Lirično istiniti prikazi o sreći i tuzi

 

                                                              

  Zbirke pesama od našeg čuvenog pesnika Jovana Jovanovića

 Zmaja (1833-1904) su prikazi njegove najveće sreće (,Đulići') i

 najveće tuge (,Đulići uveoci').

  U prvom delu zbirke ,Đulići', najpoznatije su pesme ,Kaži mi kaži',

 ,Tiho noći', ,Ala je lep ovaj svet' i ,Pesmo moja'. Tiho noći su 

 opevali Dečji hor Kolibri, nekoliko starogradskih grupa/izvođača.

                                           

                                     Kolibrijeva verzija

                                  

                                Mile Bogdanović

 Ala je lep ovaj svet je dečja pesmica koju opevao Kolibri.

                                               

  Pesmo moja otpevao sjajno Zdravko Čolić i prelepo komponovao

 Kornelije Kovač https://www.youtube.com/watch?v=rZqv0uftOlI.

                                                   

  U drugom delu zbirke ,Đulići uveoci', Zmaj iskazao veliku tugu,

 bol, očaj, razočarenje u život, sumnju i mnogobrojna pitanja

 (na žalost, izgubio je četvoro rođene dece od bolesti, kao i svoju

 voljenu ženu, više o tome https://direktno.rs/magazin/kultura/494893/jovan-jovanovic-zmaj-tragicna-ljubav-najlepsi-stihovi.html).

  Mislila sam da su u ranijih godinama bile opevane te pesme iz

 drugog dela zbirke, ali nisu. Neke od njih bi bile odlične kao

 čiste balade (uz klavirsku pratnju ili akapela verziji), ne bih mogla

 odvojiti omiljenu (iskreno, ne bi imalo to smisla).

   Naslov ovog posta je moj stav o ovim zbirkama pesama, potrebno

 imati određenu životnu zrelost i iskustvo da bi osetili i proživeli 

 ovo izuzetno, važno delo. I volela bih da se napravi igrana serija/

 film o njemu, a ove godine je stodvadesetogodišnjica od njegove

 smrti.

  Pohvalila bih i ovaj odličan tekst koji se tiče samog njega i 

 njegovog legata https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-69115761.

  Ocena 10 

 
  

    

Pre nego što padne noć, on...

 

  Rejnaldo Arenas (1943-1990) je bio kubanski pesnik, pisac i 

 dramaturg koji bio jedan od mnogobrojnih izbeglica Marielskom 

 egzodusu (Mariel je opština i grad na Kubi, a tamo je luka, odatle

 su polazili svi Kubanci koji su hteli otići za S.A.D).

                                             

 Njegovo detinjstvo je bilo baš tragično, sa eksplicitnim prikazima

 upoznavanju svoje intimnosti. Sa porodicom se slabo ili nikako

 slagao, sa majkom nešto kasnije poboljšao odnose.

  Živeo u dve diktature (ne zna se koja je bila gora), Rejnaldo kao

 

 mladić živeo skriveno raskalašno (po pitanju intimnog života) i

 u potpunosti sam razumela zašto ga Kuba ozbiljno gušila i 

 sputavala kao čoveka i umetničkog radnika.

  Najpotresniji trenuci su bili njegovi boravci u zatvorima, a za

 nepoverovati, tamo nije želeo imati odnose. Za to imao čvrste i

 jasne razloge.

 Trebalo mu dosta vremena da pobegne u drugu državu, slažem se

 sa njegovim stavovima vezane za politiku i jako me zanima njegov

 opus van ovih memoara.   

  Ocena 7.5

Osrednja tv verzija istoimene knjige (na žalost)

 

   Odlična književna verzija https://kulturiska.blogspot.com/2024/06/sto-se-vise-udubio-u-slucaj.html.

 Televizijska verzija dela od Miodraga Majića ,Deca zla' je bilo

 prikazivano prošle godine i imala 10 epizoda.

 Epizode https://filmoton.net/serija-sa-prevodom/deca-zla-2023/.

                                          

 Radovan Vujović (Nikola Bobić) je pokazao sasvim dobru glumu,

 posebne pohvale za Milicu Janevski (Ana Basta), Jovanu

 Stojiljković (Bojana Novaković), Nikolu Koja (Aleksa Drobnjak),

 Zorana Cvijanovića (Nenad Bobić Zvonce) i Peđu Marjanovića

 (Dragan Pažin).

