Snaga snova čuvene naučnice

 

                                      

 Madam Marija Kiri imala mnogobrojne, snažne snove i jedan

 od njih bio da napusti svoju domovinu (ista bila pod ruskom

 

 okupacijom), kao i to da postane naučnica. Snaga njenih snova se 

 ostvarila kroz dobre i loše životne trenutke...

  Ona je istinski napravila veliki put za žene koje su želele da se

 bave prirodnim naukama (ovde je reč o fizici i hemiji), a prepreka

 na žalost imala bezbroj u svojoj domovini i Francuskoj. Uprkos

 svemu tome, imala snove, kao i podršku svoje porodice.

                                            

                               Porodično stablo njene poljske i francuske

                                porodice

  Ispred vremena, spremna na sve moguće rizike, veoma radoznala

 na polju posla. Dok privatno, bila jako povučena, retko sklapala

 prijateljstva i sticala poverenje u ljude.

                                                 

                             Dok je bila studentkinja

  Svidelo mi se kod nje što nije zaboravila svoje korene i obe ćerke

 Irenu i Evu naučila svoj matični jezik poljski.

                                           

                                  Irena je levo, Eva desno

                                              

  Sa svojim mužem Pjerem, upoznala se preko zajedničkog

 prijatelja (zanimljivo da kad je Pjer prvi put zaprosio rekla ne), a

 oboje su stvarno bili super dvojac po pitanju naučnih dostignuća

 (ima u knjizi i na internetu informacija). U potpunosti razumem

 njenu bol nakon njegove tragične, prerane smrti (istinski su se

 voleli). Oni su prvi bračni par koji dobio Nobelovu nagradu na

 polju fizike, zajedno sa kolegom Antoanom Henrijem Bekerelom.

                                             

                     Na svom omiljenom terenu

                                           

    Marija, njena ćerka Irena, Irenina i Frederikova ćerka Helena,

 ispred Helene njen brat Pjer, Frederik i Frederikova majka Emili.

  Helena i Pjer su i dalje živi (ona ima 97 godina, on 92.).   

  Oduševio me način pripovedanja te posebne i važne priče, velika

 preporuka.

 

  Ocena 10

Tamo se upoznali H i S (Sajamska knjiga 2/3)

 

  Điro D' Italija 1949. (1/3) +kraći utisci sa ovogodišnjeg

 Sajma knjiga https://kulturiska.blogspot.com/2024/11/iro-d-italija-1949kraci-utisak-o-sajmu.html.

 Odlično njegovo delo biografske prirode https://kulturiska.blogspot.com/2017/11/kakve-tajne-nam-on-odaje.html.

 Filmsko delo koje sam gledala od ovog reditelja

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/07/glumci-u-ratno-zahvacenom-podrucju.html.

  Njegov odličan debitantski film kao reditelja 

 https://kulturiska.blogspot.com/2017/11/provincijski-maloletnik-odlazi.html.

 Nedavno izašlo delo Gorana Markovića koje je istorijske prirode i

 nešto fikcije.

                                               

 Naslov i ilustracije ovog istorijsko fiktivnog dela su bile iz stvarne

 knjige o blagodetima gimnastičke, masažne terapije, strujnom

 terapijom kao i tuširanje hladnom vodom.

 Osnivač Zavoda za lečenje hladnom vodom,

 elektricitetom, švedskom gimnastikom i masažom je bio Avram 

 Farkić (detaljnija biografija https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC_%D0%A4%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B8%D1%9B).

                                            

                            Sasvim desno je sam Farkić

 

 Tamo se upoznali Hugo Klajn (u to vreme bio lekar, nešto kasnije

 zbog jednog ,problema', postao pozorišni reditelj, profesor i 

 šekspirolog) i Stana Đurić (kasnije postala prva muzikološkinja u

 Srbiji), a njihova ljubavna priča je vrlo specifična (najbolje je

 da o istoj pročitate u samoj knjizi).

