Nije smrt...

 

  Televizijska verzija njene predstave koja se i danas izvodi

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/trilogija-koju-spaja-jedino-nekadasnji.html.

 Njegova verzija pozorišne predstave i kasnije nastao istoimeni

 film https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/vredelo-je-cekati-drugi-dan-za-ovu.html.

 Biljana Srbljanović je autorka, Slobodan Unkovski reditelj 

 predstave ,Nije smrt biciklo da ti ga ukradu', čija premijera bila

 2011, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

 Televizijsku adaptaciju je radila Andrea Ada Lazić.

                                           

 Anita Mančić (Nadežda) i Vojislav Voja Brajović (Nadeždin otac)

 su izveli sjajno ćerku i oca koji se prepiru najviše zbog njegovog

 zdravlja i duha, a pred sam kraj njegovog života ipak bilo

 ljubavi. Anitin monolog nakon smrti izveden emotivno snažno.

 Branislavu Lečiću (Ropac) su uvek ležale uloge negativaca što

 u filmu i pozorištu, kao i u slučaju ove predstave.

 Jasmina Avramović kao gospođa koja bi da iznese pravdu na videlo

 i ne uspeva, još je nervira što živi sa sinom Aleksom psihijatrom

 koji se razvodi (odlični Goran Šušljik).

 Sloboda Mićalović (Aleksandra), iznela ulogu mlade žene koja

 ima povuci potegni odnos sa Debelom/Andreom (Ivana Vuković,

 široj publici poznatija kao Sonja Kljun u seriji ,Kljun' 

 https://kulturiska.blogspot.com/2021/10/nezadovoljna-sam-sa-90-krajem-serije.html).

 Ivana Vuković delom smehotresno delom ozbiljno odglumila

 tinejdžerku koja bi htela neko da je primeti i voli (da li će njen

 lik to doživeti, otkrijte u predstavi).

 Ljubomir Bandović (zastavnik Mane Jokić) se najmanje od svih

 pojavljuje u predstavi, ali njegova gluma od početka do kraja 

 bila posebno upečatljiva.

 Kompozitorka Irena Popović odlično odradila instrumentalne

 komade za predstavu, izvedeni skroz uživo i to je jedan od 

 posebnih pluseva.

 Minusi su sledeći.

 1. Triput kad je trebao biti prelaz sa jednog događaja na drugi,

 muzika bila preglasna i glumci se teško čuli.

 2. U sceni kad Ropac ulazi u Aleksandrin i Andrianin stan i

 nastade haos, vizuelno je odglumljeno haotično loše i jedva sam

 dočekala kraj ovog dela.

 3. Andrianina histerisanja.

 4. Kraj predstave trebao biti bolji i moja neka ideja bi bila još jedan

 Nadeždin monolog ili Jokićev pred samo stradanje (na koji način

 je i on nastradao, pogledajte predstavu).

 Ocena 9

Trilogija koju spaja jedino nekadašnji stanovnici Bg-a

 Anđela https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/devojka-koja-ulepsala-bolnicke-dane.html?m=1.


 Biljana Srbljanović je napisala dramu ,Beogradska trilogija'

 1997. godine i imala premijeru u Jugoslovenskom dramskom

 pozorištu (tad reditelj bio Goran Marković).


 Izvrsno njeno delo ,Skakavci' gde reditelj bio Dejan Mijač

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/cudan-kraj-sociolosko-ozbiljne-predstave.html.


 Verziju iz 2018. godine adaptirala Tijana Grumić, režiserka

 Jovana Avramović.

                                                         
 Tri priče u Novogodišnjoj noći (Prag 1996, Sidnej 1999. i Los

 Anđeles 2018. godine)...



 Praški deo (Dimitrije Aranđelović-Mića, Nikola Šurbanović-stariji

 brat Kića i Mia Simonović- Čehinja Alena) gde stariji brat uspešno

 stopio sa Češkom, njegovog mlađeg brata uhvatila žešća nostalgija

 za domovinom i devojkom koja živela u Beogradu i češkom

 gošćom je tragikomični početni deo trilogije.

 Njihov stil oblačenja i unutrašnjost njihovog praškog stana je

 pogođen, Dimitrije i Nikola su bili pun pogodak u svojim ulogama,

 Mia imala nekoliko rečenica i dobro odglumela.


 Sidnejski deo (Hana Selimović-Sanja, Milan Marić-Sanjin muž

 Miloš, Vaja Dujović- Kaća i Marko Janketić- Kaćin muž Dule)

 najozbiljniji, najrealniji i dosta je palo gorko teških reči između

 prvih otuđenih supružnika sa bebom (beba je bila Mika Pavlović),

 dok kod drugih supružnika se desio žešće hlađenje od strane 

 jednog od supružnika. Dovoljno bilo za kraj tog dela trilogije što

 su svo četvoro teskobno ćutali za stolom u toku te noći.



