Dnevnik iskreno besne domaćice

 

  Sju Kaufman (1926-1977) je bila američka književnica po kojoj

 se zove književna nagrada za najbolju debitantsku knjigu ili

 kolekciju kratkih priča, izdatu prethodne godine (od 1980. godine 

 se ta nagrada dodeljuje).

 Po delu sa ovog posta, bio snimljen istoimeni film koji dobio Zlatnog

 globusa (najbolja glumica) i bio nominovan za Oskara u istoj 

 kategoriji.

 Ovo je jedna od knjiga edicije Amerikana (čitala sam odličnu

 knjigu sa ove edicije ,Simpatizer' https://kulturiska.blogspot.com/2022/01/simpatizer-i-spijun-koji-u-stvari-ne.html).

                                              

  Betina Tina Bolzer je majka, žena, domaćica iz više srednje 

 klase čiji muž Džonatan (liberalni demokrata koji pokušava biti

 na boljem društvenom položaju) joj predložio da ide kod 

 psihijatra.

 Pošto joj se čini da polako ludi, ona počela pisati tajni dnevnik,

 gde bila veoma otvorena, iskrena i besna...

   Tinino iskreno, otvoreno i besno iskazivanje kroz tajni dnevnik je bilo

  stanje jedne domaćice iz jače društveno ekonomske klase (kod

 nas, tih osoba je zaista veoma malo danas) nekada i ono nimalo

 nije bilo med i mleko (te dve namirnice se spominju pred sam kraj

 dela, u poslednjem dijalogu).

  Džonatan je preambiciozni, sebični, veoma loš suprug i otac.

 Tina imala melodramične sapunsko operske trenutke, pravila

 životne greške (jedna od njih je vanbračna afera sa

 dramaturgom psihološkim mučiteljem) i po mom mišljenju, u

 tom odnosu sa Džonatanom se jako gušila, kao i sa tim

 psihološkim mučiteljem. Ipak, u 90% slučajeva sam bila na njenoj

 strani.

 Njihova deca Silvija i Elizabet zvana Liz su bile sporedne uloge i

 mogle su dobiti složenije rečenice i događaje u ovoj priči.

  Služavka Loti mi bila ok, a da li je kraj ovog dela bio namerno 

 nedorečen, to polovično mislim.

 Moje mišljenje je da ovo delo trebalo biti završeno sa razvodom,

 gde bi ćerke pripale njoj i sve tri odselile što dalje od Njujorka.

  Ocena 9.5

 

   

Štefica traži smisao života i ljubav...

     Dubravka Ugrešić (1949-2023) je bila hrvatska i holandska

 književnica (od 1993, pa sve do smrti živela u Holandiji).

 Po ovom delu sa posta je snimljen film ,U raljama života'.

                                             

  Štefica Cvek je mlada daktilografkinja koja živi sa starijom tetkom,

 ali oseća da joj život prazan. Preko ženskih časopisa, koleginica i

 samog izlaska sa svoje sigurne umne i emotivne zone, traži 

 smisao života i ljubav...

  Posebne pohvale za izdavačku kuću Booka koja napravila

 fenomenalne korice, a paralelno sa Štefičinom pričom, nalaze se

 saveti sa ženskih časopisa i stranice za krojenje i šivenje

 (odnosno čitanje u ovom slučaju).

  Roman je veoma kratak, nema bezveznih opisa jedne osobe koja

 samo želi da ima pun, smislen život i ljubav, a svesno i nesvesno 

 upada u čudne situacije/pokušaje, gde bi većina njih otresito i sa 

 lakoćom rešile.

 Ugrešićka odlično i realističnim jezikom kritikovala tu tralala

 literaturu (priznajem da jesam za neke od tih tralala stvari, ali ne

 da te prave glupim i prenaivnim), a ovo delo je i za dobro

 razmišljanje.

 Ocena 10

Stogodišnjica rođenja Miće Popovića

 

 Sjaj umetnosti manastira Gračanica

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/01/sjaj-umetnosti-manastira-gracanica.html.

  SANU obeležava stogodišnjicu rođenja Miodraga Miće

 Popovića (1923-1996), slikara, umetnika, likovnog kritičara,

 reditelja, pisca i akademika SANU.

 Izložba će trajati do 5. novembra.

                                                 

  Dosta je koristio tamne i hladne boje, kombinovao oko tri-četiri

 likovne tehnike (u velikom broju tih radova, bilo je veoma uspešno).

