Sva njegova bledila/događaji

 

 Bio je odličan u glavnoj ulozi domovinske serije koja je teška

 i ozbiljno vredi https://kulturiska.blogspot.com/2022/10/trazi-zlocinca-i-vaznu-knjigu.html.

 Naslov knjige označava bledo, dok ovde označava sva njegova

 bledila/događaja. Ta su bila kratke prirode, znače i kratki razmak

 između događaja u ovoj autobiografiji.

                                               

    Njegovu domovinu su upropastile podele sa svih strana (zna se

 ko su potpuni krivci) i otvoreno

 

 priznaje ovde da je ratovao za jednu od tih strana. Način kako da

 više ne nastavi sa tim zlom je bio veoma smeo i lud (poglavlja kad

 je bio u psihijatrijskoj bolnici su takođe teške i bolne, nalik onim

 sa ratnih događaja).

  Droga za njega bila veliki, opasan beg od odvratne i bolne 

 stvarnosti koja ga okruživala, veliki broj puta uspeo da preživi

 (uzimao je prevelike doze istih, a neko drugi umesto njega

 bi već ubrzo umro) i tri događaja (od kojih jedan ozbiljno

 otrežnjujući razgovor) su

 bili ozbiljni okidači da svemu tome konačno ostavi za sva vremena.

  Međutim, upao je u drugi porok (to detaljnije pročitajte u

 autobiografiji) i sa tim je odavno konačno okončao.

   Mislila sam da će veoma malo pričati o potpuno ličnim, privatnim

 stvarima i bila iskreno iznenađena što je ipak govorio o njima.

  Jedan od ta tri ključna intimna događaja se ticao gubitka jedne 

 posebne osobe u njegovom životu i da ceo taj gubitak opišeš u 

 ličnoj biografiji u

 sve detalje je za mene hrabrost (ko misli drugačije, u potpunosti

 poštujem taj stav). 

  Jadne su bile osobe iz nekadašnje i sadašnje ,elite' koje su htele 

 zloupotrebiti njegovu istinsku humanost i društveno angažovane 

 borbe, razumem njegovo javno povlačenje oko priči za humanitarne

 akcije/događaje.

  Pojam religije je po mom mišljenju odlično opisao i treba da

 iskažem napomene za koga ova autobiografija nije u slučaju čitanja.

  1. Ekstremno osetljive na smrt, krv, tragedije, nasilje u bilo

 kojoj medijskoj formi. Opisa tih događaja ima najviše u ovom delu

 i iskreno, većinu sam jedva uspela da pročitam.

  2. Ko nije psihički zreo u svojoj glavi. 

   3. Emotivno krhke osobe će

 već pri prvim stranicama odustati od knjige i razumem ih.

  4. Religiozno društveno ograničene bandere.

  5. Šovinisti (njemu su i oni i ekstremni negativni nacionalisti 

 stvarali i stvaraju probleme).

 

  Autobiografija ima spektar svega: tuge, teskoba, akcije, drame,

 malo komedije, velikih otrežnjenja, oživljavanja, samopoznaje,

 ljubavi i potpune želje da se živi punim plućima.

  Postojala je priča da bude uvedena za srednjoškolsku lektiru

 kod nas i moj stav u tom slučaju jeste da nije baš za taj

 uzrast, već isključivo za fakultet. U nekim zemljama je  

 obavezno štivo (u Americi i Velikoj Britaniji se proučava na fakultetima).

 Za čitanje ove autobiografije, treba da bude potpuna, ozbiljna

 tišina u vašem okruženju i ne bi trebalo ništa da vas ometa.

  Velike preporuke, Bred Pit i Anđelina Džoli su zaslužni da Štukan

 napiše ovu autobiografsku ispovest (na koji način, takođe otkrijte

 u samom delu). Lepo od njega što na poslednjim stranicama je

 posvetio mnogobrojnim ljudima ovo delo (porodici, prijateljima,

 poznanicima, poznatim ličnostima).

  Ukoliko bi ste to pretočilo u film ili seriju, samo neki od ovih

 pet reditelja bi mogao odraditi ovaj posao:Deni Bojl, Gaj Riči,

 Gorčin Stojanović, Srdan Golubović i Danis Tanović (Štukan bio

 glavni lik u Tanovićevoj odličnoj seriji https://kulturiska.blogspot.com/2022/10/trazi-zlocinca-i-vaznu-knjigu.html).

 

 Ocena 10

  

Da li bi se Nušić smejao ili čudio ovoj verziji njegove komedije?