 Lik Denisa kog glumio Miodrag Dragičević je imao

 smislenu funkciju i bio očekivano odličan. Slaven Došlo 

 (Milan Jovanović/Alen Zilkić) mi bio na žalost ravna linija 

 (očekivala sam neki nivo), za Anicu Dobru (Mira Kovač), očekivala 

 sam bolju glumu.

 

 Od 4. epizode, pa nadalje sam bila baš razočarana kako je

 protekla serija. U 6. epizodi, jako loše je odrađen muški 

 automatizovano modifikovan glas preko telefona, a sa preostalih

 četiri epizode su previše otegli sa radnjom, nepotrebnim likovima

 i zapletima. I mislim da bi isti stav kao i ja rekli dvojac iz

 Filmoholika Đorđe Bajić i Zoran Janković.

 Ocena 6

                                  Razlike (tu su spojleri)+ delići

                             utisaka epizoda 

 1. epizoda- Draganov otac se ubio u seriji, dok u knjizi bio živ

 (kasnije je preminuo).

  Kovačevi imaju ćerku Milicu koja živi u inostranstvu (Kovačevi

 iz knjige nisu imali dete/decu). Taj lik bio apsolutno nepotreban,

 nije imao svrhu u seriji (tipa svedok, saučesnik i/ili slično povodom

 radnje) i veliki minus što je taj lik uopšte ubačen u seriju. 

  2. epizoda- Nikola sa svojom terapeuškinjom (u knjizi, nema ni

 reči da je bio kod terapeuta) i lik Denisa (Miodrag Dragičević) se

 pojavljuje u seriji (tog lika nema u knjizi).

 Nenad Bobić zvani Zvonce je u knjizi Nikolin retki prijatelj, dok

 u seriji mu je rođeni stric (jako ubedljiv i odličan Zoran Cvijanović).

 3. epizoda- Upoznavanje Draganove devojke Sonje je potpuno

 drugačije u seriji u odnosu na knjigu (na koji način, otkrijte sami) i

 nije bila ispisana pretnja na novinama u knjizi. Sonju je glumila

 Jana Milosavljević, ali ruski naglasak na žalost odglumila prilično

 neprirodno i neubedljivo.

  4. epizoda- Teloranitelj Vesko je u seriji mlađi, u seriji se spominje

 novinar koji trebao dati informacije Bojani i Nikoli (u knjizi ga

 nema). Ubijeno je kuče od Nikoline starije komšinice (toga u 

 knjizi nema).

  5. epizoda- Delić privatnog života, odnosno bela laž za to od

 strane inspektora Drobnjaka (njega nema u knjizi).

  U 6. epizodi, sve je isto kao u knjizi.

  7. epizoda- Bojanin polubrat Branko dobio batine od osobe koja

 pustila na radiu ,A, što ćemo ljubav kriti' u ćeliji

(Branku je smetala ta pesma).

 Priča/sukob oko Nikolinih lekova i da li će Nikolin stric (u knjizi

 prijatelj) Nenad Zvonce ići sa Nikolom u Bosnu.

  8. epizoda- sve je isto.

  9. epizoda- sve je isto.

  10. i poslednja epizoda- Nikola je sa Bojanom

 u vezi (u knjizi je Nikola sa Anom). Nikola

 konačno smogao snage ući u porodičnu vikendicu

 (u knjizi, nema tog dela). 

Volja sinovljeva (utisci)

 

  Volja sinovljeva je film koji se snimao tokom 2017. godine, ali

 zbog finansijskih poteškoća, snimanje bilo obustavljeno. 

                                           

 Priča te nesuđene verzije bila blago drugačija u odnosu na ovu

 finalnu verziju. Marta Bjelica bila jedini ženski lik, Žarko Laušević

 u toj verziji glumio Nikolu (u finalnoj verziji, iskoristili su

 njegov glas kao pripovedača, na žalost preminuo prošle godine). 

 Navodno, snimljene skice te nesuđene verzije su obrisane i lično, 

 volela bih da su bile dostupne javnosti. 

 Tokom 2022, produkcijski dvojac Miloš Avramović i Aljoša 

 Ćeranić uz podršku

 Telekoma Srbije uspeli da dovrše projekat i premijera filma bila 26. novembra u renoviranom

 i sređenom Sava centru. U bioskopima se daje od 28. novembra.

