Satirična komedija o pokušaju jednog čoveka

 Nikolaj Erdman (1900-1970) je bio sovjetski dramaturg i

 scenarista. Najpoznatija njegova dela su ,Mandat' i ,Samoubica',

 a ovde će te gledati drugu predstavu, u izvedbi JDP-a iz

 1972. U inostranstvu se izvodila u ovom veku, a tužno jeste što

 u tadašnjem Sovjetskom Savezu predstava bila izvedena samo

 jednom i nije ista bila dobro došla.

                                                    
 Kratka radnja

 Nezaposlen čovek Semjon Semjonovič Podsekaljkinov veruje

 da je odgovor svih problema jeste učenje jednog instrumenta.

 Ali, plan mu propade i pokušava izvršiti samoubistvo...


 
 Slavko Simić (Semjon S. Podsekaljkinov) lako transformisao razna

 osećanja, mimiku i glas svog tragikomičnog lika po pitanju

 ubiti se ili ne. Đurđija Cvetić (žena Marija Lukijanova) odlična,

 kao i Rahela Ferari u ulozi tašte.

 Stojan Dečermić (Aleksandar P. Kalabuškin) dramatično zanimljiv

 odnos ima prema našem glavnom liku, Branka Petrić (Margarita

 I. Peresvetova) takođe dobra.

 Viktor Starčić (Aristarh D. Gološčapov) briljatno odglumeo mrtvo

 ozbiljnog čoveka koji predložio Semjonu samoubistvo. On je

 glumeo odlično prevaranta u crno belom nemom filmu

 ,Grešnica bez greha' (post https://kulturiska.blogspot.com/2018/11/nista-nije-zgresila-samo.html). Nije bilo

 potrebe ubacivati lik gluvonemog mladića, jer nije imao funkciju

 u predstavi (Branko Cvejić).


 Samoubica je satirična komedija o pokušaju pojedinca koji

 pokušao biti stopljen sa masom koja živi jednolično svoju 

 svakodnevnicu. Prvi i drugi čin imaju bogate dijaloge i glumu,

 treći može proći, četvrti veoma uvrnut i sa puno preokreta.


 Iskarikiran je prikaz sahrane (da se ova predstava izvodi danas

 kod nas, bila bi ta scena skinuta), peti, finalni čin nam donosi

 odličan govor Slavka Simića o tome zašto je Semjon pokušao

 samoubistvo. Ne dajem maksimalnu ocenu, jer bih par likova

 izbacila iz predstave, scenografija trebala biti bolja, kao i treći

 čin.


 Ocena 8





 Ocena ?