Pisma voljenom bratu ujedno i podršci

 

 Vinsent Van Gog (1853-1890) je bio holandski slikar

 postimpresionizma i zanimljiv mi podatak da tek u svojim 

kasnim dvadesetim počeo da slika.

 Ovo delo je memoarsko dnevničkog karaktera, sa pismima koje

 deset godina slao svom četiri godine mlađem bratu Teu (1857-1891).

                                        

  Njih dvojica su bili veoma bliski, a Teo bezuslovno finansirao svog

 brata umetnika i razumevao Vinsentove emotivne nagle promene

 u raspoloženju. Podržavao njegov put slobodnog umetnika, a

 zanimljivo da Teo bio trgovac umetninama.

                                                

 Ne bi se znalo za ova pisma, sve dok Teova udovica Johana zvana

 Jo (1862-1925)

 nije rešila da ih objavi. Ona je zaslužna za promovisanje 

 Vinsentovih radova nakon njegove tragične smrti.

                                              

 Oduševili su me Vinsentovi opisi boja koje koristio za radove,

 motivi za izradu određenih slika, otvoreno govorio bratu

 

 o borbi sa svojim mentalnim zdravljem.

                                             

 Samo delo ima 226 stranica, a uopšte nisam osećala da ima toliko.

 Dosta se selio iz grada u grad (jedan od uzročnika njegove 

 mentalne nestabilnosti u vidu halucinacija, psihotičnih

 epizoda i depresije), teško mu padalo što je bio odbijen od strane

 Kornelije Ki Vos Striker (1846-1911), koja Vinsentu bila

 rođaka (sestra od tetke), ujedno udovica sa sinom. Od tada, bio 

 odbijen još jednom od strane žene iz Londona.

                                                 

  Međutim, Vinsent imao tešku vezu sa Sien Hurnik 

 (1850-1904), koja tada bila trudna prostitutka, a Vinsent se brinuo o

 njoj, njenom sinu Vilemu i ćerci Mariji. Očekivano, ta veza je bila 

 veliko ne za njegovu porodicu i Teo na početku nije iskazao svoj 

 stav povodom iste (kasnije bilo očekivano suprotno).

                                               

        

 Voleo je dosta da slika portrete, autoportrete, prirodu,

 običan narod i samo jedno delo uspeo da proda tokom svog života

 (,Crveni vinograd').

                                                     

 Ocena 10

                                                 

 

Štefica traži smisao života i ljubav...

     Dubravka Ugrešić (1949-2023) je bila hrvatska i holandska

 književnica (od 1993, pa sve do smrti živela u Holandiji).

 Po ovom delu sa posta je snimljen film ,U raljama života'.

                                             

  Štefica Cvek je mlada daktilografkinja koja živi sa starijom tetkom,

 ali oseća da joj život prazan. Preko ženskih časopisa, koleginica i

 samog izlaska sa svoje sigurne umne i emotivne zone, traži 

 smisao života i ljubav...

  Posebne pohvale za izdavačku kuću Booka koja napravila

 fenomenalne korice, a paralelno sa Štefičinom pričom, nalaze se

 saveti sa ženskih časopisa i stranice za krojenje i šivenje

 (odnosno čitanje u ovom slučaju).

  Roman je veoma kratak, nema bezveznih opisa jedne osobe koja

 samo želi da ima pun, smislen život i ljubav, a svesno i nesvesno 

 upada u čudne situacije/pokušaje, gde bi većina njih otresito i sa 

 lakoćom rešile.

 Ugrešićka odlično i realističnim jezikom kritikovala tu tralala

 literaturu (priznajem da jesam za neke od tih tralala stvari, ali ne

 da te prave glupim i prenaivnim), a ovo delo je i za dobro

 razmišljanje.

 Ocena 10

Kako Roza da preživi samu sebe?

 

 Fransin Omen je holandska književnica koja napisala preko

 hiljadu knjiga za stariju decu.

 Kod nas, prevedeno je sedam knjiga iz serijala ,Rozine najteže

 godine' (ne znam koliko ima objavljenih knjiga iz tog serijala na 

 njenom maternjem), ovde je priča o 3. knjizi.

                                               

 Roza je četrnaestogodišnja tinejdžerka koja bi da preživi samu sebe

 i hoće li moći predbroditi svoje unutrašnje i spoljašnje muke?

 Svi na neki način kroz pubertet prolazimo nalik Rozi i ovaj serijal

 podseća na sličan serijal ,Džordžija Nikolson'. Razlika između 

 Roze i Džordžije je način kako pristupaju problemima, porodično

 i prijateljsko okruženje, kao i interesovanja.

 Vremenom će glavna junakinja doživeti važne, unutrašnje promene i

 kraj ove knjige je ispao baš fin.

 Ocena 10
            

Pretvara ih u žrtve radi...

 

 Mišel Fejber je naturalizovani britanski pisac(on je Holanđanin),

 čije delo sa ovog posta adaptirano za film.

                                                   

 Ajserli je žena mačka koja prima i otima muške autostopere u

 svoj automobil i pretvara u žrtve radi...

 Naučno fantastično/mračno satirično delo o netipičnoj osobi

 koja žrtvovala strance i jedan njen postupak mora biti opravdan. 

 Tokom cele radnje, nisi siguran da li će nadvladati dobro ili zlo,

 u ovom delu bih pohvalila pokrenutost priče na odnos ljudi koji

 ne spadaju ni u jedan društveni kalup (niko ne treba da

 bude ukalupljen).

 Ocena 9

 

Posebni graditelj violine i jedna ptica

 Rodan Al Gaidi je bio irački inženjer i morao pobeći u Holandiju,

 zbog neprilika svoje zemlje. Holandski je naučio sam, a za knjigu

 na ovom postu, dobio Evropsku nagradu za književnost 2011.


                                      

 Kratki opis

 Žanin je sa sedamnaest godina ostala trudna u šupi i rešila sama

 odgajati dete. Njen sin Hert je autistični genije, a radnja s

 rabljenom robom gde mu radi mama je njegov magični univerzum.

 On gradi violine, a jedna selidba i ptica će promeniti iz korena

 Hertov život...



 Ovo je prvi roman sa glavnim likom osoba sa

 posebnim potrebama. Obradovalo me što takav lik predstavljen

 u pozitivnom smislu i knjigu bih volela da pročitaju roditelji 

 dece sa posebnim potrebama. Osobe nalik Hertu jesu posebne,

 ali nisu pokvarene, zle i grube. I zaslužuju veći prostor u umetnosti,

 bez uobičajnih predrasuda.

 Ocena 10