Dva zlatna veka jedne evropske lirike

 

 Stvarno je sramotno što nema na internetu makar više o Vladeti

 R. Košutiću. A ovo što sam otkrila jeste da je on bio profesor

 svetske književnosti na Filološkom fakultetu,pisac udžbenika za

 studente i velikog broja svetske antologije (izvor

 https://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=352&cl=29).

 Ovde će biti reč o jednoj antologiji, gde on odabrao, napisao prepeve

 i napisao predgovor.

                                                     

 Ove korice su sa prvog izdanja, dok sam pročitala 2. izdanje

sa sivim koricama i malom zlatnom pticom.

  Dopunjeno izdanje sadrži romanse, kratke biografije 24 autora,

 delove i cele njihove pesme. Utisak o tim pesmama mi bio

 veoma pozitivan, neke od tih pesama mi mogle dobro da se 

 prepevaju uz neku mirnu muziku sa srednjovekovnim/klasičnim

 ruhom.

  Prvi zlatni vek španske književnosti je bio u periodu 1500-1650,

 

 dok drugi bio u periodu 1898-1936.

  Objašnjenja i napomene su navedene na samom kraju, Košutićevi

 prevodi ispali odlični. Preporučujem tu knjigu budućim studentima

 Katedre za iberijske studije ili samim studentima. Kao i ljubiteljima

 klasične španske lirske književnosti.

  Ocena 10 

Tata jednog od autora...

 

 Džef Džensen je pisac i novinar, koji bio jedan od 

 scenarista filma ,Zemlja budućnosti' iz 2015. i mini serije

 ,Nadzirači' iz 2019.

 Instagram https://www.instagram.com/jeffreythomasjensen/.

 Zajedno sa crtačem, piscem i slikarom Džonatanom Kejsom,

 stvorio grafički roman, zasnovan na istinitim događajima. Grafički

 roman je dobio Ajznerovu nagradu u 2012. u kategoriji Najbolje

 grafičko delo zasnovano po istinitoj priči.

 Sajt+društvene mreže https://jonathancase.net/.

                                              

 Ime tog ubice, žrtve i određenih lica su izmenjena, a na ovom linku

 je identitet pravog ubice https://www.kurir.rs/planeta/2935761/video-monstrum-sa-zelene-reke-priznao-da-je-zadavio-71-zenu-mislio-sam-da-mogu-da-ih-ubijemkoliko-zelim-a-da-me-ne-uhvate.

 Tata jednog od autora Tom Džensen je bio jedan od vodećih 

 detektiva za ovaj stravičan slučaj.

                                            

                                           Počeci istrage

 Ozbiljno upečatljiv i bitan grafički roman, Tom Džensen je dvadeset

 godina tražio to veliko zlo i uspeo imati prilike da ga ispita u godini

 2003.

                                                  

  Motivi tih zločina su stravični, žrtve bi bile devojke/žene koje su

 bile lakog morala i većina žrtava je identifikovano.

                                                

                               Potraga za jednim od tela žrtve



 Fokus kod ovog dela je deo privatnog života detektiva Džensena i

 kako je uticao taj jezivi slučaj na njega na poslovnom i privatnom

 planu.

                                                

                            Posledice nakon ispitivanja koje ga ipak

                             uzdrmalo.

 Ocena 10


  

  

Građanska porodica traži...

 

 Luiđi Pirandelo (1867-1936) je bio italijanski romanopisac,

 pesnik, dramaturg i dobitnik Nobelove nagrade za književnost u

 1934.

 On je bio poslednji Italijan koji dobio tu nagradu, pre nego što 1997.

 dobio Dario Fo.

 Ovo delo sa posta je bila pozorišna drama, izvedena 1921. u Rimu,

 doživela je mnogobrojne pozorišne i televizijske adaptacije, što 

 direktno ili indirektno. Sa naših prostora, zagrebačko pozorište

 Kerempuh izvodilo ovu predstavu u 2018.

                                               

 Šest lica traži pisca koji bi napisao i izveo njihovu životnu dramu

 na pozornicu. Direktor se baš zainteresovao za tu priču o

 građanskoj porodici koja zapravo ima probleme...