  Portrete i autoportrete uradio veoma živo i prekrasno, dok radovi

 gde su prikazivane mračne brljotine (možda nešto znače, al'

 stvarno kao umetnički laik nemam pojma šta) bili najslabiji u ovoj

 izložbi.

  Pejzaže i mrtvu prirodu odlično viđenje uradio, svaki njegov

 pravac ima poseban kutak u SANU i na pravim mestima.

 Ocena 9.5
 

Izložbena posveta španskom Antifašističkom školskom priručniku

 

 Primenjena nostalgija našeg i španskog fotografa

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/08/primenjena-nostalgija-naseg-i-spanskog.html.

  U Institutu Servantes, izložba o Antifašističkom školskom priručniku

 traje do 24. oktobra. Autori tog dela su prijatelji umetnici 

 Maurisijo Amster (1907-1980) i Valter Rojter (1906-2005).

 To delo je predstavljalo inicijativu službi propagande Druge republike

 u borbi protiv nepismenosti republikanskih vojnika.

 Ovde se nalaze uramljene originalni nacrti prvog izdanja i deo

 originalnog drugog izdanja koji uradio dvojac Amster/Rojter

 (autori originalnih nacrta prvog izdanja su bili Amster,

 Hose Val del Omar i Hose Kalandin).

                                              

  Pismenost je bila i treba da ostane jedna od važnih životnih veština,

 konačna verzija ovog dela mi bilo upečatljivija od prvobitne verzije.

  Uživo mi izgleda još zanimljivije, nego na ovim priloženim 

 fotografijama.

  Ocena 10

Njene akvarelno šarene šetnje

  U galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) traje 

  samostalna izložba Sanje Crnjanski ,Šetnja' do 16. oktobra.

   Poslovno detaljnija biografija https://terra.rs/museum-salon-artist/sanja-crnjanski/.

                                                 

 Kad spoji svetlije i tamnije boje, to za moje oči bilo veoma

 prijatno (iako bi za nekog drugog bilo prešareno ili prenapadno).

 Samo svetlije linije (nazvaćemo ih ovde šetnje) imaju finu i

 spontanu kretnju, isključivo tamniji radovi ispali po mom mišljenju

 ništa posebno.

 Ocena 9.5
   

Da li sredstvo za plaćanje i život može biti srećno?

 

 Ken Honda je japanski pisac koji to postao nakon što odlučio čuvati

 ćerku (pre toga, bio finansijski savetnik i računovodski poslovođa) i

 zasada, ovo je jedina prevedena njegova knjiga kod nas.

 Zanimljivo je to što mu to jedina objavljena knjiga (već godinama

 drži predavanja i kurseve).

 Više o njemu https://www.instagram.com/happykenhonda/.

                                             

  Predgovor je kratak i bio ok opisan. Uvod veoma jasno opisao

 razliku između srećnog i nesrećnog novca.

 Prvo poglavlje, predosadno opisano i jedva sam ga pročitala.

 Drugo poglavlje, takođe jasno nalik uvodu, treće i četvrto 

 poglavlje su me oduševila, zbog jasnih i preciznih primera, saveti

 veoma vredni čitanja i primenjivanja na delu.

 Peto poglavlje, fina završnica ove novčano životno filozofske priče.

  Kapiram da ako neko već pri prvim stranicama ima otpor prema

 takvoj knjizi, ali dajte joj sićušnu šansu (mogla sam odustati nakon

 prvog poglavlja, ali nisam htela).

 Ocena 9

                                              

Festival likovne fantastike

 

 U likovnoj galeriji ,Zadužbina Ilija Kolarac' se održava II bijenale

 fantastike (bijenale je međunarodna izvedba/izložba ili festival

 koji se održava svake druge godine) do 15. oktobra.

 Autori izložbe je Fondacija Mihajlović-Feniks, više o njima

 https://www.bijenalefantastike.rs/fondacija-mihajlovic-feniks/.

                                                

 Ova tri rada i još dva koja nisam slikala mi odskaču u pozitivnom

 smislu, zbog visokog kvaliteta nacrtanih likova, pogleda i direktno

 te gledaju u oči, da razmisliš šta oni time žele reći.

  Ostali radovi su bili šareno i zbrkano ludilo koje po mom viđenju

 bilo jako odbojno, ne volim u slikarstvu nabacane likove, brljotine

 i slično.

 Ocena 7