Za samo nedelju dana, u 1968...

 

  Monografija posvećena Dejanu Đurkoviću

 https://kulturiska.blogspot.com/2026/03/planeta-ovog-reditelja-je-bila.html.

 Za i protiv za je kratkometražni dokumentarni film iz 1969. koji je

 režirao Milivoje Mića Milošević, a scenario napisao Dejan

 Đurković (zajedno sa samim rediteljem). Sam događaj je bio

 prethodne godine

 Film https://www.youtube.com/watch?v=jwNa1qW8KCE.

                                             

                        Jedan od učesnika demonstracija

 Studenti četiri velika grada u SFRJ su 1968. godine priredili velike

 demonstrancije...

 U ovom dokumentarnom filmu je fokus bio u Beogradu, a ovde

 bio iskorišćen audio snimak tadašnjih studenata koji su hteli 

 govoriti za potrebe dokumentarca.

  Ciljevi tih demonstracija su bili u potpunosti opravdani (jedan

 od njih je da se eliminiše socijalna nejednakost, kao i smanjenje

 nezaposlenosti) i oni bivaju okončani nakon nedelju dana.

  Neki od podržavaoca za studente (pravu stranu) jesu bili 

 pesnikinja Desanka Maksimović i glumica Mira Stupica.

 Malu i jedinu zamerku imam što je ovo delo u kratkometražnoj 

 formi i mislim da bi bilo upečatljivije i jače u dugometražnoj 

 formi.

  Ocena 9.5

 

Sreli se jednog sunčanog jutra

 Sunčano jutro je drama od španske braće Joakima Alvaresa (1871-

 1938) i Serafima Alvaresa Kintera (1873-1944). Zajedno su

 napisali preko 200 drama, njih su zvali Zlatni momci madridskog

 pozorišta.

 Naša pozorišna adaptacija je iz 1968, pozorište Atelje 212 i

 reditelj Jovan Konjović.

                                                 

 Dona Laura i Don Gonzares se sreću posle mnogo godina i to

 jednog sunčanog jutra...

 Desanka Desa Dugalić i Viktor Starčić kao njihovi naslovni

 likovi, prvoklasni. Razgovori između njih dvoje na neki način ima

 i u našoj sadašnjici, dobre su bile epizodne uloge Mirjane 

 Marić i Petra Cvejića kao Petre i Žana.

 Sunčano jutro kratko traje (35 minuta), nju vredi pogledati zbog

 mnogobrojnih pouka.

 Ocena 10

 
                

On nije trebao biti proglašen neprijateljem naroda

 Neprijatelj naroda je drama Henrika Ibzena (sjajna verzija

 drame Heda Gabler https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/natasa-ninkovic-kao-heda-sjajna.html),

 samo što je u scenskoj adaptaciji Artura Milera.

 Don Žuan se vraća iz rata (predstava JDP-a)

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/vratio-se-iz-rata-ne-znajuci.html.


 Verzija je iz Beogradskog dramskog pozorišta 1968. godine,

 režiser Aleksandar Ognjanović.

                                                
 Doktor Tomas Stokman želi da iskaže jednu ozbiljnu i važnu

 vest koja se tiče njegovog rodnog grada. Ali, njegov brat

 gradonačelnik Peter ima ozbiljno protiv i vremenom su Tomasa

 proglasili neprijateljem naroda...




 Vlastimir Đuza Stojiljković (Tomas) odličan u ulozi čoveka

 koji na regularan i pošten način pokušao skrenuti pažnju narodu

 na tu ozbiljnu i važnu vest. Narod na žalost će pre ići za pogrešnim

 političkim stadom, nego saslušati pojedinca ili grupu koji su

 spremni da do kraja kažu i skrenu pažnju na ozbiljnu istinu.


 Da li bi ista mogla biti aktuelna i danas? Danas, itekako i trebalo

 bi ista biti u nekom od naših pozorišta.