 

  Komedija Branislava Nušića ,Put oko sveta' spada među slabija

 njegova dela (i velikanima se to dešava), a sve će biti jasno kada

 budem u ovim redovima iznela utiske o istoimenoj muzičkoj

 komediji Pozorišta na Terazijama iz 1984.

 Reditelj bio Josip Lešić, dok televizijsku verziju (priloženu ovde)

 režirao Arsa Milošević.

                                               

  Jovanče Micić je Jagodinac koji rešio da otputuje oko sveta, a na

 tom putovanju se sretao sa zgodama i nezgodama...

  Odgovoriću na pitanje sa naslova ovog posta. Mislim da bi mu

 spoj modernog mjuzikla iz osamdesetih i dijaloga iz 1911. (tad je

 napisao ovu komediju) bio potpuno čudan (što i meni bilo tako u

 90% slučaja).

 Radisav Radojković u naslovnoj ulozi imao hitične grimase i glumu,

 ta uloga mu stajala kao salivena. Dragan Laković u dualnoj

 ulozi (Profesor u Jagodini i Čovek sa nogom na putovanju sa

 Jovančom) izneo fenomenalno obe uloge i po mom mišljenju, trebao

 dobiti barem dve složene pesme da izvede.

  Tanja Bošković (Juliška) baš ništa posebno, kao i Milenko Pavlov

 (Sava Cvetković), oboje su mi bili mnogo bolji u predstavi 

 ,Ljubavno pismo' iz 1984. (post https://kulturiska.blogspot.com/2023/10/druga-predstava-ljubavno-pismo.html).

  Rade Marjanović i Danica Maksimović kao glumac i glumac

 (zar im nisu mogli dati imena :-/) izveli neke preglupe pesme i

 samo jedan gde su ona i Tanja pevale o ženama bio najbolji 

 i jedina smislena od svih pesama (te pesme smislio Milovan

 Vitezović, a on je imao bolje scenarističke i književne radove).

  Ova pozorišna komedija je sklop veoma čudnog, besmislenog

 prenatrpanog, kičastog i priznajem da se jesam (veoma malo)

 smejala nekim štosevima. Predstava nalik ovoj bi u sadašnjici

 bila dočekana na nož, ismevana žestoko i veoma brzo nestala sa 

 repertoara.

  Mislim da bi mogla biti napravljena ozbiljnija, smislenija i

 kvalitetnija verzija ovde predstave (imamo kadar za to).

 Ocena 3/10

Prećutao joj da ima suludo bogatu porodicu...

 

  Kevin Kvan je singapursko američki pisac koji napravio bum

 širom sveta sa trilogijom ,Suludo bogati Azijci'.

 

 Samo po prvoj knjizi, snimljen istoimeni uspešni film iz 2018.

 (još uvek su u razvoju snimanja preostala dva dela sa trilogije).

 Instagram https://www.instagram.com/kevinkwanbooks/?hl=sr.

                                           

Njujorčanka Rejčel Ču zamišljala da će imati fin, godišnji odmor

 sa svojim momkom Nikolasom Nikom Jangom u njegovom

 rodnom Singapuru. Ali Nik joj prećutao da je bogati naslednik,

 jedan od najpoželjnijih neženja u Singapuru i ima mnogobrojnu,

 specifičnu porodicu...

  Glavne junake Rejčel i Nika sam ubrzo zavolela, njih dvoje su

 želeli provesti normalni, dugi godišnji odmor i pravi zaplet počinje 

 kada

 se ona upoznaje sa njegovom suludom bogatom porodicom (ima

 ih normalno prizemnih, sva sreća i ključne ću navesti u 

 sledećim redovima).

  Na samom početku, jedva sam skopčala rodbinske odnose i 

 pojednostavljeno porodično stablo tri porodice (najdominatnija je

 porodica Jang). Najomiljeniji likovi su mi:Astrid (ima je dosta

 u knjizi, Nikova sestra od tetke), Fiona Tung, Go Pejk Lin 

 (Rejčelina najbolja prijateljica+normalna mlada bogatašica),

 Oliver Ćen (Nikov rođak).

  Elinor (Nikolasova majka) misli da će jednom tajnom odlasku

 pokušati upropastiti vezu sina jedinca (iako je mislila da time čini

 dobro), ovde mi se dopalo što ipak likovi imaju ne samo 

 materijalne (da li će im novac i status ostati, trka za novcem i

 slično), već emotivne i unutrašnje probleme.

  Kvan zapravo na satirično originalan način ismejava ta negativna

 bogataška očekivanja, njihov ukus po načinu razgovora,

 modnog stila i jasno mi bilo da on kroz svoj književni jezik kaže

 stop tom snobizmu, površnosti i duhovno emocionalne 

 ograničenosti koju većina iz te tri dinastije na žalost ima.

