Kako su se voleli...

 Filmska romansa iz 1966. godine ,Kako su se voleli Romeo i

 Julija', reditelj Jovan Živanović i na IMDB-u dobila ocenu 7.4.

 Jedna od scena iz tog filma bila na izložbi ,Kino oko', autorke

 Jelene Jelače.

 Jasna i Zoran su mogli biti zajedno (bili u ljubavi za

 vreme mladosti), ali se udala za Stoleta Stanojlovića, zbog 

 materijalnog statusa i višeg društvenog položaja. Da li će se ona 

 razvesti i biti sa starom ljubavi?


 Špela Rozin (Jasna) odglumela veoma dobro ulogu žene za koju

 bi neko sa strane pomislio da je posebno srećna

 sadašnjim životom, a zapravo pati što učinila veliku, životnu

 grešku.


 Mihailo Miša Janketić (Zoran) dovoljno dramatična i nadahnuta

 uloga momka koji teskobno podneo Jasninu izdaju (smehotres

 bilo kad on devojkama kaže bebi, umesto mala).


 Aleksandar Gavrić (Stole) pokazivao ljubav prema Jasni, ali

 vremenom pokazao da više voli svoj posao, nego nju.


 Interesatnu ulogu ostvarila nekadašnja primabalerina i koreograf

 Lidija Pilipenko (Ksenija Iver), njene filmske koreografije su

 bile elegantne i poletne.


 Odlični su bili Rade Marković (Relja Dimitrijević), Severin

 Bijelić (Radoš Milovanović) i Zdravka Krstulović (Deni Rušić).


 Muzika Darka Kraljića legla u romansu, posebno me nervirale

 početne scene sa naratorom i političko sociološka priča povodom

 jednog međunarodnog praznika (tako počinje film i radnja se

 dešava u tom periodu).


 Trebao je Stole saznati istinu o Zoranovom i Jasninom odnosu

 od pre, ima u nekim trenucima preterane dramske pauze, krajem

 uopšte nisam oduševljena.


 Ocena 6                                                       

Prljave ruke na pogrešan način

 Politička drama francuskog filozofa Žana Pola Sartra (1905-1980)

 ,Prljave ruke' bila izvedena 2. aprila 1948. Našu verziju je režirao

 Bora Drašković 1968. Ista bila jako dugo i uspešno izvođena u

 Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

                                                     
 Kratka radnja


 Mladi intelektualac Igo se pridružio Komunističkoj partiji, pod

 prezimenom Raskolnikov. Od Luja dobio nalog da ubije vođu

 Oderera...


 Miša Janketić (Igo) je intelektualni buržuj koji ušao u

 Komunističku partiju i ne poznaje dobro sirotinju. Odlglumeo ga

 izvrsno, njegov čist vokal je bio najglasniji u celoj predstavi i 

 njegov lik prekasno se pokajao što je uprljao ruke na pogrešan

 način.


 Radmila Andrić (Džesika), naivna mlada Igoova žena isprva

 izbegavala političke priče i sva bila lepršava. Ona mislila da Igo

 neće uprljati ruke sa ubistvom, a Radmila imala par simpatičnih

 replika i gestova.


 Ljuba Tadić (Oderer) lako veruje ljudima i odmah provalio da ga

 Igo želi ubiti. Bezuspešno pokušavao pomoći Igou da reši 

 unutrašnje konflikte, Ljuba bio maestro u ovoj ulozi.


 Zapažene i bitne uloge su bile od strane Olge Savić (Olga) i 

 Marjana Lovrića (Luj).


 Predstava traje skoro dva i po sata, za Igoa sam pretpostavila da

 će doživeti takav kraj. Pošto nije imao čvrst i autoritativni 

 oslonac da tako neuprlja ne samo ruke, nego i sebe kao čoveka,

 Igo je ishitreno postupio taj čin.


 Ako se desi adaptacija u vidu tv serije, radnju bih smestila u

 sadašnjost i ulogu Igoa bih dala Mišinom sinu Marku (mislim da

 bi na svoj način odlično odglumeo jednu od najvećih

 pozorišnih uloga svog tate).



 Ocena 10