Odlična manje poznata pripovetka F.M Dostojevskog
https://kulturiska.blogspot.com/2022/05/zasto-je-on-vecni-muz.html.
Dostojevski je ovaj obiman roman u dva toma ,Idiot' pisao u
periodu 1863-1869 i objavljen je 1869. Taj roman je pretočen u
nekoliko uspešnih pozorišnih predstava i filmova.
Ovde će biti o našoj pozorišnoj verziji (Narodno pozorište), koja
imala premijeru 22. decembra 1995. godine. Snimak oba dela
ove predstave je bio iz 2001.
Prvi deo
Mladi knez Lav Nikolajevič Miškin se nakon nekoliko godina provedenih u Švajcarskoj, vraća u Petrovgrad. Pre dolaska u
Petrovgrad, upoznao sa Rogožinom Partenom Semjonovičem i
Miškin se ne svojom voljom našao u ljubavnom trouglu...
2. deo
Miškin se oporavlja, ali sada razapet po pitanju sa kojom bi bio.
Nastasjom Filipovnom ili Aglajom Ivanovnom...
Nebojša Dugalić (Miškin) kao nosilac ove glavne, ozbiljne i velike
uloge je fantastično izveo u oba čina. Miškin je lik koji pokušavao
kod svih ljudi koje upoznao da pokaže šta je istinska dobrota,
duša i kod određenih, probudi ozbiljnu savest i saosećajnost.
Ipak, njegov lik većina doživela kao idiota (zato je naslov ovog
dela), što mi je istinski žalosno i to veoma.
Ivana Žigon (Nastasja Filipovna), moćno upečatljiva gluma žene
za koju društvo mislilo da je teško zlo, koristoljubiva i previše
sarkastična. Istina o pozadini njenog lika je veoma tužan i potresan,
njoj crvene haljine su prekrasno stajale i lepo pevala melodije.
Daniela Kuzmanović Pavlović (Aglaja Ivanovna), na nivou
gluma žene sa finim šarmom, iskrenošću (na nekim mestima,
ta iskrenost bila u pogrešnim trenucima) i dobrih namera. Ona je
nosila bele haljine i u duo dijalozima (sa Dugalićem i Žigon
najviše) bila odlična.
Tihomir Arsić (Rogožin Parten Semjonovič), srčan, emotivan bio i
jako se saživeo sa ulogom čoveka koji strastveno voli, daje šakom
i kapom, ali previše ljubomornog, sebičnog i razbacivao sa
novcem.
Boris Pingović (Ivolgin Gavrilo Ardalionovič), očekivano dobra
gluma osobe koja na početku imala rezerve prema Miškinu i
kasnije ga neopravdano zamrzeo.
Mihajlo Lađevac (mladić Ipolit) izveo odlične, duge replike
mladića za koji veruje da ništa u stvarnosti ne postoji (već dugo
živi na Novom Zelandu i bavi se tamo pozorištem).
Ova glumačka podela (kao i još njih koje nisam nabrajala) su
uspeli da izvedu godinama predstavu u dva čina koja traje skoro
tri sata (sa jednom pauzom između činova). Za neke kojima je
knjiga sigurno odbojna, mogli bi prvo da pogledaju ovu vrednu,
tešku i poučnu predstavu.
Нема коментара:
Постави коментар