 Losanđeleski deo (Sonja Isailović-Mara, Filip Hajduković-Jovan i

 Nedim Nezirović-Dača) je imao predosadan i nezanimljiv uvod.

 Ako je kućna žurka, logično bi bilo da su unajmili statiste ili

 par glumaca za taj deo, zar ne? Sonja i Filip su sjajno odradili 

 svoje uloge, Nedim u ulozi zemunskog sitnog poročnog tipa mi

 bio ravan i neinteresantan (u ,Proleće u januaru' je bio bolji).

 Kraj nije morao baš takav biti.



 Vanja Nenadić (spikerka vesti Ana Simović) je bila premalo u

 filmu i koliko bila u kadru, veoma dobro odradila posao.



 Trilogija direktno, oštro i bez ustezanja govori o svim našim 

 ljudima koji su otišli i koji na žalost odlaze već decenijama na

 beli svet.


 Da li bi bilo zanimljivo proširenje sve tri priče u mini seriju u četiri

 epizode? Lično, proširila bih samo prašku i sidnejsku priču.


 Ocena 9









                              

Sećanje na jedan atentat kroz moderni kontekst

 Heartefact je kulturno umetnička organizacija osnovana 2009.

 godine, više o njima na sajtu+društvenim

 mrežama https://heartefact.org/sr/naslovna.


 Mali mi je ovaj grob je drama Biljane Srbljanović, koju režirao

 Dino Mustafić i premijeru imala 2014. godine (danas se izvodi).

                                                   
 Sećanje na Sarajevski atentat kroz moderni kontekst...



 Četiri lika su zasnovana po stvarnim ličnostima, Gavrilo

 Princip (Milan Marić), Nedeljko Neđo Čabrinović

 (Marko Janketić), Danilo Ilić (Ermin Bravo) i Dragutin

 Dimitrijević Apis (Svetozar Cvetković). Peti u vidu Danilove 

 sestre Ljubice (Amila Terzimehić) je možda postojao u stvarnosti.


 Iako je fokus na sam atentat, u drami se delom osvrću na ratove

 koji su na žalost bili na ovom tlu, uz citate koje čitao spiker

 Goran Dimitrijević.


 Svo petoro su bili zajedno samo kad nose velike bele 

 kecelje i bila bih potpuno zgrožena da su sekli pravo živo meso

 (uverljivo su napravili lažno meso). Nisam očekivala da će imati

 solo pesme koje su kritičko složene i violončelista odradio izvrstan

 posao.


 Ozbiljno sam bila skeptična da predstavu oko tog atentata prikažu

 kroz moderan kontekst, a da ima smisla i ozbiljno 

 kritikuje svu prolivenu krv zarad zadovoljavanja

 bolesnih vođa i/ili grupa.


 Njih petoro su izvrsni glumci (Ermina i Amelu, prvi put ih

 gledam), promene scenografije ekstremno brze i odlično 

 adaptirane, muzika na mestu i uspešna predstava.


 Ocena 10   

Čudan kraj sociološko ozbiljne predstave

 Zlatno tele https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/satira-ruskog-dua-na-nas-pozorisni-nacin.html.


 Drama JDP-a ,Skakavci' je delo Biljane Srbljanović iz 2005.

 godine, režiser Dejan Mijač.

 Reprize su sutra u 21 čas, prekosutra u isto vreme i u nedelju u

 18 i 21 čas.


  Svako od njih teži ka svom životnom cilju. Neki će

 biti na dobitku, neki na gubitku...

                                             Šminkerka i voditelj

                                  Muškarčeva žalba starijem čoveku
                                            

                                     Svekar, snaja i unuka

                                    Šminkerka i starija gospođa

                                         Brat i sestra će uskoro ostaviti

                                 svog dementnog oca (to je bila bratovljeva

                                 ideja)

                                      Otac i dalje neće da da sinu pare

                                     Stara gospođa i njena ćerka doktorka                                
    

                                       Na kraju ga isterao napolje           
                                             

  Sociološko ozbiljna predstava ima fleksibilnu promenu

 scenografije kod svake scene/porodice ili pojedinca u ovoj priči.

 Svako od njih ima važne razloge svoje nesreće, brige i bojazan

 za budućnost.

 Po mom mišljenju, kraj je veoma čudan (nalik sjajnoj predstavi

 ,Bure baruta' https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/vredelo-je-cekati-drugi-dan-za-ovu.html)

 i ovde su svi glumci bili odlični.


 Ocena 10