Tri umetničke grane ovde imaju vezu

 

 Goran Gavrić je predavao od 2015. do 2021. godine (prvo kao

 docent, a zatim vanredni profesor) na Fakultetu dramskih umetnosti

 istoriju umetnosti i od oktobra 2022. predaje ili predavao (nisam

 sigurna) na Fakultetu savremenih umetnosti predmet Istorija 

 umetnosti.

                                               

 Na esejističko studijski način, Gavrić uspeo da spoji tri umetničke

 grane u jednu+da imaju ozbiljnu, logičku povezanost.

 Ovde sam se bolje upoznala sa srpskom ratnom fotografijom kao

 foto dokument (počeci jesu bili skromni, opet sa druge strane veoma

 važni na polju grane zvane fotografija).

                                              

 Kult palog vojnika je bio najupečatljiviji u oba velika rata prošlog

 veka i i ovde jača veza između fotografije i jednog 

 američkog filma iz 1998. godine.

 Fotografija i književnost u viktorijanskom dobu mi bila između

 pionirske, jezive, čudne i amaterski nadrealne i posebno me ježio

 jedan fotografski stil u tom periodu (danas opravdano ne bi

 dobro prošao).

                                            

 Jedna od lepših fotografija tog doba (inače, veoma retki su bili

 ovekovečeni srećni/mirniji prizori u tom periodu)

 Jedna šumska životinja bila rado opevana kroz poeziju i 

 fotografiju (ta ista životinja se spominje kratko u narednom 

 poglavlju).

  Film ,Kuća koju je Džek sagradio' ne bih uopšte gledala (u pitanju

 psihološki horor triler iz 2018.), ali mi se svideo način kako je

 Gavrić uspeo da spoji ovaj film sa viktorijanskim 

  stilom fotografije.

                                              

 Poglavlje posle ovog vezano za film i viktorijanskim stilom 

 fotografije bilo u filozofsko sažetom ruhu, naredno poglavlje

 ,Film kroz prizmu tradicionalnih i novih medija' govorio o

 švedskom satirično mračnom filmu iz 2017. ,Skver', koji je 

 savremeno slojevit i volela bih da ga pogledam.

                                              

 Završno poglavlje ,Sociloški i filozofski aspekti filma' je govorilo

 o južnokorejskom filmu ,Parazit' i američkom ,Džoker' iz 2019. i

 mnogo mi se dopalo stilski pisanje ovog poglavlja (teme kao što su

 odnos bogatih-siromašnih, sloboda, sam protiv svih).

                                             

  Na slici dva, Hokaim Finiks kao Džoker je improvizovao ovu 

 scenu sa tim solo plesom (reditelj Tod Filips mu to dozvolio).

 Domaća i strana literatura gde je on izvlačio važne zaključke i

 primenio ih ovde bila obimna i po mom mišljenju, ova knjiga je

 za ozbiljne ljubitelje filmske/umetničke esejistike i studija.

 Ocena 10