Pismo napravilo zbrku kod dve porodice

 

  Ljubavno pismo je komedija gde su autori Zlatan Fazlagić i

 Zoran Bačić. 

 Premijera je bila 25.marta 1994. godine u Ateljeu 212, reditelj 

 Branislav Kičić (tata odličnog glumca Gordana).

 Verzija sa ovog posta je televizijska adaptacija iz 1998.

                                              

  Soldatovići i Kljajići se jako dugo poznaju, a jedna osoba

 (veoma bliska njihovoj deci Leposavi-ćerki Soldatovića i 

 Momčilu- sinu Kljajića) napisala ljubavno pismo i ne samo

 jedno koje totalno napravilo zbrku između ove dve porodice...

 Na samom početku predstave, bilo mi jasno da su supružnici trebali

 biti zamenjeni i mnogo kasnije, biva otkrivena greška od strane

 matičara (Ljubiša Bačić).

  Rad Miodraga Krstovića (Voja Soldatović) je bio više u ozbiljnim

 ulogama na svim poljima glumačke umetnosti i iznenadilo me što 

 ipak ima komičnu crtu koja ispala uspešna.

 Tanja Bošković (Fransoaz, njegova supruga), veoma vešta gluma

 zagrebačke gospođe koja mi u par navrata bila na granici iritantnog.

 Dubravka Mijatović (Leposava), otišla suviše sa glumljenjem

 devojke šmizle i kasnije imala mnogo bolje uloge (tu ne računam

 u debakl seriji ,Nemanjići' https://kulturiska.blogspot.com/2019/07/ova-dinastija-nije-zasluzila-takvu.html).

 Branislav Zeremski (Olivar Kljajić), dobar nivo, Gorica Popović

 (Jagoda, njegova supruga) uobičajno fantastična, kao i Boris

 Milivojević (Momčilo-Soni).

 Dušica Sinobad je široj publici poznatija kao glasovna glumica

 i već dugo godina radi uspešno taj posao, u ovoj predstavi kao 

 Ružica bila odlična.

 Ima smešno čudnih trenutaka u predstavi, zbrka trebala biti 

 zbrkanija, minusi su to što Momčilo i Ružica nisu na kraju bili 

 zajedno i kraj predstave bezvezno odrađen.

 Postoje razlozi zašto se igrala ta predstava jako dugo, po mom

 mišljenju je utisak srednjeg nivoa i takvu će ocenu dobiti. Da nije

 bila ta četvorka (Miodrag, Gorica, Boris i Dušica), dala bih četiri

 ocene niže.

 Ocena 6