Leptiri su slobodni (filmska verzija)

 

 Sjajna naša pozorišna verzija Ateljea 212

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/09/dzon-i-dzil-pozorisna-predstava.html.

 Filmska verzija ,Leptiri su slobodni' je snimljena 1972, dobila Zlatnog

 globusa (Nova glumačka nada- Edvard Albert) i Oskara (Najbolja

 ženska sporedna uloga- Ejlin Hekart). 

 Film (ima sa prevodom na sajtu ,Filmovizija', ali treba da se 

 registrujete) https://bflix.gg/watch-movie/watch-butterflies-are-free-65752.5499244.

  

 Edvard Albert (Don), izražajno smislena i odlična gluma osobe koja

 ne vidi i autorska pesma tu je bolja nego u predstavi.

 Goldi Hon (Džil) bila baš simpatična, šarmatna i stajala joj uloga,

 Ejlin Hekart (gospođa Bejker, Donova mama), briljatna.

  Radnja u filmskoj verziji se dešava u San Francisku, po mom

 mišljenju bila super scena kad su Don i Džil bili u radnji.

 Svo troje su trebali dobiti Oskara po mom mišljenju i ukoliko vam

 se gleda filmsko delo iz perioda sedamdesetih, a da je socijalno

 angažovan i u ruhu drame/komedije, ,Leptiri su slobodni' će biti

 prava stvar.

 Ocena 10

                                 Top 5 činjenica

 1. Ingrid Bergman, Olivia de Havilend i Anđela Lansburi su bile

 razmatrane za ulogu gospođe Bejker. Hekartova bila odličan

 izbor za ovu ulogu (njoj donela Oskara za najbolju sporednu žensku

 ulogu).

 2. Ejlin Hekart i Goldi Hon su ponovo glumile zajedno, u filmu

 ,Klub prvih žena' (Hekart je glumela majku jednog od prijatelja Honove).

 3. Prva velika i glavna uloga Edvarda Alberta.

 4. U stvarnosti, Goldi Hon imala 26 (njen filmski lik imao 19).

 5. Kade van kupatila su bile uobičajne u starim američkim 

 stanovima i u ovom filmu se kada nalazi ispod kuhinskog stola.

                                                 

Hipi verzija Šekspirovog dela ,Hamlet'

 

 Velika tragična drama Vilijema Šekspira ,Hamlet' je adaptirana

 na eksperimentalnu dramu u Ateljeu 212 ,Hamlet u podrumu', 

 rediteljka Slobodanka Aleksić. Sama predstava pobrala 

 mnogobrojne nagrade, tv adaptacija je iz 1972, reditelj Vuk Babić. 

                                                        

 Glumačka postava u ovoj predstavi bila u većem delu veoma

 dobra: Dragan Maksimović, Miki Manojlović, Dobrila Stojnić,

 Milorad Vučković i Branko Milićević.

 Rediteljka Slobodanka Aleksić htela biti originalna da jedno od

 čuvenih Šekspirovih dela pretvori na tadašnji hipi način, radi

 približavanje mlađe publike ka istom, ali imam zamerke na isto.

 1. Montažeri, snimatelji i scenograf odradiše veoma amatersko

 loš posao. Hvala ti se, pa takav način izrade predstave za tv

 adaptaciju više ne prolazi u sadašnje vreme.

 2. Nije mi se dopalo što bilo hipi pevanja u ovoj predstavi (baš mi

 bilo bezveze za slušanje).

 Ocena 7

Tragikomedija jedne Jelisavete

 

 Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera je tragikomedija Milana

 Jelića koja poslužila kao osnova diplomske predstave reditelja

 Dejana Miladinovića.

 Praizvedba bila 1971. u Ateljeu 212, a ova verzija je tv adaptacija

 iz 1972.

                                                            

 Ljubavna tragikomedija devojke Jelisavete...

 

 Jelisaveta Seka Sablić odlično odglumela svoju imenjakinju,

 prvobitno preterano zaljubljenu u molera Milovana (Predrag

 Miki Manojlović, takođe odličan).

 Olga Ivanović kao Dara Opajdara smehotres, kao Milovanova

 mama sa pristojnošću odglumela ulogu loše svekrve.

