Pet Barker je engleska književnica fikcije, čije su teme sećanje,
traume, preživljavanje i oporavak.
robinja. Ovo je njeno viđenje o...
Očekivala sam od ovog dela više (pošto je drugačije viđenje
epskog speva ,Ilijada' i što je u pitanju pripovedačica) i ozbiljno
su me razočarale sledeće stavke (pohvale za korice koje savršeno
održavaju stanje koje se odvijalo tokom celog romana).
1. Savremen jezik. On apsolutno nije pristajalo na temi kao što
je ova (sećate li se naše famozne istorijske serije koja ispala
i jezik kojim danas govorimo ne može da stoji u radnji dela koje
se dešavalo pre nove ere. Isti savremen jezik mi najviše smetao u
dijalozima, raspravama i kada Briseida opisivala određene trenutke.
2. Prvo/treće lice. Briseida je pričala u prvom licu (to je
opravdano), ali kada su bila poglavlja o Ahilu, moglo je biti to
odrađeno u prvom licu (nekako tokom čitanja njegovih delova
sam bila potpuno malodušna, iako je sam on bio tragičar).
3. Barker je trebala ozbiljno da prouči Ilijadu, pre nego što je
krenula pisati ovo delo (neki delovi su bili potpuno nebulozni,
nalik filmu ,Troja' https://kulturiska.blogspot.com/2017/10/holivud-i-jedan-staro-grcki-rat.html).
Evo i pluseva (šteta što nisu oni bili jači).
1. Briseidine kritike na račun muškog sveta (nisu neosnovane).
2. Partoklo (jedan od retkih i normalnijih muškaraca).
Ocena 6
Нема коментара:
Постави коментар