  Zanimljivo mi što se radnja dešava u pozorištu, baš kada glumci

 treba da izvedu komediju od autora ovog dela, ali je predgovor

 po mom mišljenju predugačak (10 stranica), a sama knjiga ima

 125 stranica.

  Šest lica su različitog uzrasta i imaju simbolična imena (nisu lična

 u pitanju, već imaju/imali određen položaj u porodici). Meni su

 svih šestoro bili tragični na različite načine, a najgori lik od svih je

 definitivno glava iste.

  Tokom samog otvaranja porodice na pozorišnoj sceni, otkrile se

 tajne koje su veoma šokantne i tužne, radnja se odvija na jednom,

 jedinom danu (veliki +). Od sporednih likova, Madam Pače

 nepotrebna.

  Najupečatljiviji i najtužniji deo ove drame jeste kraj. Mislim da

 bih se više zbližila sa ovom pričom, kad bi neko na internetu 

 postavio barem insert te drame u formi pozorišne predstave ili tv

 serije.

 

  Ocena 8.5

  

 

Lovac na zločinačke umove

 

  Džon Daglas je penzionisani specijalni agent FBI-a, jedan od

 prvih kriminalnih profajlera (kriminalističko profilisanje, forenzika

 psihologija su njihove oblasti). Po ovom delu koje napisao sa

 Markom Olšejkerom (njih dvojica su često sarađivali).

 Po istoimenom delu je bila Netfliksova serija, sa 2. sezone

                                             

  Njegov put do stupanja u FBI mi bio jedan od neobičnijih

 (bila sam ubeđena da je poticao iz policijsko/inspektorske porodice)

 i na početku, FBI nije bio za to da šira javnost zna za kriminalne

 profajlere, niti su imali podršku od strane svojih policijsko/

 inspektorskih kolega (nakon smrti Džona Edgara Huvera, kriminalni

 profajleri su dobili ozbiljnu i jaču podršku).

  Primetila sam da većina zločinaca opisani ovde su u proseku

 između kasnih dvadesetih i ranih četrdesetih, belci, teško 

 zlostavljani u detinjstvu i veliki mrzitelji žena.

  Daglasov privatni život se blago urušavao tokom najobminijih

 i najtežih slučajeva, ali sa svojom bivšom suprugom ostao u dobrim 

 odnosima.

  Desilo mu se jednom da je mogao ozbiljno umreti i velika sreća što

 su mu dvojica kolega spasila život.

 Njegovo iskustvo itekako ozbiljno značilo narednim generacijama iz

 njegove struke, preporučujem vam da pogledate njegov sajt

 https://www.mindhunterfbi.com/.

  Ocena 10

Tri godine pisama i odluke za...

 

 Jedino delo Jasne Kaluđerović je autobiografske prirode,

 Instagram https://www.instagram.com/jasmin.books.insta/.

                                           

 Jedini preostali embrion iz poslednjeg pokušaja vantelesne oplodnje

 ostao je zamrznut i autorka tri godine pisala pismo...

 Za te tri godine, svašta joj se događalo u poslovnom, a pogotovo

 privatnom životu. Iznela je dobro argumente i za i protiv realizacije

 odluke na delo (da taj embrion bude odmrznut i bude u njenom telu),

 postoje odeljci koji su obeleženi sa tačkicama i razumem zašto 

 ti odeljci nisu zaokruženi.

  Jedno daleko putovanje je ozbiljno prosvetlilo i potpuno smirilo

 kao čoveka. Po mom mišljenju, donela je pravu odluku, tema jeste

 osetljiva i dan danas veoma tabu u našim prostorima.

  Za kraj, bilo mi jako krivo i tužno, sa druge strane Jasni veliko

  svaka čast što ovo životno iskustvo uspela napisati i

 javnosti otvoreno pričati o ovoj temi.

  Ocena 10 

 

 

Nije u pitanju glavni lik

 

 Slađana Kručičan završila Pravni fakultet, bila košarkaški sudija i

 radila u Institutu Batut i radi u Vodoprivredi.

 Napisala je do sada tri dela, ovde će biti priča o trećem.

