Radio dramsko viđenje Šekspirove komedije

  San letnje noći je pozorišni komični komad od Vilijema

 Šekspira. Nastala u periodu 1595/96, tokom vekova je doživela

 razne kritike, proučavanja kroz diskusije i adaptirana u svim

 poljima umetnosti. 

 Radio dramsku adaptaciju su izveli glumci Jugoslovenskog

 dramskog pozorišta 1953. u Radio Beogradu.

  

 Uskoro će biti venčanje između atinskog princa Tezeja i 

 amazonske kraljice Hipolite. Uporedo se odvijaju priče između

 četvoro ljubavnika i grupe amaterskih glumaca, koji su

 kontrolisani od strane šumskih vila...

 Početak mi ozbiljno nije držao pažnju i očekivala sam neku vrstu 

 radio sapunice, a ne radio dramsku adaptaciju pozorišne predstave.

 U kasnijim delovima, vokali glumaca su bivali sve bolji, izražajniji

 i pomno slušala. Šekspir na zanimljivo liričan

 način obuhvatio jednu od večito inspirativnih tema (ljubav),

 gubitak pojedinačne ličnosti kad stupe u vezu, feminizmu i 

 osobama koje javno ne iskazuju svoju seksualnost.

 Žao mi je što nisu sačuvani podaci o glumcima u ovoj radio

 drami, a sveukupno će dobiti neku vrstu srednje ocene.

 Ocena 6 

 P.S

 Na žalost, ne postoji ta radio drama na Jutjubu (originalni post bio 

 objavljen 04. aprila 2019.).

                                                

Minhovi zaslužuju rehabilitaciju!

 

  Tihomir Stevanović je književnik, pravnik i pisac radio drama

 (jedna od njegovih drama je prevedena na engleski).

                                              

  Greta Minh bila dobrotvorka za stanovnike Rtnja zajedno sa svojim

 mužem Julijusom. Nakon njegove tragične smrti, Greta bila potpuno

 skrhana, još u to vreme se odvijao Drugi svetski rat...

  Njih dvoje su činili istinska, dobrotvorna dela za Rtanjce

 (više na ovom linku https://www.telegraf.rs/putovanja/ja-volim-srbiju/3452907-prica-posle-koje-cete-na-rtanj-gledati-drugacije-kako-je-greta-ulepsala-zivot-rudarima) i

 na žalost, Drugi svetski rat je pokvario sliku o njima (a u Prvom

 svetskom ratu, isto morali da beže sa Rtnja, ali su uspeli obnoviti

 rudnik i tu oblast).

  Nema nešto podataka ne samo o njima dvoma, nego i o

 celoj porodici. Priča sa sledećeg linka je upečatljiva i snažna

 (na žalost, autorka ovog teksta nije među živima) 

 https://rtanjadventure.com/greta-i-julius-minh/#Greta_i_Julius_Minh_neverovatan_susret_sa_potomcima.

                                             

                                      Julijus i Greta

  Ova porodica zaslužuje da bude rehabilitovana u našem društvu,

 kao i dostojnu dokumentarnu ili igranu seriju.

                                               

    Adolf bio srednji sin koji izvršio samoubistvo 1941. zbog Drugog

 svetskog rata, Julijus najstariji sin, Samuilo njihov otac.

                                                      

  Julijus je skroz u crnom, Adolf je sa brkovima, Aleksandar pored

 Julijusa (najmlađi brat porodice Minh).

 Oni su imali tri sestre Idu, Gretu i Avgustu (sve tri su živele u

 inostranstvu sa svojim porodicama).

  Još jedan link vredan čitanja https://vreme.com/vreme/prica-o-minhovima-i-nama/.

  Stevanović uspeo da na dobar način uradi istorijsku fikciju o

 porodici koja nije zaslužila biti nazvana državnim neprijateljima

 godinama!

  Ocena 10

                           

 

Antropološko esejistička svetlost...

 

  Vejd Dejvis je kanadski antropolog i njegovo najpoznatije delo o

 otkrivanju haićanske vudu magije koja navodno pretvara ljude u

 zombije.

 Kolumbijsko državljanstvo je stekao 2018. 

 Sajt+društvene mreže https://daviswade.com/.

                                              

 Kroz 7 poglavlja, Dejvis nas upoznao sa narodima koji su žive/li

 na udaljenim mestima širom sveta.

  Neki od njih na žalost više ne postoje, neki jedva opstali, neki 

 se prilagodili tipičnoj savremenoj kulturi i civilizaciji (oko treće

 stavke, uglavnom to bilo na štetu i trebalo je mnogo godina

 da bude na obostranu korist).

