Adaptirana tv varijanta dela Ive Andrića ,Prokleta avlija' https://kulturiska.blogspot.com/2016/07/ljudska-tragedija-u-zatocenistvu-i.html. Ivo Andrić nije bio pobornik dramatizovanja svojih dela (u slučaju njega to opravdavam, jer svaki pojedinac treba imati zrelost za shvatanje njegovih dela) i za života nije to dozvoljavao. Ipak se desilo da jedno od tih dela ,Lica' bude pretočeno u vidu pozorišne predstave od JDP-a, pod režiserskom palicom Olge Savić 1972.
Kratka radnja
Devet različitih osoba nam monodramski pripoveda svoje lične
priče o životu, surovosti, ljubavi, tuzi, snovima i sve što čini
čoveka...
Ljuba Bogdanović, Adem Čejvan (glumeo je u predstavi ,Omer i
Narodna balada koja se izučava u srednjim školama ,Omer i Merima' (njen pun naziv je ,Smrt Omera i Merime') ima pozorišnu verziju od strane Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz 1970. Miroslav Belović i ovu predstavu režirao (,Obična priča' https://kulturiska.blogspot.com/2019/07/obicna-prica-pozorisna-predstava.html), sa saradnikom Stevanom Pešićem. Predstava dobila tri Sterijine nagrade (ženska uloga-Maja Dimitrijević, režija-Miroslav Belović i muzika-Enriko Josif). Ima i baletska verzija.
Kratka radnja Omer je bogat, Merima siromašna. Njihova ljubav je bila čista, ali njihove majke koje se duboko mrze Ismeta i Esma ih odlučile razdvojiti... Mirjana Vukojičić (Merima) i Milan Gutović (Omer) izneli svoje uloge odlično (za Milana sam navikla da glumi u komičnim varijantama, al' ovde me prijatno iznenadio. Ismeta (Maja Dimtrijević) bila posesivna, bogata udovica koja iz dubine mržnje gledala dobru i nevinu Merimu. Dok Esma (Kapitalina Erić) blaža i pomirljiva udovica odgovarala svoju kći od Omera. Fatima se nadala da će biti srećna zajedno sa Omerom, ali nije ispalo tako i nju odlično odglumela Svetlana Ceca Bojković. Jedini glas razuma koji odobravao ovu mladalačku ljubav je bio Idriz (Adem Čejvan) i na žalost, nijedna od majki taj glas ne posluša. Minimalistička scenografija, muzika Enrika Josifa ima klasično blaže narodne motive gde preovladava frula i predstava je dokaz šta se događa kada pravoj ljubavi staneš na put. Ceo ansambl u ovoj predstavi je za pohvalu.
Predstava ,Odbrana Sokratova i smrt' je zasnovano na originalnom Sokratovom delu. Sokrat je bio atinski filozof (470-399 pre nove ere), a o samom njemu je pisane tragove ostavio njegov učenik Platon (427-347 pre nove ere). Tekst predstave su priredili Balbina Batelino i dr. Branivoj Đorđević, koji je i reditelj predstave. Jugoslovensko dramsko pozorište priredilo predstavu u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu 1968, a ovde će te gledati televizijsku verziju iz 1971, pod režijom Zdravka Šotre. Sama predstava imala odličan prijem, čak i Josip Broz Tito zajedno sa ženom Jovankom gledao predstavu.
Kratka radnja Sokrat je optužen za kvarenje omladine i uvodio bogove koje država ne priznaje, demokratski (atinski) sud sastavljen od 501. građanina, osudio ga na smrt. Kakve su bile završne reči pred svršen čin jednog od najvećih filozofa? Ljuba Tadić kao Sokrat izneo čisto i odlično ulogu jednog od najvećih i najvažnijih filozofa. Sokrat tačno opisao kako običan narod lako pada na reči i manipulacije moćnika, a ovi što su ga doveli na sud imali ograničena shvatanja i nerazumevanje za pojedinca koji ide različitom, posebnom životnom putanjom. Čudan mi bio potez da se preko razglasa čuje glas Tanasija Uzanovića kao Kritona, ali to nije minus. Milana Ajvaza kao tamničara sam jedva uspela razumeti, za sve su odlično napravili kostime i frizure. Finalni Sokratovi trenuci su bili tihi i završni govor Ljube Tadića odličan. Ova predstava treba da dobije veći značaj i ponekad pusti na tv-u (znam da će naši današnji političari bojkotovati takvu direktnu i jasnu vrednost). A ako bi se desila adaptacija, da li može neko zameniti Ljubu Tadića? Mislim da je odgovor odričan po mom mišljenju, ali ako mislite drugačije, koji glumac bi mogao odraditi ovu kompleksnu rolu? Pišite odgovore ispod u komentarima posta Ocena 10 Ocena 10
Ivan Gončarov (1812-1891) je bio ruski pisac i neko vreme cenzor. Najpoznatiji po delima ,Oblomov', ,Obična priča' i ,Obala'. Po drugom delu napisano 1847. je urađena pozorišna adaptacija u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1969. Reditelj je Miroslav Belović, koji uradio odličnu režiju u predstavi ,Naši sinovi' (post https://kulturiska.blogspot.com/2019/06/rasulo-pukovnicke-porodice.html).
Kratka radnja Aleksandar Adujev je romantični i naivni idealista koji odlazi u Sankt Peterburg gde bi tamo stvorio karijeru i živeo. Živi sa stricom Petrom Ivanovičem, visokim činovnikom u vladi koji je potpuna suprotnost svom nećaku... Na početku predstave, videćete da Aleksandar imao velike ideale i bio veoma osećajan, dok stric pravog njega gušio sa ozbiljnošću i racionalnim razmišljanjem. Aleksandar zadobio ozbiljne životne lekcije i vremenom su obojica zamenili uloge. Miša Janketić (Aleksandar) i Stevo Žigon (stric Petar Ivanovič Adujev) su bili odlični nosioci svojih uloga i najsmešniji su bili Aleksandrovi pokušaji da iskaže zahvalnost svom stricu na početku, a stric stalno izmačinje sa izlivima nežnosti. Maja Dimitrijević kao strina Lizaveta bila odlična, obratite pažnju na odličnu glumu Svetlane Cece Bojković kao Nađenku (tad je tek počinjala glumačku karijeru), Kapitaline Erić (Nađenkina mama) i Ljiljane Krstić kao Aleksandrova mama. Lekcije sa ove izuzetne predstave se mogu primeniti i kroz ovaj vek, svakako je pogledajte. Ova predstava bi mogla veoma lako da se adaptira za naš vek.
