Ani Erno je francuska književnica koja pre dve godine dobila
Nobelovu nagradu za književnost. Podržavala je Pokret žutih
prsluka (detaljnije informacije možete pronaći na internetu).
Njena dela su adaptirana na radio, pozorište i tri igrana filma.
Sajt+njen opus https://www.annie-ernaux.org/.
Prva rečenica tog romana me potresla i nakon te rečenice, sama
autorka se priseća svog odnosa sa majkom.
Anina majka još u ranom dobu odskakala od svojih vršnjakinja koje
su bile zadovoljne sa jednostavnim i pomalo jednoličnim životom.
Anin otac je vedre i mirnije naravi bio, majka bila vešta trgovkinja
(ona je volela taj posao), majka i Ana su imale bolji odnos u Aninim
ranijim fazama života.
Naježila me prevelika dualnost te žene (Ani opisala par događaja
od kojih jedan me prestravio) i
uopšte me nije začudilo što se sve više udaljavale (sa ocem Ana
bila u divnim odnosima).
Trenuci bliskosti, poverenja i važnih razgovora između njih su bili
jako retki (na moju ličnu žalost), opet, desiće se sve to u kasnijoj
fazi života za obe (pogotovo za majku koja jedna bolest ozbiljno
uništavala).
Uprkos tome što su bile udaljene i dosta svađale, Ani je ipak
zahvalna što baš ta osoba bila njena majka i ovo je neka vrsta
posvete.
Ovu knjigu će najbolje razumeti osobe koje su izgubile člana
porodice. Da je ta knjiga imala preko sto stranica, teško
bih podnela čitanje iste.
Ocena 8
