Joana Bator je poljska književnica i publicistkinja, a za ovo delo
je dobila domovinsku nagradu u 2013. Specijalizovala se za
kulturologa i rodnim studijama, kao stipendistkinja je boravila u
Njujorku, Londonu i Tokiju.
troje nestale male dece i zajedničko im je što potiču iz
siromašnih i nefukcionalnih porodica. Istovremeno, bori se sa
teskobama iz prošlosti...
Nekoliko puta me naježilo Alicijino odrastanje sa gubicima i ona
sama rasla u nefunkcionalnoj porodici (razumem je zašto otišla što
dalje od svog rodnog mesta).
Delovi sa polumačkama poluženama mi uopšte nisu legli u priču
samog dela, satirične kritike na račun mesta koji su sporo izumirala
nakon određenih vremenskih perioda, političkih i društvenih
struja su odlično opisane.
Stranice napisane u formušakom stilu mi u početku bile zanimljive
za čitanje, ali su posle bile gnusne, zlobne i odvratne (ti forumaši su
samo na internetu hrabri, a zapravo su van mreža ekstremne
kukavice, jadnici i zlo).
Dobro je što uspela u obe stvari i intrigatno mi što navodno ovo
delo ima autobiografske elemente.
Ocena 8.5
