Čarobna frula je opera Volfgang Amadeus Mocarta (1756-1791) i sama premijera nije bila primljena dobro kod publike. Ista je bila jedna od poslednjih operskih Mocartovih dela, verzija Narodnog pozorišta je iz 2015. godine, dirigent Stefan Zekić. Tamino se upoznao sa Papagenom i zajedno će pokušati spasiti Paminu (Tamino je zavoleo Paminu), kroz razne puteve i izazove...
Simpatičan uvod
Deo sa video igricom smehotres (shvatam da su hteli modernizaciju priče, al' ovo nije moralo biti)
Upoznavanje Tamina i Papagena
Kraljica noći
Papageno, Pamina i Monostatos
Sarastrova arija
Da li je to poslednje zbogom za Tamina i Panimu?
Najsimpatičnija scena opere Zaplet prvog čina nije dovoljno dramatičan (neke arije su imale suvišne naivne reči) po mom ukusu. Sličan utisak mi bilo na početku drugog čina i da je epilog bio negativan, utisak iste bi bio između osrednjeg i nezadovoljnog (epilog sa pevanjem me posebno oduševio). Dejan Maksimović (Tamino), Nenad Jakovljević (Sarastro), Sofija Pižurica (Pamina), Snežana Savičić Sekulić (Kraljica noći- Paminina majka), Vladimir Andrić (Papageno) i Ivan Debeljak (Monostatos) su bili odlični u svojim ulogama. Dečji hor Horislavci, horisti i orkestar Narodnog pozorišta zajedno sa dirigentom Zekićem su bili na odličnom nivou. Shvatam zašto su iskritikovali premijeru ove opere u Beču (Mocart se otvoreno zalagao za masonstvo i neko vreme bio mason), dopalo mi se što je naša verzija na našem jeziku (originalna verzija je na nemačkom).
Pokondirena tikva (književna varijanta) https://kulturiska.blogspot.com/2019/08/takvih-kao-fema-danas-ima-previse.html. Laža i paralaža je još jedna komedija Jovana Sterije Popovića iz 1830. Pozorišna adaptacija pod rediteljskom palicom Petra Slovenskog je bila 1974. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i ima izmena u odnosu na književnu varijantu iste (ima dve filmske adaptacije iz 1959. i 1997.).
Aleksa-Laža i Mita-Paralaža su dva prevaranta (prvi beži od devojke Marije koju je prevario) i odlučili da izvrše novu prevaru... Slobodan Đurić (Aleksa-Laža) i Nikola Simić (Mita-Paralaža) su bili sjajan duo komičnih prevaranata. Radmila Đurđević (Marija) u stilu odglumela prevarenu devojku, Mirjana Vukojićić i Rahela Ferari (Jelica i mama Vujićka) bile totalno šou kod drugog čina (Mirjana bila briljatna kod svojih solo replika u glumi naivne, obrazovane devojke koja lako pala kod Alekse-Laže). Zoran Milosavljević (Batić) standardno odličan. Dečja umetnička grupa Radio televizije Beograd u jednoj sceni sa Mitom-Paralažom dala posebno simpatičnu crtu ove komedije, na neki način kritikuje naivno obrazovane ljude koji lako padaju na priču i dela inteligentnih prevaranata. Originalnim pesmama (njih pravio Duško Radović) i promenom scenografije sam oduševljena. Kostimi posebno originalni ala hipi jarke boje (moj omiljen kostim je bila Radmilina crveno žuta haljina) i sa istim sam oduševljena. Kritičari pogrešno misle da je ova verzija izneverila srž Sterijinog originala, a moje mišljenje jeste da su to neosnovane i ograničene kritike. Predstava će vas odlično nasmejati. Ocena 10
Zlatno tele https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/satira-ruskog-dua-na-nas-pozorisni-nacin.html. Drama JDP-a ,Skakavci' je delo Biljane Srbljanović iz 2005. godine, režiser Dejan Mijač. Reprize su sutra u 21 čas, prekosutra u isto vreme i u nedelju u 18 i 21 čas. Svako od njih teži ka svom životnom cilju. Neki će biti na dobitku, neki na gubitku...
Šminkerka i voditelj
Muškarčeva žalba starijem čoveku
Svekar, snaja i unuka
Šminkerka i starija gospođa
Brat i sestra će uskoro ostaviti svog dementnog oca (to je bila bratovljeva ideja)
Otac i dalje neće da da sinu pare
Stara gospođa i njena ćerka doktorka
Na kraju ga isterao napolje Sociološko ozbiljna predstava ima fleksibilnu promenu scenografije kod svake scene/porodice ili pojedinca u ovoj priči. Svako od njih ima važne razloge svoje nesreće, brige i bojazan za budućnost. Po mom mišljenju, kraj je veoma čudan (nalik sjajnoj predstavi ,Bure baruta' https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/vredelo-je-cekati-drugi-dan-za-ovu.html) i ovde su svi glumci bili odlični. Ocena 10
Desimir Stanojević (1950-2020) je bio naš pozorišni i televizijski glumac...
