Sećanja bivše...

 

  Jasna Levinger Goj je lingvistkinja i psihoterapeut koja je rođena

 u Bosni i godinama živi i radi u Velikoj Britaniji.

                                        

   Jasna Levinger pre tih zala i užasa imala porodični mir, istaknutu

 karijeru u svojoj prvoj struci. Ona sama, ni njeni najbliži nisu slutili

 da će morati otići iz svog rodnog grada Sarajeva...

                                          

  Sa većinu kolega se jako dobro slagala pre rata, studenti su voleli

 njene časove. Roditelji kao i ona su bili skrhani što se država u

 kojoj živela raspala drastično, bolno i krvavo. Oni su 

 jevrejskoj porekla (porodice oba njena roditelja su jedni od retkih

 jevrejskih porodica koje su preživele II svetski rat u

 Bosni i Hercegovini), ali se svo

 troje osećali kao Jugosloveni. Jevrejsko poreklo prigrlila tek u

 tim najmračnijim i najgorim periodima.

  U jednom hrvatskom

 mestu su privremeno boravili, Jasna u tim teškim i sumornim

 danima se jako borila (posebno zbog tate koji u par navrata

 bio između života i smrti) i jednom ,novinaru' direktno i jasno

 rekla istinu o određenim događajima. 

 Beograd im bio još jedno privremeno rešenje (samo duže trajalo i

 na žalost, njen tata nije dugo poživeo, ali je tada bio na

 bezbednom) i drugi put, ispočetka za

 bolji život.  

  Pravi prijatelji, kontakti, okolnosti i nešto sreće su bili presudni da 

 ona i njena mama se trajno presele za Veliku Britaniju.

                                            

  Par prijatelja joj skrenulo pažnju u Britaniji da bi trebala otići

 kod terapeuta i opravdano, Jasni trebalo snage za tu važnu stvar.

  Nju tamo su gledali kao dobru, obrazovanu i veoma pametnu

 osobu, ali imala jakih problema sa par članova svoje šire porodice

 (kasnije, odlučila da uči za psihoterapeuta). 

                                     

                                          

   Neobična je priča kako se Jasna na kraju udala za Neda Goja i

 bilo mi drago što iako se nastanila u tuđini, ona pronašla sreću, mir i

 punoću života. Pomirila sa tim članovima porodice, Ned na

 žalost dugo nije poživeo (uspela je završiti neke njegove radove) i

 ova sećanja je Jasna prvo napisala na engleskom (razumljivo).

  Volela bih da pročitam i englesku verziju, delo je memoarsko

 jako, kritičko, tužno, dirljivo i poučno. Politika se veoma malo

 spominje (veliki plus), delo svakako bolje od određenih filmova

 i serija koje se bezuspešno bavile ovom teškom, osetljivom i

 tužnom temom. 

  

  Ocena 10