 Ocena 10

Sapunsko dosadna predstava JDP

 Ne igraj se ljubavlju je pozorišni komad od francuskog 

 dramaturga Alfreda de Misea (1810-1857).

 Smatra se da je jedan od povoda za pisanje ovog dela jeste

 rastanak sa spisateljicom Žorž Sand.

 Video je sa Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz 1968,

 predstavu postavio Jovan Bata Putnik.

 Kratka radnja

 Kamila i Perdikan se posle deset godina susreli i treba da budu

 venčani. Oni se još uvek vole, ali Kamila je više posvećena

 Bogu (bila par godina u sestrinskom manastiru), nego da rizikuje u

 patnji sa Perdikanom...

 Koreografije plesača u predstavi i samih glavnih glumaca su

 sada veoma demode i ta koreografija bi bolje pasovala uz 

 lepršavi mjuzikl iz pedesetih/šezdesetih. Miša Janketić (Perdikan) 

 u većem delu odglumeo dobro, ali njegov lik nije bio dovoljno 

 zanimljiv. Dubravka Perić (Kamila) iskazala

 prenaglašenu dramaturgiju žene koja ima

 naivno ozbiljne poglede na sam život i mnogo bolja mi bila

 u predstavi ,Jegor Buličov' (post https://kulturiska.blogspot.com/2019/05/jegor-bulicov-pozorisna-predstava.html).

 Rahela Ferari (gospođica Pliš) iritantna u ovoj ulozi (i ona mi

 bila mnogo bolja u Jegoru Buličovu) i smetao mi njen lik.

 Epizodne uloge su bile zapaženije u predstavi (odlični su

 bili Petar Slovenski-Baron, Joža Rutić- opat Blazije, Moris Levi-

 opat Briden).

 Ivan Bekjarev imao malu ulogu u vidu mladog seljaka i bio je

 ok. 

 Predstava me previše asocirala na veoma lošu sapunicu koja se

 odvija u pozorištu, dijalozi zamorno patetični.

 Savremenog čoveka bi takva predstava ozbiljno zamorila posle

 prvih pola sata. Da su loši glumci, sigurno bih dala iks.

 Ocena 4

                                              

Rasulo pukovničke porodice

 Vojislav Jovanović Marambo (1884-1968) je bio diplomata,

 naučni radnik, istoričar književnosti, dramski pisac-satiričar.

 Naši sinovi je drama gde se radnja odvija u Beogradu, sa

 početkom prošlog veka. 

                                              
 Kratka radnja


 Pukovnik Ostoja i žena Hristina treba da žene svog najstarijeg 

 sina Danila za bogatašku kći Leposavu Lepu, a

 privatno je porodica u rasulu. Danilo tera svoju priču, srednji sin 

 Gile je zanatlija kog svi iskorišćavaju (on misli da pomaže 

 porodici), dok najmlađi sin Rajko se mangupira i oslabeo u školi. 

 Za sestre koje su najmlađe u porodici Lina i Draga, očekuje se bolja 

 budućnost...



 Milivoje Živanović (Ostoja) je pukovnik i otac petoro dece i ovom

 ulogom me oduševio (kao i u predstavi ,Jegor Buličov'

 https://kulturiska.blogspot.com/2019/05/jegor-bulicov-pozorisna-predstava.html).

 Rahela Ferari (Hristina) još jednom odlična partnerka bila

 Milivoju. Dvoje od petoro dece (to govorim istinskim ljubiteljima

 pozorišta i poznijoj generaciji) su lako prepoznatljivi i oduševiće

 vas njihova gluma.


 Naši sinovi su ovde sudar dva različita sveta (tradicionalno i

 moderno), teško ili nikako uspostavljali komunikaciju. Rasulo

 pukovničke porodice se postepeno dešava i volela bih da noviju

 varijantu predstave postave na internetu.


 Ocena 10