Obična priča (pozorišna predstava)

 Ivan Gončarov (1812-1891) je bio ruski pisac i neko vreme cenzor.

 Najpoznatiji po delima ,Oblomov', ,Obična priča' i ,Obala'.

 Po drugom delu napisano 1847. je urađena pozorišna adaptacija u 

 Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1969.

 Reditelj je Miroslav Belović, koji uradio odličnu režiju u 

 predstavi ,Naši sinovi' (post https://kulturiska.blogspot.com/2019/06/rasulo-pukovnicke-porodice.html).

                                                     
 Kratka radnja


 Aleksandar Adujev je romantični i naivni idealista koji odlazi

 u Sankt Peterburg gde bi tamo stvorio karijeru i živeo. Živi sa

 stricom Petrom Ivanovičem, visokim činovnikom u vladi koji

 je potpuna suprotnost svom nećaku...


 

 Na početku predstave, videćete da Aleksandar imao velike ideale

 i bio veoma osećajan, dok stric pravog njega gušio sa ozbiljnošću

 i racionalnim razmišljanjem. Aleksandar zadobio ozbiljne

 životne lekcije i vremenom su obojica zamenili uloge.

 Miša Janketić (Aleksandar) i Stevo Žigon (stric Petar Ivanovič

 Adujev) su bili odlični nosioci svojih uloga i najsmešniji su bili

 Aleksandrovi pokušaji da iskaže zahvalnost svom stricu na

 početku, a stric stalno izmačinje sa izlivima nežnosti.

 Maja Dimitrijević kao strina Lizaveta bila odlična, obratite pažnju

 na odličnu glumu Svetlane Cece Bojković kao Nađenku (tad je

 tek počinjala glumačku karijeru), Kapitaline Erić (Nađenkina 

 mama) i Ljiljane Krstić kao Aleksandrova mama.


 Lekcije sa ove izuzetne predstave se mogu primeniti i kroz ovaj

 vek, svakako je pogledajte. Ova predstava bi mogla veoma lako

 da se adaptira za naš vek.



 Ocena 10

Prljave ruke na pogrešan način

 Politička drama francuskog filozofa Žana Pola Sartra (1905-1980)

 ,Prljave ruke' bila izvedena 2. aprila 1948. Našu verziju je režirao

 Bora Drašković 1968. Ista bila jako dugo i uspešno izvođena u

 Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

                                                     
 Kratka radnja


 Mladi intelektualac Igo se pridružio Komunističkoj partiji, pod

 prezimenom Raskolnikov. Od Luja dobio nalog da ubije vođu

 Oderera...


 Miša Janketić (Igo) je intelektualni buržuj koji ušao u

 Komunističku partiju i ne poznaje dobro sirotinju. Odlglumeo ga

 izvrsno, njegov čist vokal je bio najglasniji u celoj predstavi i 

 njegov lik prekasno se pokajao što je uprljao ruke na pogrešan

 način.


 Radmila Andrić (Džesika), naivna mlada Igoova žena isprva

 izbegavala političke priče i sva bila lepršava. Ona mislila da Igo

 neće uprljati ruke sa ubistvom, a Radmila imala par simpatičnih

 replika i gestova.


 Ljuba Tadić (Oderer) lako veruje ljudima i odmah provalio da ga

 Igo želi ubiti. Bezuspešno pokušavao pomoći Igou da reši 

 unutrašnje konflikte, Ljuba bio maestro u ovoj ulozi.


 Zapažene i bitne uloge su bile od strane Olge Savić (Olga) i 

 Marjana Lovrića (Luj).


 Predstava traje skoro dva i po sata, za Igoa sam pretpostavila da

 će doživeti takav kraj. Pošto nije imao čvrst i autoritativni 

 oslonac da tako neuprlja ne samo ruke, nego i sebe kao čoveka,

 Igo je ishitreno postupio taj čin.


 Ako se desi adaptacija u vidu tv serije, radnju bih smestila u

 sadašnjost i ulogu Igoa bih dala Mišinom sinu Marku (mislim da

 bi na svoj način odlično odglumeo jednu od najvećih

 pozorišnih uloga svog tate).



 Ocena 10

Rasulo pukovničke porodice

 Vojislav Jovanović Marambo (1884-1968) je bio diplomata,

 naučni radnik, istoričar književnosti, dramski pisac-satiričar.

 Naši sinovi je drama gde se radnja odvija u Beogradu, sa

 početkom prošlog veka. 

