Miličino pripovedanje...

 

  Njena književna i uspešna zaostavština o Beogradu

 https://kulturiska.blogspot.com/2018/04/njena-zaostavstina-o-beogradu-vredna.html.

 Pozorišna verzija o njenom delu ,Knez Mihailo'

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/07/treca-predstava-o-knezu-mihailu-nije.html.

  Po delu Svetlane Velmar Janković ,Lagum' (lagum

 je podzemni prolaz), bila istoimena

 pozorišna predstava Ateljea 212. Lagum imao premijeru 1995,

 na ovom postu je verzija iz 1998, rediteljka Alisa Stojanović.

  Odlična režija Stojanovićeve za sledeću predstavu

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/09/da-li-ce-oni-ostati-ovde.html.

                                              

  Milica Pavlović, supruga univerzitetskog profesora

 Dušana Pavlovića. Za ovu porodicu, nevolje počinju tokom II

 svetskog rata...

  Svetlana Ceca u naslovnoj ulozi Milice Pavlović bila odlična

 nositeljka uloge žene koja imala dobre namere u nesrećnim

 vremenima, ali ispala veoma tragična (zašto, vidite u

 predstavi). Petar Kralj

 (Dušan Pavlović), Feđa Stojanović (Jermenin) očekivano odlični

 i Tihomir Stanić sa merom odglumio slikara Savu Šumanovića.

  Srđan Milojević koji je uglavnom dobar, u ovoj predstavi kao

 Pavle Zec bio nepamtljive uloge i replika (njegove zamene su

 bile Zoran Cvijanović i Aleksandar Srećković Kubura, sigurno bi

 zanimljivije izneli tu ulogu).

  Danijela Nela Mihailović kao prvobitno devojka Zora koja čuvala

 decu porodice Pavlović i kasnije izdala tu porodicu bila odlična.

  Milica Mihajlović kao odrasla Marija bila dobra i kraj predstave

 na istom nivou.

  Kostimi odražavaju jako dobro vreme radnje, scenografija bila

 previše jednostavna i siromašna (pogotovo na početku predstave,

 kasnije ta praznoća imala smisla), muzika nije bila potrebna

 ovoj drami. 

  Ocena 9 

Treća predstava o knezu Mihailu nije bila toliko loša

  Garderober https://kulturiska.blogspot.com/2020/08/pozorisni-stari-bard-koji-imao.html.

 

 Knez Mihailo je istorijska drama Svetlane Velmar Janković

 imala premijeru u JDP-u 1996, reditelj Dimitrije Jovanović.

 Na žalost, zgrada JDP-a izgorela 1997, snimak je iz 1998. u

 BDP-u.

 U stvarnosti, Knez Mihailo bio ljubitelj pozorišta, ali tri predstave

 iz različitih perioda njegovog života nisu imale uspeha (čak i

 ova sa posta).

                                               
 Priča koja govori o poslednjim danima Kneza Mihaila i ljubavnom

 trouglu...



  Dragan Petrović Pele (knez Mihailo) je dobro izneo glavnu

 ulogu, Miodrag Radovanović Mrgud (Anastas Jovanović) 

 odličan, ubedljiv i izražajne glume.

 Rade Marković (Ilija Garašanin) bio nešto kratko u predstavi,

 isto odličan.

 Đurđija Cvetić (Anka Obrenović, sestra Mihailova) i Nataša

 Ninković (Katarina Konstantinović, Ankina kći) čisto,

 skoncetrisano i odlično glumele.

 Ivan Bekjarev (pukovnik Milivoje Petrović Blaznavac) jak

 vokal, samo u nekom trenutku bio stegnut kad treba da pozdravlja

 određenu osobu.



 Uvod predstave je nalik književnom ravnom, sporom uvodu.

 Po pitanju sredine, najinteresatniji su bili dijalozi sa dve 

 osobe, kraj koji je bio tragičan za tri glavna i jednim sporednim

 likom mi nije bio dramatično i jako odrađen (to je scenaristički

 bilo veoma amaterski loše). Pevački vokali na kraju u vidu

 Dragoslava Aksentijevića i Meline Appiah veoma dobri.


 Predstava bi bila savršena kao radio drama, u političkim dijalozima

 falilo dinamike i oštrine. Sigurna sam da bi pronašli glumce za

 reobnovu, kroz bolji scenario i scenografiju (shvatam zašto je

 scenografija bila slabija).

 Ocena 7 

Njena zaostavština o Beogradu vredna čitanja

 Svetlana Velmar Janković (1933-2014) je bila spisateljica,

 sekretar i urednik časopisa ,Književnost'. Dugo uređivala

 u izdavačkom preduzeću ,Prosveta', dobitnica mnogobrojnih 

 nagrada, a delo ,Zapisi sa dunavskog peska' je iz njene 

 zaostavštine.

                                            

Kratki opis

 Sama spisateljica nas uvela u Beograd koji ima duboku, dugu

 istoriju, posebnu filozofiju i neku vrstu žala što su neke stvari

 nestale...

 Vezano za Narodnu biblioteku koja je bila na Kosančićevom

 vencu i bila sravljena od strane nacista 1941, slažem se sa

 Svetlanom da ova biblioteka trebala biti obnovljena! I sramotno

 je što niko, ama baš niko neće da se pozabavi pitanjem obnove

 iste!

 Nego, ovo delo je veliki kvalitet, a odlično je opisala 

 nekadašnja zdanja, svoje prijatelje pisce i učene ljude. Dodala bih

 i zaključak sa naslova ovog posta.

 Ocena 10