  Prvi deo gde je par otputovao za Singapur mi bio dinamičan,

 sa jakim opisima njihove kulture, jela i pića (neka od njih bi rado 

 probala da sam tamo), pokušaji sabotaže Rejčel su bili nalik

 američkim tinejdž filmovima i trebalo to biti sa smislenijim i

 boljim akcijama.

  Drugi deo sa venčanjem Nikovog najboljeg prijatelja Kolina

 sa ,neželjenom' najslabiji, treći deo gde Rejčel na šokantno težak

 način otkrila deo svoje porodične istorije me rastužio i 

 očekivala sam da će biti gorki i trajni raskid sa Nikom.

  Kraj je ispao na kraju divan, jedva čekam da pročitam i drugi deo

 ove trilogije.

 Ocena 9.5  

     

Rasta rege pripovedanje o...

 

 Barbara Makeda Blejk Hana je jamajčanska novinarka,

 književnica, filmska autorka i političarka. Bila je nezavisna

 rastafarijanska senatorka u rodnoj državi u periodu 1984-1987.

  Bila prva crnkinja reporterka u Velikoj Britaniji, njen Instagram

 https://www.instagram.com/barbarablakehannah/.

                                               

   Džozef je bio poznat rege pevač, o njemu govorila prijateljica i

 jedna od retkih prijateljica Ašanti...

  Pripovedanje dugogodišnje prijateljice (zbližili su se tek u

 starijem dobu) bilo slikovito filozofsko religijske prirode.

  Džozef je bio inspirisan Bobom Marlijem, kao deo sa njegovom

 naglom popularnošću i pokušaju antentata. Izvršen je dobar

 prevod na srpski jezik i objašnjenja za određene jamačanske

 su sažeto i odlično objašnjena.

  Religijsko verski trenuci u ovom delu mi nisu smetali, jer su bili

 miroljubive i jake duhovne prirode. Glavni lik i njegovi saborci su 

 istinski verovali u rastafarijanstvo i Džozefov oporavak u svoje 

 pravo ja nakon jedne ozbiljne i teške bolesti opisan snažno.

 Rasta govor je potpuno drugačiji od engleskog i volela bih

 pročitati neko delo na engleskom ili na našem knjigu sa rasta

 govorom.

  Ne bih volela da se Netfliks seti ovog dela i pokuša da ga 

 užasno ekranizuje (kao u slučaju Kleopatre i kraljice Šarlot).

  Delo je za one koji vole rege, neosuđujuće osobe po pitanju

 drugih religija/vera, sveukupno mi bilo zanimljivo i dobro za

 čitanje.

  Ocena 10

    

 

Borbe i priče za plodne dane

 

 Atelje 212 u koprodukciji sa Kulturnim centrom Pančeva priredio

 predstavu ,Plodni dani', koju su radili supružnici Boris i Jelena

 Liješević.

 Televizijsku adaptaciju priloženu ovde iz 2014. godine radila

 Andrea Ada Lazić.

                                                  

  Preko jednog internet foruma, žene i muškarci govore o svojoj

 borbi za plodne dane, odnosno lično potomstvo...

  Jednostavna scenografija je za takvu tematiku bila poseban plus,

 suprotno od toga bi bilo da se nalazilo dosta predmeta oko likova.

  Branka Šelić se pojavljuje na samom početku i kraju predstave

 kad se svi likovi skupe zbog lepe i konačne pobede njenog lika

 (odlično je govorila kao moderna Hrvatica koja živi u Americi).

  Isidora Minić, Bojan Žirović, Radmila Tomović i Milena Predić 

 (Predić bila zamena

 glumici Alisi Lacko) odlično menjali glasove, pokrete i dijaloge

 glumivši više likova.

  Milica Mihajlović kao Crnogorka koja voli da se smeje i ne planira

 lako da odustane od potomstva bila smešna i uspešno ozbiljna.

  Iako je 90% predstave veoma ozbiljno, emotivno i tužno, bilo je

 i smehotres trenutaka, a najviše smešnih scena je imao Nebojša

 Ilić (pogotovo u slučaju vokalizacije i naglašavanja određenih 

 reči).

  Predstava koja zaslužuje reobnovu, ozbiljno je potrebna ovom 

 društvu (pogotovo ljudima koji su trenutno ili bili u koži glavnih

 likova).

   Ocena 10

 Ocena 10

Traženje istine povodom...

 

  Lagunina edicija ,Eklipsa' se bavila autorima koji su manje

 poznati široj javnosti, istovremeno imaju originalni književni

 jezik.