                                              
 Kratka radnja


 Pukovnik Ostoja i žena Hristina treba da žene svog najstarijeg 

 sina Danila za bogatašku kći Leposavu Lepu, a

 privatno je porodica u rasulu. Danilo tera svoju priču, srednji sin 

 Gile je zanatlija kog svi iskorišćavaju (on misli da pomaže 

 porodici), dok najmlađi sin Rajko se mangupira i oslabeo u školi. 

 Za sestre koje su najmlađe u porodici Lina i Draga, očekuje se bolja 

 budućnost...



 Milivoje Živanović (Ostoja) je pukovnik i otac petoro dece i ovom

 ulogom me oduševio (kao i u predstavi ,Jegor Buličov'

 https://kulturiska.blogspot.com/2019/05/jegor-bulicov-pozorisna-predstava.html).

 Rahela Ferari (Hristina) još jednom odlična partnerka bila

 Milivoju. Dvoje od petoro dece (to govorim istinskim ljubiteljima

 pozorišta i poznijoj generaciji) su lako prepoznatljivi i oduševiće

 vas njihova gluma.


 Naši sinovi su ovde sudar dva različita sveta (tradicionalno i

 moderno), teško ili nikako uspostavljali komunikaciju. Rasulo

 pukovničke porodice se postepeno dešava i volela bih da noviju

 varijantu predstave postave na internetu.


 Ocena 10

Podvala (pozorišna predstava)

 Podvala je jedan od dva pozorišna teksta našeg pisca Milovana

 Glišića (autor dela ,Prva brazda', ,Glava šećera' i druga) i obavezno

 pogledajte zanimljiv dokumentarac o njemu (link

 https://www.youtube.com/watch?v=pPxBe8KNRVw).

 Video predstave je iz 1969. godine u beogradskom Narodnom

 pozorištu, pod rediteljskom palicom Jovana Putnika.

                                              
 Kratka radnja

 Lažni advokat je odlučio da napravi podvalu Vuletu Pupavcu i

 dok to suptilno čini, desiće se još jedna podvala...



 U izvrsnoj glumačkoj postavi (Mija Aleksić, Olivera Marković,

 Pavle Minčić, Severin Bijelić, Branislav Ciga Jerinić, Mihailo

 Viktorović i drugi) predstava jakog satiričnog tipa sa blagim

 elementima komedije je uspešno izvedena.


 Publika se dobro nasmejala i sa pažnjom pratila predstavu 

 (očekivala sam preozbiljnu tišinu i mlake aplauze), muzika 

 narodnog orkestra Žarka Milanovića savršeno uklopljena 

 (posebno kod poslednjeg čina).


 Korupcije, zelenaštva, nadriosoba koje uspešno prevare jako

 naivne ljude je bilo u ono doba (radnja predstave se odvija

 krajem 19. veka) i na žalost, ima ga sada u drugim i surovijim

 formama. Predstava se izvodi uspešno u današnje vreme u našim

 pozorištima.



 Ocena 10

Predstava za sve vredna pažnje

 Dugo nisam išla u pozorište i danas popodne bila prvi put u

 Madlenianumu. Velika scena ovog pozorišta me totalno oduševila

 i akustika prostora je odlična.

 U inkluzivnoj predstavi ,Crvene cipelice', glavni učesnici su

 deca sa posebnim potrebama iz udruženja ,Svitac'. Oni imaju svoju

 stranicu na Fejsbuku pod nazivom ,Svitac'.


 Kratak opis

 Doroti sa njenim psom Totom zalutala u nepoznato mesto i

 zajedno sa Strašilom, Limenom (Strašila i Limenog glume

 devojčice) i Lavom kreću do zemlje Oz...


 Kostimi svih likova fantastični. Troje iz našeg kluba ,Singidunum' 

 su bili odlični u svojim ulogama. Pevljive pesme, lakog teksta, 

 dobrog razumevanja i svaki učesnik kroz svoju posebnost je

 prikazao pun talenat. Puna velika sala pozitivnosti, smeha, veselja 

 i spontano toplih aplauza.


 P.S

 Predstavu sam već gledala preko Youtube-a pre mesec

 dana i uživo je ipak lepše. Predstava će se još izvoditi,

 samo ne znam tačno kada. Predstava je za celu porodicu,

 ovde će mlađa deca bolje upoznati i razumeti različitost. Svi vi,

 preko ove predstave ćete uvideti pravo značenje reči inkluzija.