 Svima njima bilo zajedničko što nisu uništavali prirodu, živeli u

 nekoliko grupa, vodili jednostavan život i hranili jednostavno i

 zdravo istovremeno.

  Za ovu izuzetnu esejističku knjigu, jedina i najveća mana što nije

 bilo fotografija u svakom poglavlju. Sa druge strane, Dejvisovi

 opisi njegovih stavova i osećanja prilikom upoznavanja tih naroda

 su bili odlično slikovito opisani i živopisni.

 Ocena 9.5

   

Grrrim

 

   Karen Duve je nemačka književnica koja pre ove karijere radila

 kao ispravljačica grešaka u transkiptima i štampano/pisanim

 dokumentima i taksistkinja.

 Dobitnica mnogobrojnih domovinskih nagrada i napisala potpuno

 drugačiju verziju...

                                              

  Pet bajki braće Grim napisane kroz ozbiljniju i mračniju verziju...

   Samo jedan patuljak u ,Snežani i 7 patuljaka' bio blagi negativac

 prema njoj, al' Snežana ipak nije živela srećno do kraja života.

  Žapčeva nevesta, kao savremeni mini krimi film sa elementom 

 male romanse.

  Strpljivi princ je u nekom trenutku bio hitična priča, ujedno britka i 

 upečatljiva parodija na ,Uspavanu lepoticu'.

  Brat Veseli, kao teški horor sa klanjima i previše krvi (ta priča me

 ozbiljno naježila u dva navrata), sva sreća što nije ta priča 

 ekranizovana.

  Grrrim, najjača priča od svih pet ovde, parodija na Crvenkapu,

 sa triler dramskim trenucima.

  Nipošto nemojte davati potpuno mlađoj deci ovu knjigu, niti 

 osobama koje su tvrdokorni obožavaoci ovih bajki (oni će biti

 zapanjeni, zgroženi sa ovom verzijom istih).

 Naslov i korice, pun pogodak i iskreno, volim što je ovo savremeno,

 kritičko gledanje na iste, ispričano tim jezikom.

  Ocena 10

 

  

Povodom čega je on rešio napisati autobiografiju?

 

  Bio mi super u ovom animiranom holivudskom filmu 

 https://kulturiska.blogspot.com/2017/12/vredan-kao.html.

 Sajt+društvene mreže https://www.woodyallen.com/.

 Napominjem da sam uzela čitati ovo autobiografsko delo, čisto

 zbog radoznalosti+ korice su mi se svidele.

                                          

 Zanimljive su mi bile njegove priče o detinjstvu, kako je ušao u

 filmski svet (prvobitno je bio stendap komičar, scenarista za

 komedije i televizijske serije), ljubav prema džezu (svira klarinet) i

 njegovo upoređivanje nekadašnjeg i sadašnjeg viđenja filmske

 priče.

  

                                                 

                                 

 Sa svim ženama koje bio (dve partnerke i dve supruge), samo sa 

 jednom imao jako buran, nezgodan i gorki odnos na kraju

 (glumica Mia Farou). Lično, znala sam samo njenu stranu priče i 

 preko ovog dela, saznala njegovu stranu priče i ona je za jezivu 

 psihološku triler dramu.

                                                     

 

   Što se tiče ovog osetljivog i tragičnog slučaja, Vudi napravio

 samo jednu grešku i žao mi što dvoje dece (jedno biološko i jedno

 usvojeno od strane Mie koje Vudi mnogo voleo) ne razgovaraju sa 

 njim već godinama.

                                   

  Dilan (usvojena Miina ćerka) i Ronan (jedino biološko Vudijevo

 i Miino dete)

                                         

 

 Njegova treća žena Sun Ji je Miina usvojena ćerka (ona odavno

 ne razgovara sa Miom i nije samo zbog Vudija, a

 informacije možete otkriti u ovoj knjizi), o njoj pričao

 sve najbolje i najlepše i zajedno imaju dve usvojene ćerke.

                                             

  Njih dvoje sa usvojenim ćerkama Menzi i Bečet

                                               

  Otvoreno je govorio o nepodržavaocima njega na kamerama i

 van nje, poštujem to što ne voli dodele nagrada u bilo kom smislu,

 ceremonije i formalne, uštogljene zabave.

