Snežana M. Veljković je bila lekarka i profesorka Medicinskog
fakulteta u penziji.
Pisala je stručne i naučne radove širom sveta, napisala stručnu
monografiju i bila koautorka studentskih udžbenika iz sudske
medicine za studente medicine na srpskom i engleskom jeziku.
ličnu i bogatu biblioteku u Beogradu i njegove unuke Lazare...
Andra jeste bio akademik, intelektualac, okružen šarenoliko
zanimljivim ljudima, nego mi bio neverovatno ogavan u par
situacija (sve to počelo od upoznavanja veoma mlade studentkinje
medicine Korzike zvane Zika) i na tome ću stati, što se tiče njega.
Korzika/Zika je žena koja na žalost bila potpuno zavisna od
njega (iako je završila fakultet i postala najbolja doktorka), njene
aferice kratkog daha nisu me oduševile i zavolela jednog mladića
koji sticajem okolnosti morao biti begunac i boraviti neko vreme u
stanu Gradinovačkih.
Iznenađenje (za mene bilo pola dobro/pola loše) je ispao odnos
između Zike i kasnije tog muškarca, u slučaju dece (Andrea i
Marko), imali su upečatljive trenutke i lično, bila mi je zanimljivija
Markova priča.
Lazara (odakle S.M.V palo napamet da ovo ime treće glavne osobe
u knjizi stavi) imala raznovrsno i ušuškano detinjstvo i dve stavke
u njenom slučaju mi se nikako nisu dopale.
1. Odlučila živeti sa babom i dedom kao devojčica pred pubertetom,
dok su njena mama, mlađi brat i očuh otišli živeti u inostranstvu.
2. Odnosi sa vršnjacima totalno nepostojeći, previše se družila sa
babom, dedom i onim muškarcem.
Istorijat porodice Gradinovački je zabavno, odlično opisan, nalik
istorijatu Korzike i njene male porodice.
Dok je Lazara postajala mlada žena, događali se veoma tužni i
teskobni trenuci. Kraj mi ipak bio dirljiv i veoma dobar.
Ocena 8
Нема коментара:
Постави коментар