                                              

 Poslovni čovek u srednjim godinama koji ima kvalitetan privatan

 život, ali jednog dana osetio veliki, unutrašnji nemir. Odlazi u

 jedno malo mesto gde upoznaje starijeg čoveka Zareta i od tad je

 Milutin preokrenuo svoj život...

 Razumela sam unutrašnji Milutinov nemir i opravdavam njegov

 kratki boravak u potpuno nepoznatom mestu, koji nije grad.

 Zare mi bio odličan lik tokom celog romana, očinsko pozitivno

 kritička figura za Milutina i zašto se odlučio za samotniji život mi

 bio emotivno tužan.

 Milutinova žena Violeta zvana Viki, teški snob, samo joj materijalno

 bilo bitno i da sve bude presavršeno u krugu njenih ,prijateljica',

 jedini lik gde nisam mogla da imam sive nijanse (a probala sam

 da taj lik nekako prihvatim/poštujem).

  Njihova deca Marina i Marko, ok sporedne uloge, Zaretova mlađa

 sestra Coka mi nekad bila smehotres, a nekad preterivala sa 

 psovkama (doduše, super mi bilo što voli da čita stripove).

 Milutinov preokret života za 360 stepeni mi ispao veoma poučan,

 dirljiv, dramatičan i veoma istinit. Lepa su bila porodična okupljanja

 u novom Milutinovom životu i obnova jedne romanse

 (ranije sam bila baš ne u tom slučaju, pošto jedna strana davno

 izdala drugu). Volim ovde

 što se  propagira solidarnost, poštovanje i ljubav prema ljudima

 koji žive u malim mestima/selima, da pravi ljudi zaslužuju nove

 šanse i preokrete.

 I nije u pitanju glavni lik bio koji hteo da umre, samo ne u Valjevu

 (otkrićete pri drugom Milutinovom odlasku i ko).

 Ocena 10

Pisma voljenom bratu ujedno i podršci

 

 Vinsent Van Gog (1853-1890) je bio holandski slikar

 postimpresionizma i zanimljiv mi podatak da tek u svojim 

kasnim dvadesetim počeo da slika.

 Ovo delo je memoarsko dnevničkog karaktera, sa pismima koje

 deset godina slao svom četiri godine mlađem bratu Teu (1857-1891).

                                        

  Njih dvojica su bili veoma bliski, a Teo bezuslovno finansirao svog

 brata umetnika i razumevao Vinsentove emotivne nagle promene

 u raspoloženju. Podržavao njegov put slobodnog umetnika, a

 zanimljivo da Teo bio trgovac umetninama.

                                                

 Ne bi se znalo za ova pisma, sve dok Teova udovica Johana zvana

 Jo (1862-1925)

 nije rešila da ih objavi. Ona je zaslužna za promovisanje 

 Vinsentovih radova nakon njegove tragične smrti.

                                              

 Oduševili su me Vinsentovi opisi boja koje koristio za radove,

 motivi za izradu određenih slika, otvoreno govorio bratu

 

 o borbi sa svojim mentalnim zdravljem.

                                             

 Samo delo ima 226 stranica, a uopšte nisam osećala da ima toliko.

 Dosta se selio iz grada u grad (jedan od uzročnika njegove 

 mentalne nestabilnosti u vidu halucinacija, psihotičnih

 epizoda i depresije), teško mu padalo što je bio odbijen od strane

 Kornelije Ki Vos Striker (1846-1911), koja Vinsentu bila

 rođaka (sestra od tetke), ujedno udovica sa sinom. Od tada, bio 

 odbijen još jednom od strane žene iz Londona.

                                                 

  Međutim, Vinsent imao tešku vezu sa Sien Hurnik 

 (1850-1904), koja tada bila trudna prostitutka, a Vinsent se brinuo o

 njoj, njenom sinu Vilemu i ćerci Mariji. Očekivano, ta veza je bila 

 veliko ne za njegovu porodicu i Teo na početku nije iskazao svoj 

 stav povodom iste (kasnije bilo očekivano suprotno).

                                               

        

 Voleo je dosta da slika portrete, autoportrete, prirodu,

 običan narod i samo jedno delo uspeo da proda tokom svog života

 (,Crveni vinograd').

                                                     

 Ocena 10