 Jedan od tih romana iz te edicije je odlični ,Ubisvet' od Siniše

 Soćanina https://kulturiska.blogspot.com/2023/04/ko-uklanja-iskljucivo-nevine.html.

 Ovde, biće reč o delu Ivana Josimova ,Vreme od voska'.

 Josimov bio urednik dvonedeljnika

 ,Belocrkvanska štampa' (on je rodom iz Bele Crkve) i zasada mu 

 ovo jedino objavljeno delo koje je poznato široj javnosti.

                                         

 Emil bio glumac koji iznenadno preminuo, dok Emilov sin

 traži istine povodom stradanja njegove ljubavnice Roze i 

 supruge Kaće...

 Bezimeni glavni lik (nikako ne podnosim kada ključni glavni i

 sporedni bitni likovi u književnosti nemaju imena ili nadimak,

 nekako se ne mogu povezati sa njima dok pokušavam da se

 udubim u priču) priča o svom ocu sa kojim imao povuci potegni

 odnos, odnosima sa ženama (Roza pevačica u klubu i nekadašnja

 supruga Kaća), krhkosti života, samoći, smrti, iznenađenjima.

  Radni naslov je bio ,Jednorogi jelenak' (dosta se spominje taj

 insekt i to najviše u prošlosti Emilovog sina u ranom detinjstvu),

 po mom mišljenju je mogao biti i konačni naslov.

  Naslov dela simbolizuje da se vreme hteli to ili ne veoma brzo

 topi. Gabrijela i gospođica Mimi su bile Emilove prijateljice,

 al' one meni nisu bile posebni sporedni likovi.

 Traženje istine sa smrću troje bliskih osoba za Emilovog

 sina ispalo na kraju dobro, ovo delo je višeslojno, vodilo se

 računa o detaljima određenih tema, spoj poezije i proze spada među

 jače u modernoj, našoj književnosti.

  Ocena 8

           

Druga predstava ,Ljubavno pismo'...

 

 Kosta Trifković (1843-1875) je bio naš književnik, najpoznatiji

 po delima ,Izbiračica' i ,Ljubavno pismo' (ne brkati ovu drugu

 predstavu sa istoimenom predstavom koju režirao Branko

 Kičić https://kulturiska.blogspot.com/2022/09/pismo-napravilo-zbrku-kod-dve-porodice.html).

 

 Miroslav Belović za osnovu uzeo ,Ljubavno pismo' i ubacio još

 neke Trifkovićeve jednočinke, premijera je bila u Pozorištu na

 Terazijama 19. juna 1982, a tv verzija sa ovog posta je iz 1984.

 Reditelj ove verzije, Dejan Ćorković.

                                                

  Sluge Jelica i Jovan se ispričali i odmorili, on zaspao u 

 gospodarevom kućnom ogrtaču, sa snovima o ministarskoj penziji.

  Evica dade Jovanu ljubavno pismo da preda određenoj osobi, a

 on zaboravi da pošalje to pismo, jer je ponovo zaspao...

  Polovičnog sam mišljenja da spoj ove jednočinke sa ostalima

 (jedna od njih je ,Na Badnji dan', a ona je u drugom činu ove 

 predstave) bio skladan i u toku radnje.

  Prvi čin mi bio na početku blago šaljiv i Aleksandar Hrnjaković

 kao sluga Jovan bio originalno zabavan.

  Problem oko tog ljubavnog pisma kao trebao biti šaljiv, a zapravo

 se uopšte nisam nasmejala (ako mislite suprotno, poštujem).

  Žarko Radić i Danica Maksimović (Laza i Sofija Dražić) su 

 odvojeno bolje glumili, Rade Marjanović i Tanja Bošković

 (doktor Vidić i njegova žena Marija) zabavniji u paru.

  Kad je trebala Marija odabrati ko će glumeti u dobrovoljnoj

 predstavi (sve predstave su bile izvedene u kući Vidića), po mom

 ličnom mišljenju bila bolja jednočinka ,Na Badnji dan'.

  Ljiljana Stjepanović briljatna u ulozi dame u četvrtoj i poslednjoj

 jednočinki, Dubravka Živković kao mlada dama Evica (od koje je

 zbrka zvana pismo i nastala) nije nešto odglumila, a i njen lik se

 ne pojavljuje često i duže.

 Kostimi i scenografija, za desetku. Muzika i koreografije, dve 

 ocene manje.

 Kad bih birala između savremenog ,Ljubavnog pisma' i ovog sa

 19. veka (radnje su potpuno različite i zapleti, ali je pismo 

 zajedničko), odabrala bih prvo ,Ljubavno pismo'.

   Ocena 7