 Mića Tatić kao Jelisavetin Čiča bio bezveze i naglasak seoskog

 čoveka prenaglašen i loš. Dok u slučaju prodavca, bio na dobrom

 nivou.

 Mira Peić (Velinka) i Ljubica Ković (Zorica) su dobro glumele,

 ali mislim da su njihovi likovi bili višak.

 Tekst predstave je u prvom i trećem licu (baš neuobičajno u 

 

 pozorište, ne znam za sadašnji položaj), Jelisavetin poslednji potez

 jeste bio težak, ali istovremeno najbolji za nju.

 Ocena 9 

 

  

Originalna verzija razvojnog puta i pada

 

 Verzija Narodnog pozorišta https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/komicni-razvojni-put-i-pad-jednog.html.

 Prvobitna verzija predstave ,Razvojni put Bore Šnajdera' od

 Aleksandra Ace Popovića bila u Ateljeu 212 1967. godine, a na ovom

 postu je tv adaptacija iz 1972, reditelj Arsa Milošević.

                                                 

 Originalna verzija je izvrsna na čelu sa Brankom Plešom kao

 Bora Šnajder, Danilom Batom Stojkovićem (Selimir),

 Borom Todorovićem (Vitomir), Milutinom Butkovićem (Piklja), 

 Dragutinom Dobričaninom (Špira), Zoranom Ratkovićem (Miloje) i 

 Olgom Ivanović (Lina).

 Bolje su ovde epizodne uloge nego u verziji Narodnog pozorišta 

 (u originalu, Gocu glumela Seka Sablić, Ružičina Rozika bila 

 smehotresna i šarmatna).

 Ocena 10

9 lica

 Adaptirana tv varijanta dela Ive Andrića ,Prokleta avlija'

 https://kulturiska.blogspot.com/2016/07/ljudska-tragedija-u-zatocenistvu-i.html.

 Ivo Andrić nije bio pobornik dramatizovanja svojih dela (u

 slučaju njega to opravdavam, jer svaki pojedinac treba imati 

 zrelost za shvatanje njegovih dela) i za života nije to dozvoljavao.

 Ipak se desilo da jedno od tih dela ,Lica' bude pretočeno u

 vidu pozorišne predstave od JDP-a, pod režiserskom palicom

 Olge Savić 1972.

 Kratka radnja

 Devet različitih osoba nam monodramski pripoveda svoje lične

 priče o životu, surovosti, ljubavi, tuzi, snovima i sve što čini

 čoveka...

 Ljuba Bogdanović, Adem Čejvan (glumeo je u predstavi ,Omer i 

 Merima' njihovog saveznika https://kulturiska.blogspot.com/2019/07/narodna-balada-kroz-pozoriste.html), Irena Kolesar, Zoran Ristanović, 

 Slavko Simić, Marija Crnobori, Aleksandar Berček, Miodrag 

 Radovanović i Olga Spiridinović su doneli svoju monodramsku

 različitost i odlično stopili sa svojim likovima. Scenografija za

 svaku ličnost nema puno enterijera što mi se dopalo, kamerman

 odlično fokusirao glumce, samo u uvodu muzika koju napravio

 Veljko Marić zvuči kao grozni nadrealno amaterski

 horor film bila mini minus.

 Devet lica mogu biti među nama u komšiluku, okolini, porodici,

 prijateljima, neprijateljima, čak i među nama samima. Olga

 Savić odradila odličan posao, a volela bih i modernu adaptaciju 

 ovog dela, bez izmene teksta i strukture likova.

 Ocena 10

                                                    


 ...


 Ocena 10

Satirična komedija o pokušaju jednog čoveka

 Nikolaj Erdman (1900-1970) je bio sovjetski dramaturg i

 scenarista. Najpoznatija njegova dela su ,Mandat' i ,Samoubica',

 a ovde će te gledati drugu predstavu, u izvedbi JDP-a iz

 1972. U inostranstvu se izvodila u ovom veku, a tužno jeste što

 u tadašnjem Sovjetskom Savezu predstava bila izvedena samo

 jednom i nije ista bila dobro došla.

