpresionizma i zanimljiv mi podatak da tek u svojim 

kasnim dvadesetim počeo da slika.

 Ovo delo je memoarsko dnevničkog karaktera, sa pismima koje

 deset godina slao svom četiri godine mlađem bratu Teu (1857-1891).

                                        

  Njih dvojica su bili veoma bliski, a Teo bezuslovno finansirao svog

 brata umetnika i razumevao Vinsentove emotivne nagle promene

 u raspoloženju. Podržavao njegov put slobodnog umetnika, a

 zanimljivo da Teo bio trgovac umetninama.

                                                

 Ne bi se znalo za ova pisma, sve dok Teova udovica Johana zvana

 Jo (1862-1925)

 nije rešila da ih objavi. Ona je zaslužna za promovisanje 

 Vinsentovih radova nakon njegove tragične smrti.

                                              

 Oduševili su me Vinsentovi opisi boja koje koristio za radove,

 motivi za izradu određenih slika, otvoreno govorio bratu

 

 o borbi sa svojim mentalnim zdravljem.

                                             

 Samo delo ima 226 stranica, a uopšte nisam osećala da ima toliko.

 Dosta se selio iz grada u grad (jedan od uzročnika njegove 

 mentalne nestabilnosti u vidu halucinacija, psihotičnih

 epizoda i depresije), teško mu padalo što je bio odbijen od strane

 Kornelije Ki Vos Striker (1846-1911), koja Vinsentu bila

 rođaka (sestra od tetke), ujedno udovica sa sinom. Od tada, bio 

 odbijen još jednom od strane žene iz Londona.

                                                 

  Međutim, Vinsent imao tešku vezu sa Sien Hurnik 

 (1850-1904), koja tada bila trudna prostitutka, a Vinsent se brinuo o

 njoj, njenom sinu Vilemu i ćerci Mariji. Očekivano, ta veza je bila 

 veliko ne za njegovu porodicu i Teo na početku nije iskazao svoj 

 stav povodom iste (kasnije bilo očekivano suprotno).

                                               

        

 Voleo je dosta da slika portrete, autoportrete, prirodu,

 običan narod i samo jedno delo uspeo da proda tokom svog života

 (,Crveni vinograd').

                                                     

 Ocena 10

                                                 

 

Šestorka i ona godina

 

                                                                           

    Šestoro pisaca generacije rođene osamdesetih godina (ideja je

 stvorena od strane Lane Bastašić) je trebao pisati dva meseca

 u godini koja je bila specifična...

  Ideja, odlično originalna. Realizacija, jako me oduševila i ova

 šestorka na svojstven, ubedljiv, sarkastičan, dirljiv i poseban 

 način opisivao svoja dva meseca u godini koja nas sve živo

 isporemetila, uplašila, uznemirila i zaustavila u svakodnevnom

 životu.

  Ko mi je od njih šestoro favorit? To nikako ne želim izdvojiti,

 osećaj čitanja ovog briljatnog dela mi bilo kao interaktivna,

 lična dokumentarna serija sa 12 epizoda. 

  Prijalo mi što su sličnog književnog senzibiliteta, generacijski

 približni (Rumena Bužarovska-1981, Danilo Lučić i Dijana

 Matković-1984, Luiza Bouharaoua-1985, Lana Bastašić-1986. i

 Nikola Nikolić-1989.) i sa naših su podneblja.

  Volela bih još umetničkih projekta sličnog tipa, velika preporuka.

  Ocena 10

                                            

Anaisina osećanja prema njima dvoma (pogotovo prema...)

 

 Anais Nin (1903-1977) je bila francusko američka književnica,

 esejistkinja, pisac kratkih priča i erotike.

 Knjiga sa ovog posta su neobjavljene stranice njenog dnevnika u

 periodu oktobar 1931-oktobar 1932. Prvi od šest dnevnika

 objavljenih posle njene smrti i po njemu snimljen istoimeni film iz

 1990.

                                                   

 Henri Miler (njegovo odlično putopisno delo o boravku u

 Grčkoj https://kulturiska.blogspot.com/2018/02/oda-jednog-amerikanca-grckoj.html

 i Džun su bili supružnici i glavni akteri ovog 

 Anaisinog dnevnika...

 

 U odnosu sa Džun, Anais mogla da bude posebno bliska i to se

 to nije desilo zbog dubljih razloga.

 Anais živela skoro punih pluća na polju intime i same sebe (ovde

 su opisi odlaska kod psihoterapeuta i bolje što neko vreme išla), 

 opet nisam razumela njeno volim-ne volim, preveliki vapaj da je 

 neko u potpunosti voli (iako joj se dešavalo bezbroj puta da odbaci 

 tako lako uzvraćanje ljubavi i sve to datira od rastavljenih roditelja) 

 i zašto je vodila paralelnu vezu sa tadašnjim suprugom Hjuom (u 

 dnevniku nazvan Hugo) i Henrijem?

  Ima neke dobre psihoanalitičke osvrte na svoj život, te veze,

 lične intimnosti i seksualnosti, u sadašnjici postoje autori/ke koji 

 imaju sličan stil pisanja dnevnika ili memoara (u vreme njenog

 življenja, takav stil pisanja nečeg ličnog je bio potpuno skandalozan

 i nemoralan).

 Zanimaju me preostalih pet dnevnika, Anais je pogrešila na 

 

 paralelnoj vezi i Henri što se u u to vreme nije razveo od Džun

 (on se razveo od Džun 1934. godina, bila mu druga supruga i imao

 još tri supruge). 

 Ocena 7

                                      

Dnevnik Majstora...

 

 Odlično delo https://kulturiska.blogspot.com/2022/08/moderno-satiricno-i-veliko-bulgakovo.html.

                                              

 Dnevnik je podeljen u dva dela. Dok je on mogao pisati (1921-

 1933) i posle te 1933. godine, svojoj ženi Jeleni poverio da ona 

 nastavi sa pisanjem dnevnika u periodu 1933-1940, pošto je doživeo

 teški policijski pretres...

 Obimno delo (od 9. do 524. strane), ima dosta napomena gde se

 spominju porodica, prijatelji, kolege i neistomišljenici. Veoma

 slikovito i detaljno upoznala rusko umetničko i građansko društva

 sa kraja 19. i početkom 20. veka.

 Moglo je biti da to delo uopšte ne postoji i da se desilo trajno 

 uništenje, bila bi književna tragedija i šteta.

 

 Ocena 10