                                     

                                                   

                                             Najava

 U dalekoj, distopijskoj budućnosti, Jovan odlazi u Grad da pronađe

 svoju sestru Martu...

                                                

 Igor Benčina u naslovnoj ulozi bio odličan, upečatljivo nosio svoj

 lik koji ima samo jedan, važan cilj. Scene borbi odradio ubedljivo,

 

 ova mu uloga odlično legla (volela sam ga u seriji ,Grupa'

 https://kulturiska.blogspot.com/2019/12/on-nije-trebao-da-umre.html)

 i pilot seriji ,Odeljenje' (na žalost, ista nije zaživela) https://kulturiska.blogspot.com/2019/09/sto-se-ova-serija-nije-nastavila.html.

  Marija (Marta Bjelica) uradila jednu od krupnih grešaka i 

 žešća nesreća nad njom bila jak poziv za buđenje i promeni sebe.

 

 Super što u finalnoj verziji, Martin lik Marije ostao (njenu glumu

 sam zavolela u ulozi Krle u ,Državni službenik', odglumila mi

 dobro sporednu ulogu Maje u ,Močvara').

                                               

  Tuđin (Sergej Trifunović) živeo u porodici koja ga široko 

 prihvatila i doživljavala kao rod rođeni, ali ispao đubre prema njima.

 Sergej glumi negativne ljude najjače, a ovde negativca 

 odglumio savršeno i sigurna sam da je suptilna i opasna karikatura

 određenog ,vladara' sa ovih prostora.

                                             

 Anđelija (Isidora Simijonović), snalažljiva, hrabra, iskrena i

 konačno saborkinja glavnog junaka filmova tog tipa ne bude neka

 koja je ameba, statistkinja i samo sluša glavnog junaka u svemu. 

 Isidora je pokidala ovu ulogu i odlično što u filmu postoji jedan

 glavni, jak ženski lik.

                                              

  Jedan od sporednih likova koji zaslužuje dobiti redove ovde 

 (pohvalila bih autore na odabiru sporednih likova i statista u

 masovnim scenama) jeste Ivan Vujić (Aberdar drugi). On je

 čisto, jasno govorio svoje replike, odglumio veoma profesionalno

 i kvalitetno. On bio sporedna uloga u filmu i seriji ,Nedelja' (lik

 Ćela).

                                              

 Priča je kompleksna, scenografija, kostimi, muzika (nju sjajno

 komponovao Aleksandar Ranđelović) su za apsolutnu desetku.

 

 Film traje dva i po sata i iskreno, uopšte ih nisam osetila. Mali 

 minus bilo montaža (mislim da je tako bila odrađena, zbog serije

 koja će najverovatnije biti sledeće godine), dok veliki minus bio u

 u vidu borilačkih krvavih scena (njih bih proredila).

 Konačno da bude film sa takvom tematikom, na našem jeziku,

 elementom naše tradicionalne priče o dobru i zlu. Seriju ću 

 svakako pogledati, preporuka za film!

  Ocena 9.5  

                                  

                                              

 

  

Dinino pripovedanje

 

  Anita Dajamant je američka književnica koja sa delom (na

 originalnom jeziku objavljena 1997.) na ovom postu postala

 omiljena u književnim klubovima.

 Ima istoimena mini serija iz 2014.

 Sajt+društvene mreže https://anitadiamant.com/.

 Instagram https://www.instagram.com/anitadiamant51/.

                                       

  Dina pripoveda priču o njenoj majci Lii, Rahili, Zilpi i Bilhi, sebi 

 kao devojčice, devojke i žene...

  Crveni šator je bio poseban kutak za glavnu junakinju, njenu

 mamu i preostale tri žene. Prvi deo knjige koji govorio o njenoj 

 ženskoj strani porodice (mama Lia, Rahila, Bilha i Zilpa) mi bio

 između zamornog i dobrog. Zamornog, jer mi se u nekim delovima

 radnja previše otegla. Dobrog, pošto ovde prikazana prava snaga

 ženske solidarnosti, ljubavi i međusobne podrške.

  Dina bila predodređena da se bavi zanimanjem koje bi po mom

 mišljenju trebalo više biti cenjeno (babica). Jako mi teško i tužno

 palo što čim pronašla sreću i ispunjenost sa osobom koja je

 druge vere i porekla, ta osoba krvnički i užasno stradala od njene

 porodice (u Knjizi postanja, ona biva silovana od te iste osobe).