                                     

                                                  

 Osim njih troje, još petoro ličnosti (među kojima spada njihov sin

 jedinac, čuveni akademik, filolog i lingvista Ivan) su dobili svoja

 poglavlja, Markovićevi opisi vremena pre i posle Drugog svetskog

 rata su slikoviti, iskreni i veoma istiniti.

 Za jedan potez Vladislava S. Ribnikara (njegov rođeni

 stric je bio osnivač dnevnog lista ,Politika' Vladisav F. Ribnikar)

 prilikom razgovora sa jednim od glavnih likova me iskreno

 oduševio (mogao se svađati sa tom osobom, sabotirati karijeru

 ili istoj upropastiti život).

  Dobro je što Marković napisa uvodnu napomenu u ovu 

 zanimljivu, poučnu, tešku i bitnu priču i ogroman plus su bili 

 izvori, kao i fotografije.

  Ocena 10

Điro D' Italija 1949.+kraći utisak o Sajmu knjiga 2024. (Sajamska knjiga 1/3)

 

  Ovogodišnji Sajam knjiga mi bio pod jačim utiskom nego 

 prošlogodišnji i jedina mana su bile cene.

 U antikvarnicama, cene su bile jače u odnosu na prošlu godinu,

 sa druge strane mi bilo odlično što sam u centralnom krugu u Hali

 1 mogla bolje sagledati najnovija dela, kao i obnovljena izdanja

 neka od ranijih dela.

 Jedna od prošlogodišnjih knjiga i to 7. (na prvim linkovima u svakom

 postu, možete pročitati o preostalih 6 knjiga)+utisci

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/12/zensko-bivanje-iz-tri-lica-i-ugla.html.

 Dino Bucati (1906-1972) je bio italijanski prozni pisac, novinar,

 dramaturg, pesnik, autor libreta za opere i slikar.

 Bio i dugogodišnji novinar ,Korijere dela sera' (najcenjenije novine

 u Italiji, koje i dan danas postoje), a na ovom postu biće njegovo

 delo posvećeno jednom velikom, sportskom događaju.

                                           

  Osamnaestog maja 1949. godine, održala se 32. edicija 

 biciklističke trke Điro D' Italija...

  Bucati nije pisao beživotnim, sportskim jezikom o tom 32.

 izdanju čuvene biciklističke trke, a ista bila posebna zbog rivalstva

 između dva Italijana Fausta Kopija i Đina Bartalija.

                                           

                            Bartali je levo, Kopi desno

 Većina meštana jedva dočekalo takav sportski događaj, koji ujedno

 označavao da život treba da ide dalje, bez obzira na sve.

 Tri etape te trke napisao novinar i mačevalac Čiro Verati 

 (1907-1971) i one se odlično uklopile u ovo delo.

                                           

                        Ruta te trke

  Ocena 10

Francuska udovica i američka tinejdžerka...

 

  Dženet Skeslin Čarls je američka književnica, a više o njoj 

 https://www.jskesliencharles.com/.

 Već neko vreme živi u Parizu, a planira da završi još jedno delo i

 to poslednje za bibliotekarsku trilogiju.

                                           

  Odil Suše imala srećan i ispunjen život koji je na žalost pokvario

 Drugi svetski rat, izdaje određenih osoba za koje mislila da su

 njeni voljeni i prijatelji (a i sama napravila određene greške).

 

 Lili je jako zaintrigirana starijom susetkom (sa druge strane, veoma

 je usamljena i to se jače odrazilo nakon smrti voljene mame),

 zavolela učenje francuskog kod Odil i želi u životu posebnu

 pustolovinu.

  Kako će udovica i tinejdžerka ojačati svoj odnos i prijateljstvo?

  Skeslin Čarls fenomenalno i snažno prikazala istorijsko fiktivnu

 i veoma važnu priču što se tiče hrama knjiga zvan biblioteka.

