Kroz sedam generacija, magični realizam porodice...

 Gabrijel Garsija Markes (1927-2014) je bio kolumbijski pisac,

 scenarista i novinar, jedan od pisaca Latinoameričkog buma

 (pokret koji nastao šezdesetih i sedamdesetih godina, gde su

 autori u većem delu bili protiv režima u svojim matičnim 

 državama) i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1982.


 Sto godina samoće spada u latinoameričke i svetske klasike,

 bilo je nekih priča oko adaptacije istog.


                                                  

 Kroz sedam generacija, nalazi se priča o porodici Buendija,

 koja živela u Makondu...

 Spada među klasike, to je istina (Makondo je izmišljen grad). 

 Nego neki delovi magičnog realizma su po mom mišljenju bili 

 prenaglašeni, suludi i ne mogući. Žao mi bilo jednog sporednog 

 lika sa oboljenjem gde osobe jedu što nije hrana (navodno, jedan 

 od članova Gabrijelove porodice imao to oboljenje).

 Gabrijel uspeo napisati svoje viđenje magičnog realizma i to

 izuzetno poštujem. Da me sad neko pitao za ponovno čitanje,

 rekla bih odrično.

 Ocena 7