Od autsajdera do životnog pobednika

 Za ovu jedinstvenu priču sam čitala u starijem broju ,Politikinog

 Zabavnika'. Pisalo je u toj priči samo rivalitet, ali ne o tome odakle

 potiče glavni junak vredan čitanja i životnih lekcija koje se mogu

 primeniti svakodnevno.
                                               

 Kratak opis

 Seabiscuit (Morski keks na srpskom, nazvaću ga po srpskom 

 Sibiskvit) je bio konj trkač teškog  ponašanja. Prethodni vlasnici su 

 namerno njega terali da gubi na trkama. Njegov novi vlasnik Čarls 

 S. Hauard (Charles S. Howard) nakon životnih teškoća i čudne

 okolnosti kupuje Sibiskvita. Dugo mu je trebalo

 da pronađe džokeja i pronašao ga u vidu Reda Polarda (Red 

 Pollard).

 Redova porodica bila uništena finansijski u Velikoj krizi i biva

 ostavljen kod trenera konja. Osim džokejstva, neko vreme se

 ilegalno tukao i oslepeo na jedno oko. Red i Sibiskvit su ubrzo 

 postali saradnici i najbolji prijatelji, mediji nisu bili zaintersovani za 

 ovaj poseban duo u početku. Sibiskvit je dramatično pobedio tada 

 nesalomivog Ratnog admirala (War admiral)...

 Oduševio me sam način pisanja Laure Hilenbrand (Laura

 Hillenbrand) o priči upornosti i da u životnim teškoćama, uvek

 ima svetla, sjaja i nade. Red i Sibiskvit su imali divan odnos, kakav 

 bi trebalo da imamo svakodnevno. Uz puno poštovanja, ljubavi i

 iskrenosti. Sibiskvit je poboljšao živote ne samo Redu, već Čarlsu

 i svima koji se bavili njim. U Velikoj krizi, Sibiskvit je bio

 vidljiv znak nade za bolje sutra. Sa razlogom.

 Ocena 10/10 

Jedinstveni džokej,njegova posebna putovanja i mesta življenja.

  Biografski roman ,Black Maestro:The Epic Life of an American

 Legend' (,Crni Maestro: Epski život Američke legende') se radi o

 ovom posebnom džokeju. Džejmsu Džimiju Vinkfildu (James 

 Jimmy Wiknfield).

                                        

Džimi na vrhuncu slave

 Od malena, voleo je konje i želeo učestvovati na trkama. U

 šesnaestoj godini se počeo takmičiti i najveći uspeh jeste sledeći.

 Pobedio je dva puta Kentaki derbi (Kentucky Derby) 1901. i 1902.

 godine. Emigrirao u Rusiju i poznavao cara Nikolaja II, kasnije se

 seli u Francusku i nizao uspehe. Penzionisao se u svojoj pedesetoj

 godini i kao trener džokeja je bio izuzetno uspešan.

 Za žene je bio posebno harizmatičan i zavodljiv, imao sina iz 

 prvog, sina i ćerku iz drugog (sinovi  preminuli, ćerka ga 

 nadživela).

 U njegovo vreme, početak dvadesetog veka je bilo normalno da

 crnci učestvuju na konjskim takmičenjima. Poslednji Afro

 Amerikanac koji je pobedio Kentaki derbi, u svojoj državi

 neshvaćen i nevoljen zbog svog porekla (to se desilo u njegovim

 srednjim godinama), u Rusiji i Francuskoj voljen i poštovan.

 Doživeo je užasnu sramotu u svojoj domovini. Sportski časopis

 ,Sport Illustrated' ga pozvao na prijem, on je došao sa ćerkom i

 trebao ući normalno kroz glavna vrata. Osoblje mu reklo da ne

 ne može ući regularno, već mora na neka druga vrata.

 Najžilaviji u svojoj mnogobrojnoj porodici, svoj san ostvario,

 proživeo sve i svašta i konačno mu odato postuhmno priznanja za

 džokejska i trenerska dostignuća.

 Čudi me što ova priča nije ekranizovana i mogao bi to biti dobar

 kulturni potez.

 Ocena 10/10