  Neki od likova koji su stvarno postojali (vredi pročitati njihove

 sažete biografije) https://www.jskesliencharles.com/behind-the-book

 

 su ostavili ogroman i poseban trag u Američkoj biblioteci koja

i dan danas postoji (presrećna sam što i dan danas postoji, ima

 fotografija na linku sa ovog pasusa). Sajt biblioteke 

 https://americanlibraryinparis.org/.

  Odil i Lili iako su generacijski sa ogromnom razlikom (Odil može

 Lili biti baka), dele ljubav prema jeziku, snažnu ljubomoru i 

 netrpeljivost prema nepravdi.

  U 90% knjige, Odil je pripovedačica, Lili jeste napravila određenu

 grešku dok sa prijateljicom Meri Luiz boravila u Odilinoj kući,

 sa druge strane to ispala prava stvar.

  Pripovedanja ove dve glavne junakinje postavila dobra pitanja 

 vezana za posledice naših izbora (šta ćemo reći i kako postupiti) i

 međuljudskih odnosa.

  Ogromnu pohvalu na račun Skeslin Čarls jeste da je citate iz

 raznih dela stavila u pravim pasusima i poglavljima.

  Ocena 10 

One su ćutale, a Briseida rešila...

 

  Pet Barker je engleska književnica fikcije, čije su teme sećanje,

 traume, preživljavanje i oporavak.

 

                                               

 Briseida je bila supruga lirnejskog kralja Mineta i postala Ahilova

 robinja. Ovo je njeno viđenje o...

  Očekivala sam od ovog dela više (pošto je drugačije viđenje 

 epskog speva ,Ilijada' i što je u pitanju pripovedačica) i ozbiljno

 su me razočarale sledeće stavke (pohvale za korice koje savršeno

 održavaju stanje koje se odvijalo tokom celog romana).

  1. Savremen jezik. On apsolutno nije pristajalo na temi kao što

 je ova (sećate li se naše famozne istorijske serije koja ispala

 veliki promašaj https://kulturiska.blogspot.com/2019/07/ova-dinastija-nije-zasluzila-takvu.html)

 i jezik kojim danas govorimo ne može da stoji u radnji dela koje

 se dešavalo pre nove ere. Isti savremen jezik mi najviše smetao u 

 dijalozima, raspravama i kada Briseida opisivala određene trenutke.

  2. Prvo/treće lice. Briseida je pričala u prvom licu (to je 

 opravdano), ali kada su bila poglavlja o Ahilu, moglo je biti to

 odrađeno u prvom licu (nekako tokom čitanja njegovih delova

 sam bila potpuno malodušna, iako je sam on bio tragičar).

 3. Barker je trebala ozbiljno da prouči Ilijadu, pre nego što je 

 krenula pisati ovo delo (neki delovi su bili potpuno nebulozni,

 nalik filmu ,Troja' https://kulturiska.blogspot.com/2017/10/holivud-i-jedan-staro-grcki-rat.html).

 Evo i pluseva (šteta što nisu oni bili jači).

 1. Briseidine kritike na račun muškog sveta (nisu neosnovane).

 2. Partoklo (jedan od retkih i normalnijih muškaraca).

  Ocena 6

  

  

Njih dvojica i horor ustanova zvana...

 

  Kolson Vajthed je američki pisac, dvostruki dobitnik Pulicerove

 nagrade za najbolje fiktivno delo (delo sa ovog posta mu donelo 

 drugu Pulicerovu nagradu za najbolje fiktivno delo).

 I po istoimenom delu će bio prikazivan film na leto po festivalima,

 a biće ograničen prikaz istog u američkim bioskopima u decembru.

