Izvrsna opera sa jedinom manom (bila predugačka po mom
ukusu) https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/izneverena-madam-baterflaj.html.
Pedro Kalderon de la Barka (1600-1681) je bio španski
dramaturg, pesnik i pisac Zlatnog doba (period vrhunca
španske kulture i umetnosti od 1492 do 1659 ili
1681, kad je Barka preminuo po drugim izvorima).
Njegova drama ,Život je san' imala premijeru u Narodnom
pozorištu 1994. godine, verzija na ovom postu je iz 1995, reditelj
Nikita Milivojević (samo nisam bila oduševljena glavnom
glumicom i dala opravdano srednju ocenu
https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/losa-gluma-glavne-glumice-prica-srednja.html).
Izvodila se 54 puta, poslednje izvođenje bilo u sezoni 1998/1999.
Poljski kralj Bazilije ima sina Sigizmunda kog na žalost
bacio u tamnicu i jednog dana, desilo se da Sigizmund dospeo
na dvor...
i Rosaura?
Bazilije, Anđela ili Đavola?
Stela baš ne simpatiše Astolfa
Nebojša Dugalić (Sigizmund), dramatičan, umereno odglumeo
smešnih par trenutaka svog lika koji nije bio siguran da li mu
trenutni život bio java ili san. Opravdano bio besan na svog oca i
kroz nekoliko događaja, uspeo primeniti životne lekcije na delo.
Rade Marković (Bazilije) nije imao na početku osećanja prema
sinu kog hladnokrvno bacio u tamnicu, on vremenom stekao bitne
lekcije, očekivano izvrsna gluma.
Zanimljiv bio lik Borisa Komnenića (Astolfo) i sasvim
dobro izgovarao nešto malo ruskog, Branku
Vidakoviću stoje dramatično komične uloge (Klarin), Miodrag
Radovanović (Klotaldo), Dušanka Stojanović (princeza Stela),
Danijela Ugrenović (Rosaura, Klotaldova kći) odlični.
Posebne epizodne uloge u vidu Astolfovih (kasnije
Sigizmundovih) su ostvarili Nebojša Ilić (najsmešniji), Miloš
Timotijević i Daniel Sič. Veoma kratke, a opet bitne uloge su
imali Bojan Ivić (Anđeo) i Dušan Ilić (Đavo).
Srećan kraj sa lekcijama me veoma obradovao i trebala bi
predstava imati reobnovu kroz ovu ili moderniju adaptaciju.
Ocena 10
Нема коментара:
Постави коментар