Troje ljudi duhom zaključani

 

 Ivana Bodrožić je hrvatska književnica, njen Instagram

 https://www.instagram.com/bodrozicivana/.

                                           

 Lucija je ćerka koja doživela saobraćajnu nesreću i ostala 

 nepokretna, uz stanje zaključanosti svog tela.

  Dorian (Lucijin dečko)

 je sin koji nekada bio druga osoba duhom i telom i teško se nosi

 sa sadašnjicom,

 a Lucijina majka znala samo za nasilni patrijarhat i odrasla uz

 zabrane i opomene...

  Korice knjige su intrigantne i posebnog spoja boja, a naslov me

 podseća kao da je uvodnik za govor, prilagođen svima da ugodi.

  Lucije mi bilo ozbiljno žao, a pre svega toga trebala biti bolji

 čovek prema Dorianu i svojoj majci u nekoliko navrata (izgleda da

 joj bilo ukorenjeno da se ne zna empatičnije odnositi sa ljudima).

 I ona trebala prekinuti negativan niz svoje porodice.

 Na strani sam ljudi koji su u Dorianovoj koži, sa druge strane,

 poglavlja sa njim su mi bili najmanje omiljeni. Nisam se duboko

 saživela sa njegovim likom, imao previše gnevnih ispada,

 po pitanju osećanja, u 90% slučaja bio ravna linija i uopšte 

 nisam osetila punu ljubav između njega i Lucije.

  Lucijina majka je previše gutala, trpala najgore u sebi zbog

 svega ružnog što su joj rod rođeni, suprug i suprugovi užasni 

 roditelji priređivali.

 U nekom trenutku, bila sam besna na njena tri poteza iz prošlosti i

 pogotovo jednog u sadašnjosti što Luciju nakon nesreće stavila na

 žestoko stakleno zvono.

 Sporedni likovi su na žalost meh (osim jedne

 medicinske sestre koja htela pomoći Dorianu, kad je

 tražio Luciju u bolnici i dve žene sa kojima on ima dobar

 odnos), Lucijin stariji brat Tomislav je

 socijalno umno ogavna osoba i dobro što ga nije bilo puno ovde.

 Kraj mogao biti zaokružen u vidu sadašnjice i zanimali bi me 

 odgovori na sledeća pitanja.

 1. Da li se Lucijina majka i Dorian ipak pomirili?

 2. Koliko je Lucija još poživela?

 3. Kako bi proteklo upoznavanje Doriana i Tomislava?

 Iskreno, ako bi se dogodila realizacija ekranizacije ovog romana,

 sigurno bi podigla prašinu. Lično, ekranizaciju bih pogledala.

 Ocena 7.5

 

Sticajem okolnosti, njih troje...

 

 Radovi Antea Tomića.

 1. Punoglavci https://kulturiska.blogspot.com/2017/05/leto-1975-iz-ugla-jedne-devojcice.html.

 2. Što je muškarac bez brkova https://kulturiska.blogspot.com/2017/09/u-malom-selu.html.

 Zajedno sa rediteljem Rajkom Grlićem (najpoznatiji po delima

 ,Karaula', ,U raljama života' i drugim) radio četiri scenarija, među

 kojima i ovo delo.

                                                       

 Vjekoslav je profesor u srednjoj školi, prerušava se tajno u ženu i 

 ujedno homoseksualac. On neguje svog starog i teškog bolesnog 

 oca koji ga uopšte ne voli, a oni imaju komšije bračni par

 Samardžić. Sticajem okolnosti, Samardžići i

 Vjekoslav će morati da sarađuju zbog dve

 stvari, od kojih jedna važna za Antea...

  Podnaslov ,Ljubavna priča o mržnji' savršeno pristaje za ovo delo, 

 njih troje imaju mržnju prema određenim stvarima za suprotnu 

 osobu i dramatične okolnosti ih dovele do toga da moraju sarađivati.

 Dvojac Tomić/Grlić su uspeli direktno, kritički i na kvalitetan 

 književni način prikazati besmisao mržnje ljudi prema nekom 

 drugačijem, bilo da je po pitanju nacionalnosti, vere ili seksualnosti.

 Za filmsku verziju sam čula u većem delu 

 

 slučajeva ili hvale ili kritike i svakako ću pogledati.

 Ocena 10

 

 

Životna simfonija troje ljudi

 Korice spadaju među najelegantnije i najlepše. Sadržaj iste je

 lirično bogat, prošaran srećnim i tužnim notama.


                                            

 Kratki opis

 Talentovana violinistkinja Remi je udata za škotskog

 kompozitora Nikolasa Elka. Nikolas je bio oženjen sa Hejzel, a

 susret bivše i sadašnje žene posle nekoliko godina je bio sve, samo 

 ne običan. On se muči dovršiti s remek delom koji ne može 

 dovršiti do kraja, Hejzel da počne živeti punim plućima, Remi da

 oslobodi strah od pritiska i preispitivanja u svoje postupke. Da li

 će njih troje imati uspešnu zajedničku životnu simfoniju ili ne? 

 Žao mi je bilo Hejzel u mladosti i njene duge gorčine nakon

 rastanka sa Nikolasom. Nikolas u kasnijem dobu sazreo

 i vremenom pokušava biti bolji čovek, ne samo kompozitor.

 Remi je uspela biti voljena, ali se muči biti opuštena i slobodna,

 kao kad svira violinu.

 Šteta što nema igrani film po ovoj knjizi, a ako bi se snimio, ne bih

 volela da je film holivudske produkcije, već nezavisne ili evropske.

 Zamišljala sam Nikolasovu simfoniju i Remino sviranje violine

 za vreme čitanja. Kad bi ona imala zvuk, on bi bio elegantan, 

 čaroban i snažan.

 Ocena 10/10