  Sajt https://www.colsonwhitehead.com/

                                      

 Elvud je mladi crni momak koji se našao u pogrešnim okolnostima

 i biva poslat na prevaspitavanje u popravnu ustanovu

 Nikl. Navodno, ustanova ,Nikl' bi trebala usmeravati dečake i 

 srednjoškolce na pravi put spoljnog sveta,

 ali je stvarnost bila za apsolutnu jezu i užas. U tim nesrećnim

 okolnostima, ipak stekao prijatelja u vidu Tarnera...

  Elvud i Tarner su bili vršnjaci, odrasli u burnom, nezgodnom i

 napetom vremenu za njihovu rasu (šezdesete godine

 prošlog veka). Elvud, radoznao, optimista,

 povučen, želeo više od života. Tarner, realista, dosta otvoreniji

 od prijatelja i temperamentniji.

  Neki su imali zamerke što roman ima elemente novinarske 

 obimnije reportaže, a moj lični stav jeste da sam u nekim delovima

 to osećala, ali mi uopšte nije smetalo.

  Poslednje poglavlje i epilog su bili potpuno šokantni i tužni obrt,

 osetila sam suštinu pravog prijateljstva tokom celog romana.

  Horor ustanova po kojoj je zasnovan roman je stvarno postojala i

 zvala se ,Floridska škola za dečake/momke'. Osnovana 1900, 

 konačno je zatvorena 2011.

 

                                                

  Vajthed sa ovim romanom uspeo da kritikuje ovako odvratne

 ustanove koje su uz pomoć debelog mita, zamaskiranja pred

 zvaničnicima i inspekcijama da je sve u redu predugo trajale. I

 tamo je vladao žešći rasizam (onaj ko je mislio da nije, ozbiljno

 i žestoko se prevario).

  Ocena 10

Žena iz davnog doba koja želi pisati...

 

  Sju Monk Kid je američka književnica, poznata po istorijskim

 fikcijama. U jednoj od njih je snimljen film 2008, ali će biti priča

 o drugom književnom delu (isto istorijska fikcija).

 Sajt+društvene mreže https://suemonkkidd.com/.

 

                                             

 Ana je žena iz davnog doba koja želi pisati o svom stavu o

 životu, ženskom rodu, položaju žena i pronađe sopstveni

 glas preko toga. Roditelji prisilno verili za odbojnog udovca, ali 

 susret sa mladim muškarcem u Nazaretu...

  Monk Kidova veoma vešto, osećajno i uverljivo udahnu život

 žene iz jednog davnog doba koja sa svojim željama i čežnjama

 bila potpuno ispred svog vremena, gledali je čudakinjom i na žalost

 skriveno ili direktno ismejavali.

 U svojoj životnoj misiji, Ana imala saveznike u vidu tetke Jalte

 (ona isto bila ispred svog vremena i razbesnelo me što bivala u

 životu neosnovano kažnjena i prognana), porodičnog sluge Lavija

 (sa njim imala odnos kao prema mlađem bratu/prijatelju), Tabita

 i mnoge druge.

  Dobri ženski likovi što sam ih navela na prethodnom pasusu imaju

 sive nijanse u svojim ličnostima (među kojima i glavna

 junakinja), što mi se jako svidelo.

 A muškarac kog je srela u Nazaretu je opšte poznat nacijama i 

 narodima širom sveta pod raznim imenima i drugi plus jeste što je

 

 prikazan kao ljudsko biće sa vrlinama i manama (a ne kao

 drevni Supermen ili ultra konzervativac).

 

  Njihov odnos je prelepo opisan sa tugama i radostima, on glavnu

 junakinju otvoreno ohrabrivao da piše o svemu što želi i podeli to

 znanje drugima.

  Malo mi je krivo što taj lik Ane potpuno izmišljen, oduševila me

 njena životna misija, hrabrost, čvrsto imanje svog ja, odlučno 

 suprostavljala određenim negativnim muškarcima i u njoj se može

 pronaći žena iz našeg vremena

 sa stavom, otvorenošću, empatijom i tolerancijom.

  Ocena 10