                                                    
 Kratka radnja

 Nezaposlen čovek Semjon Semjonovič Podsekaljkinov veruje

 da je odgovor svih problema jeste učenje jednog instrumenta.

 Ali, plan mu propade i pokušava izvršiti samoubistvo...


 
 Slavko Simić (Semjon S. Podsekaljkinov) lako transformisao razna

 osećanja, mimiku i glas svog tragikomičnog lika po pitanju

 ubiti se ili ne. Đurđija Cvetić (žena Marija Lukijanova) odlična,

 kao i Rahela Ferari u ulozi tašte.

 Stojan Dečermić (Aleksandar P. Kalabuškin) dramatično zanimljiv

 odnos ima prema našem glavnom liku, Branka Petrić (Margarita

 I. Peresvetova) takođe dobra.

 Viktor Starčić (Aristarh D. Gološčapov) briljatno odglumeo mrtvo

 ozbiljnog čoveka koji predložio Semjonu samoubistvo. On je

 glumeo odlično prevaranta u crno belom nemom filmu

 ,Grešnica bez greha' (post https://kulturiska.blogspot.com/2018/11/nista-nije-zgresila-samo.html). Nije bilo

 potrebe ubacivati lik gluvonemog mladića, jer nije imao funkciju

 u predstavi (Branko Cvejić).


 Samoubica je satirična komedija o pokušaju pojedinca koji

 pokušao biti stopljen sa masom koja živi jednolično svoju 

 svakodnevnicu. Prvi i drugi čin imaju bogate dijaloge i glumu,

 treći može proći, četvrti veoma uvrnut i sa puno preokreta.


 Iskarikiran je prikaz sahrane (da se ova predstava izvodi danas

 kod nas, bila bi ta scena skinuta), peti, finalni čin nam donosi

 odličan govor Slavka Simića o tome zašto je Semjon pokušao

 samoubistvo. Ne dajem maksimalnu ocenu, jer bih par likova

 izbacila iz predstave, scenografija trebala biti bolja, kao i treći

 čin.


 Ocena 8





 Ocena ?

Najdugovečnija predstava kod nas

 Žorž Fejdo (1862-1921) je bio francuski komediograf i njegova

 predstava ,Buba u uhu' bila izvedena 1907. Ovde, pričaćemo o

 našoj adaptaciji koja bila diplomska predstava Ljubiše 

 Ristića 1971. Jedini koji bio u svih 1600 izvođenja jeste 

 genijalni i odlični Nikola Simić (nakon njegove smrti 2014,

 neko vreme se nije davala predstava). Od 2015, predstava se

 ponovo daje.

 Kratka radnja

 Viktor Sandebiz je direktor pariške osiguravajuće kuće će od

 strane svoje supruge Rejmond bude osumnjičen za...

 Nikola Simić se maestralno transformisao u duplu ulogu

 (Viktor Sandebiz/portir hotela Poš) i svaki njegov dijalog,

 geg i potez u obe uloge su bile vrhunske. Rada Đuričin

 (Viktorova žena Rejmond) tajno neverna žena koja ga vara sa

 Viktorovim prijateljem i poslovnim partnerom Romelom

 Turnerom kog izvrsno glumeo Voja Brajović (i Rada bila odlična).

 Branka Petrić (Lisjen, najbolja Rejmondina prijateljica) donela

 veoma zanimljivu ulogu, Marko Todorović (Lisjenin muž Don

 Karlos) odglumeo jaku karikaturu ekstremno

 ljubomornog muža.

 Milan Gutović kao Viktorov nećak specifične govorne mane

 Kamij me ozbiljno dobro nasmejao, a odlični su bili Vlasta

 Velisavljević (Ogisten Ferajon), Moris Levi (dr. Finis),

 Boro Stjepanović (Etjen, preglasni Viktorov sluga).

 Ljubiša Ristić je odabrao prave ljude za ove uloge, dobro su

 uspeli menjati scenografiju za činove u ono vreme i predstava će

 vas dobro nasmejati. Samo da su snimili valjano ton (na svojim

 zvučnicima, morate dobro pojačati)...  

 Ocena 10