 U nekim pripovedanjima bio gunđalo, u nekim posebno iskren i

 otvoren (nisam očekivala da će nadugačko i otvoreno

 pričati o svom odnosu sa

 Miom). Šou mi bila njegova anegdota sa Sun Ji kada su trebali da

 se sretnu sa jednim rediteljem, a zapravo se sreli sa biznismenom

 koji dele samo isto ime.

 Neka od njegovih dela bih možda pogledala (period devedesete i 

 nakon toga, a možda i sa samog početka), čudno mi što jedva pristao

 da pozajmi glas u animirano kompjuterskom filmu ,Mravi'.

  Odlučila sam da ne dam ocenu zbog više činilaca.

 1. Ne poznajem njegov filmski opus.

 2. Nisam želela da taj privatni faktor bude jedini činilac za

 konačnu ocenu tog dela.

 

  Toliko. 

 

                                         

Ta jedna žena je bila...

 

 Ani Erno je francuska književnica koja pre dve godine dobila 

 Nobelovu nagradu za književnost. Podržavala je Pokret žutih

 prsluka (detaljnije informacije možete pronaći na internetu).

 Njena dela su adaptirana na radio, pozorište i tri igrana filma.

 Sajt+njen opus https://www.annie-ernaux.org/.

                                         

  Prva rečenica tog romana me potresla i nakon te rečenice, sama

 autorka se priseća svog odnosa sa majkom.

 Anina majka još u ranom dobu odskakala od svojih vršnjakinja koje

 su bile zadovoljne sa jednostavnim i pomalo jednoličnim životom.

 Anin otac je vedre i mirnije naravi bio, majka bila vešta trgovkinja

 (ona je volela taj posao), majka i Ana su imale bolji odnos u Aninim 

 ranijim fazama života.

  Naježila me prevelika dualnost te žene (Ani opisala par događaja

 od kojih jedan me prestravio) i 

 uopšte me nije začudilo što se sve više udaljavale (sa ocem Ana

 bila u divnim odnosima).

  Trenuci bliskosti, poverenja i važnih razgovora između njih su bili

 jako retki (na moju ličnu žalost), opet, desiće se sve to u kasnijoj

 fazi života za obe (pogotovo za majku koja jedna bolest ozbiljno

 uništavala).

  Uprkos tome što su bile udaljene i dosta svađale, Ani je ipak 

 zahvalna što baš ta osoba bila njena majka i ovo je neka vrsta

 posvete.

  Ovu knjigu će najbolje razumeti osobe koje su izgubile člana

 porodice. Da je ta knjiga imala preko sto stranica, teško

 bih podnela čitanje iste. 

  Ocena 8

  

        

Tri različita viđenja mladog gospodina...

 

  Njen odličan roman o disfunkcionalnoj porodici tokom Drugog

 svetskog rata https://kulturiska.blogspot.com/2024/09/teskobni-porodicni-krojevi.html.

  Za roman sa ovog posta, Beril Bejnbridž dobila nagradu ,WH Smith

 Literary Award' u 1999. godini (ne dodeljuje se od 2006. godine).

                                              

  O mladom gospodinu Džordžiju koji je bio amaterski fotograf

 (po struci hirurg), govorili su Mirtl (devojka koju su prihvatili 

 njegovi roditelji), geolog i zet dr Poter i Pompej (nekada ulična

 varalica, a u međuvremenu postao desna Džordžijeva ruka).

  Njih troje se pridružili Džordžiju zarad odlaska...

   Šest poglavlja su nazvana pločama (po fotografijama koje su

 načinjene), a bilo bi mi upečatljivo da su rekreirali te fotografije i

 ispod njih bio naziv poglavlja.

  Od troje osoba koje su imala različita osećanja, sećanja i odnos

 sa njim, najupečatljivija mi bila poglavlja sa Mirtl (ne zato što je

 žensko). Mirtl ga gledala kao brata, volela bezuslovno i ta poglavlja

 su mi bila najdraža za čitanje.

  Poter jeste najobrazovaniji od njih troje, ali imala sam super

 odbojnost prema njemu.

 

 Za Pompeja, imam neutralna osećanja (niti ima više pozitivnih,

 niti više negativnih osobina).

  Džordži zapravo teško uspostavljao ravnotežu između svoje prave

 intimne ličnosti i one javne (to će te morati između redova pomno

 da pročitate i shvatite, jedva sam i ja skopčala zašto je tako bilo).

 Ratno iskustvo jeste bilo dramatično, potresno i istinito, kraj jeziv,

 kao i naslov poslednjeg poglavlja.

  Ocena 8.5