 Treći deo (njen život u Egiptu) mi bio najzanimljiviji, govorivši

 o njenom dugom i važnom oporavku nakon tragedije, kako su 

 počeli ceniti nju kao babicu u Egiptu i stekla ponovo ljubav (to me 

 istinski obradovalo).

 Stil pripovedanja Dajamantove je sličan kao kod Monk Kidove

 (njena odlična knjiga ,Knjiga čežnji' https://kulturiska.blogspot.com/2024/11/zena-iz-davnog-doba-koja-zeli-pisati.html),

samo što mi se više dopala ,Knjiga čežnji'. A mini seriju

 ,Crveni šator' ću pogledati nekom prilikom. 

 Ocena 7.5 

                                           

Hulija, pisac i teme zvana...

 

  Huan Hoze Miljas je španski pisac i novinar koji studirao 

 filozofiju i književnost, ali ih nikad nije završio (ispisao se u

 trećoj godini).

                                                

 Hulija danju radi u ribarnici, dok noću proučava veoma duboko

 gramatiku na svom maternjem. U slobodno vreme neguje jednu

 gospođu koja bi da dobrovoljno umre, a pisac bi da piše o dve

 stvari...

  Korice spadaju među najodvratnije kada je u pitanju

 savremena književnost. Nije ona jedina glavna junakinja priče

 (tu je na neki način i glavni lik sam pisac), ovo delo govori i o

 bolnim temama gde pisci uglavnom izbegavaju iskazati svoje

 stavove i osećanja povodom istih (smrt, bolest, umiranje). 

 Miljas mi te teme uspeo iskazati kroz moderan književni jezik,

 pokazavši svoj stav povodom tih tema i njegova posvećenost

 socijalnoj pravdi.

  Hulijina opsednutost gramatikom na svom maternjem mi bila

 komična i fascinantna, autor baš hteo da piše o njenom životu i

 konačno ukloni kreativnu blokadu (da li je uspeo, treba da pročitate

 istu).

 Njen šef, sporedan lik i nekako mi ispao baš višak (mislim da ga

 Miljas stavio čisto radi toga da neki sporedni lik postoji).

  Ocena 9.5  

Snaga snova čuvene naučnice

 

                                      

 Madam Marija Kiri imala mnogobrojne, snažne snove i jedan

 od njih bio da napusti svoju domovinu (ista bila pod ruskom

 

 okupacijom), kao i to da postane naučnica. Snaga njenih snova se 

 ostvarila kroz dobre i loše životne trenutke...

  Ona je istinski napravila veliki put za žene koje su želele da se

 bave prirodnim naukama (ovde je reč o fizici i hemiji), a prepreka

 na žalost imala bezbroj u svojoj domovini i Francuskoj. Uprkos

 svemu tome, imala snove, kao i podršku svoje porodice.

                                            

                               Porodično stablo njene poljske i francuske

                                porodice

  Ispred vremena, spremna na sve moguće rizike, veoma radoznala

 na polju posla. Dok privatno, bila jako povučena, retko sklapala

 prijateljstva i sticala poverenje u ljude.

                                                 

                             Dok je bila studentkinja

  Svidelo mi se kod nje što nije zaboravila svoje korene i obe ćerke

 Irenu i Evu naučila svoj matični jezik poljski.

                                           

                                  Irena je levo, Eva desno

                                              

  Sa svojim mužem Pjerem, upoznala se preko zajedničkog

 prijatelja (zanimljivo da kad je Pjer prvi put zaprosio rekla ne), a

 oboje su stvarno bili super dvojac po pitanju naučnih dostignuća

 (ima u knjizi i na internetu informacija). U potpunosti razumem

 njenu bol nakon njegove tragične, prerane smrti (istinski su se

 voleli). Oni su prvi bračni par koji dobio Nobelovu nagradu na

 polju fizike, zajedno sa kolegom Antoanom Henrijem Bekerelom.

                                             

                     Na svom omiljenom terenu

                                           

    Marija, njena ćerka Irena, Irenina i Frederikova ćerka Helena,

 ispred Helene njen brat Pjer, Frederik i Frederikova majka Emili.

  Helena i Pjer su i dalje živi (ona ima 97 godina, on 92.).   

  Oduševio me način pripovedanja te posebne i važne priče, velika

 preporuka.

 

  Ocena 10