Život je mjuzikl ima posebnu jačninu zbog samog Desimirovog narativa i mnogo stvari sam otkrila o njemu. Njegov život u Nišu bio poseban na i van životnih dasaka i kad se preselio za Beograd, nije zaboravio zaboravio svoj rodni grad gde se održava čuveni filmski festival. Dosta je pomogao niškoj pozorišnoj sceni, njegova ličnost bila sasvim mirna, privržena porodici i našoj zemlji, u mjuziklima je usavršio svoju glumu. Postoji inicijativa da ulica u Nišu dobije naziv po njemu (o tome će biti odlučeno nakon završetka vanrednog stanja) https://www.juznevesti.com/Kultura/Podneta-inicijativa-da-jedna-ulica-u-Nisu-dobije-po-Desku-Stanojevicu.sr.html i mislim da je u potpunosti zaslužio. Ocena 10
Hasanaginica https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/oduzeli-su-joj-jedini-smisao-zivota.html. Zlatno tele je pozorišna satira ruskog dua Ilja (1897-1937) i Petrova (1903-1942), Nikola Nikolić preveo sa ruskog, Goran Marković režirao predstavu. Ovo delo i prethodnik Dvanaest stolica su njihova najpoznatija književna satirična dela, premijera u Narodnom pozorištu bila 2010.
Ostap Bender će upoznati tri osobe sa kojima će napraviti četvorku i cilj im da opljačkaju Aleksandra Korejka...
Uvod
Ostapov razgovor sa predsednikom izvršnog odbora
Korejko
Dijalog Ostapa i Korejka Milan Gutović (Ostap) se stopio u svoj lik alfe i omege kvarteta za pljačkanje Korejka i lika koji pokušava da se snađe u mutnim sovjetskim vremenima. Igor Đorđević (Korejko) odličan u ulozi uglađenog čoveka koji nelegalno uzeo mnogo novca, totalno nesrećnog i pomalo smotanog.
Hadži Nenad Maričić (Šura) mi ipak bio bolji kao Industrijalac u operi ,Na uranku' https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/moderna-verzija-nase-prve-opere.html. Vlastimir Đuza Stojiljković (Paninovski) potpuno sjajno odglumeo najstarijeg iz četvorke, kao i Darko Tomović (Adam Kozljevič), malo sanjar i zaljubljena ličnost. Ivana Jovanović (Zosja Sinjicka) je široj publici bila poznata kao Neda u seriji ,Greh njene majke', dok u ovoj predstavi njen lik bio ok i velika šteta što u predstavi nije imala prostora. U romanu, ima 2/3 muških, 1/3 ženskih likova i shvatam reditelja Markovića zbog čega ih izbacio za realizaciju predstave. Predstava ima dovoljnu satnicu (sat i po) i po mom mišljenju, bilo bi previše da je trajala okruglo dva sata. Naslov predstave je simbol napravljen od Izraelita (oni su bili stanovnici Gvozdenog doba, govorili su drevno semitskim jezikom), slika osobe koja zamišlja svoju veliku premiju u mutnim vremenima. U predstavi, korišćeni su delovi osam sovjetskih filmova koji su postavljeni u pravim trenucima. Ocena 9
3. epizoda https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/bio-je-ispitivan.html. 4. epizoda Lažnu optužbu je učinila trenutno najbliža Vladanova osoba nad njegovom dugogodišnjom saradnicom. Tužiteljka Nestorović krenula sa svojim inteligetnim, mutnim igrama nad jednim kolegom, zagonetni lik ubio Kerkeza i povredio Vladana... Lik sa mantilom i kapom (glumi ga Ivan Đorđević) još uvek zagonetan i očekujem da će se razotkriti u narednoj epizodi. Pretpostavljam da je neko njegov nastradao, a da Vladan ima veze s' tim i da lik traži osvetu na krvav način. Ocena 10
Kraljica Margo https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/fantasticno-baletsko-vienje-kraljice-m.html. Ljubomir Simović je napisao svoje viđenje narodne balade Hasanaginice 1974. i bila u dve pozorišne verzije u Narodnom pozorištu (1974. i 2001.). Operska verzija na muziku Rastislava Kambaskovića je bila 2009. godine. Dirigent Mladen Jagušt. Hasanaginica je potpuno neshvaćena i odbačena od svojih bližnjih i oduzet joj jedini smisao života...
Uvod
Loše priče o Hasanaginici koje su u stvari pogrešne i neosnovane
Hasanaga (lik u crvenom) na žalost želi da se rastane od nje
Prisilno zbogom svom detetu
Ispovest majci
Susret koji bio koban za Hasanaginicu Jasmina Trumbetaš Petrović (Hasanaginica) u pravim trenucima iskazala dramatičnost, bol i tugu svog lika kojoj su oduzeli jedini smisao života. Vuk Matić (Hasanaga) se manje pojavljivao, snažan bas i njegov lik oštro osuđujem.
Janko Sinadinović (Hasanagičin brat beg Pintorović) veoma jak tenor, njegov lik je jedan od krivaca na oduzimanju sestrinog deteta. Mogli su biti kraći II i III čin (koreografija baletskih igrača u III činu bila posebno nezanimljiva), mislila sam da će biti suviše teatralna istinska tragedija glavne junakinje. Dramatičnost u ključnim scenama je bila na nivou, izvrsan posao su odradili svi glavni glumci, orkestar i dirigent Jagušt. Ocena 8
