Mali mi je ovaj grob https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/secanje-na-jedan-atentat-kroz-moderni.html.
Rođeni u Yu je predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta
koju je režirao Dino Mustafić (ista osoba koja režirala predstavu
koju sam priložila na linku).
Premijera je bila 2010. godine, televizijsku adaptaciju i režiju
radila Andrea Ada Lazić (njena odlična režija za televizijsku
adaptaciju https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/ceif-drama.html).
Zaparalo mi ozbiljno na uši što u par replika bilo bespotrebnih
psovki (kapiram da je došlo vreme kad se mnogo psuje, ali ovde
baš bilo bezveze), početak i sam kraj predstave je u znaku brojeva.
Priče jesu istinite samih glumaca i pijanistkinje Stanislave Jeftić
koja odlično odsvirala sve pesme.
Radovanova priča je početak predstave
(on jedini nije bio Titov pionir i rođen kad se sve počelo raspadati)
i tu su one sporne replike sa psovkama (ovako je odlično odglumio).
Anđelikina priča jeste imala komično čudan trenutak, nego ona
nije dočarala to slikovitijim tonom i načinom izgovaranja.
Predragova priča ozbiljno iskazana i po mom mišljenju to
trebalo biti sa još jednom pričom. Mirjanina i Markova priča
(Marko Baćović) sa čudnim trenucima u njihovim događajima i
Baćović me ozbiljno oduševio u ovoj predstavi. Mirjana imala
mnogo bolje uloge od lične ovde.
Milenu (Milena Vasić) nisam dobro poznavala u vidu glumice,
njena priča spada među dirljivo tužne, nalik Anitinoj (Anita
Mančić) i Brankinoj (Branka Petrić i na priču sve tri obavezno
obratite pažnju).
Goran (Goran Jeftić) bio više sporedna uloga i u potpunoj senci
svih, njegova priča je jedna od upečatljivijih.
Slobodan (Slobodan Beštić) baš imao veoma nezgodne događaje
sa jednom ženskom osobom i mogao zbog nje završiti u zatvoru.
Pesme u ovoj predstavi su priča za sebe (solo pesmu Mirjane
Karanović bih izbacila, nije bila upečatljiva i zašto je uopšte
ima ovde), pogotovo horska klavirska pesma sa psovkama koje
gle čuda, imaju svrhu u toj pesmi.
Crvene stolice su među najjačim rekvizitima u predstavi,
čokoladna scena je višeslojno kompleksna (bila mi u nekom
trenutku odvratna), dramaturzi (njih pet) je moglo bolje i
blago kulturnijim jezikom (ne mora biti strogo književno pozorišno
filozofski jezik) napisati te replike.
Ocena 8
