U važnoj našoj bici... (književna verzija)

 

  1. knjiga https://kulturiska.blogspot.com/2022/09/potomci-na-svoje-nacine-knjiga-i-vreme.html.

 Druga knjiga ,Suvoborska bitka' ima svoju pozorišnu verziju

u vidu glavnog junaka koji je u oba dela https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/u-vaznoj-nasoj-bici-on-je-uradio-veliki.html.

 Slika na koricama i forzecu (deo knjižnog bloka) je od Mihaila

 Milovanovića ,Mrtvački mir'.

                                         

 Jedan od članova porodice Katić je nestao u najgorem vremenu i

 tu vest morao saopštiti Živojin Mišić.

 U ovoj knjizi, Milena se slabije pominje (više njen brat Ivan i

 brat od strica Adam) i njen stric Đorđe.

 Ivanove beleške u svesci su odraz trenutnih osećanja, razmišljanja, 

 kritika, teskobi mladog čoveka i spadaju među najbolje opisanim

 rečenicama u knjizi.

 Sklopila sam pozorišnu i književnu verziju u jedno i u oba slučaja,

 veoma teško i vredno delo.

 Ocena 10 

 

           

                                              

Dostojanstveno istorijsko fiktivno delo...

 

 Megi O'Farel je severnoirska književnica, njeni žanrovi su istorija i

 istorijska fikcija. 

 Sajt+Fejsbuk stranica https://www.maggieofarrell.com/.

                                               

 Letnji dan 1596. Devojčica ima tešku groznicu koja je oborila u

 krevetu, dok njen brat blizanac traži pomoć. Roditelji nisu slutili da

 jedno od njih dvoje neće preživeti...

 Tu su paralelne priče o Hamnetu i Agnes (njegova majka) u 

 prošlosti (ona se ustvari zvala En, ali u knjizi ima objašnjenje

 zašto je autorka tako nazvala) i Megi O' Farel napisala 

 dostojanstveno istorijsko fiktivno delo o jednom detetu Vilijemu 

 Šekspiru koji prekratko živeo (preminuo u 11. godini).

 Agnes zbog svog duha u mladosti i zanimanja uopšte nije zaslužila

 imati preke poglede i ismevana, u ovom delu mi bilo neobično što

 se ni u jednom trenutku nije spominjalo Vilijamovo ime.

 Autorka je sigurno to uradila, da bi čitaoci više obratili pažnju na

 Hamneta i Agnes.

 Odlično su opisane i Hamnetove rođene sestre Suzan i njegova

 bliznakinja Džudit, deo posle Hamnetove smrti bio posebno tužan i

 veoma emotivan.

 Udubite se u poslednja poglavlja knjige kad Agnes nije bila sigurna

 da li će otići pogledati pozorišnu tragediju nazvanu po njenom

 sinu i sam epilog.

 Hamnet zaslužuje potpuno dostojanstvenu ekranizaciju, knjiga je

 u tome uspela.

 Ocena 10 

Posebna četvorka naše epske fantastike

 

 Nenad Gajić je autor bestselera ,Slovenska mitologija', a više o

 njemu https://nenadgajic.org/.

                                               

 Senka je devojčica koja nakon velikog gubitka porodice i ujeda

 zmije izgubila vid. Zajedno sa Žarkom, Vukom i Milošem, kreće u

 veliku pustolovinu...

 Dosta su im različite životne okolnosti i neki čitaoci bi zapitali 

 zašto se oni ujedinili i zarad koje misije.

 Misija je veoma slojevita, pojedinačne i grupne borbe me zabavile,

 vinjete (ukras na knjizi) i slike za poglavlja prekrasne i tačno 

 prikazale sliku glavnih junaka.

 Epska fantastika ovde nije tipično predosadna, pominju se određene

 bajke našeg doba iz srednjeg veka i svakako ću pročitati preostale

 dve knjige.

 Ocena 10 

Romeo i Julija na M.P.D.R način

 

 Komično lutkarska mjuzikl verzija ,Knjiga o džungli'

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/originalno-vienje-koje-ipak-ima-mane.html.

 Predstava ,Romeo i Julija' u Malom pozorištu Duško Radović je 

 imala premijeru 14. marta ove godine, reditelj Dejan Bodroža.

                                           

 U ovoj verziji, bilo je dualnih uloga (neki su glumeli više od

 dve uloge) koje su funkcionisale veoma glatko, fino i odlično.

 Među tim dualnim ulogama, oduševili me Dušica Sinobad (knez 

 veronski Dela Skala/Julijina dadilja), Nikola Kerkez (Monteki/

 Merkucio/Samson/Apotekar), Marijana Vićentijević Badovinac

 (Romeova majka/Fra Lorenco).

 Milan Zarić (Romeo) i Hana Beštić (Julija) su bili odlični u

 pojedinačnim i zajedničkim scenama, svakako bi trebalo

 da budu više angažovani (pogotovo Hana). Muzika u pravom 

 srednjevekovnom ruhu, scenografija jednostavna, sa smislom i

 odlično što nije odvlačila pažnju od glumaca sa scene.

 Koreografije, lagane i finih koraka, scene mačevanja izražajne i

 uverljive, iako je kraj za oboje ispao tragičan, ovde je odrađen kroz

 prelepu muziku, koreografiju i glumu njih dvoje.

 Predstava je za +14, biletarnica (mesto gde se prodaju karte), ne radi

 samo ponedeljkom, dok ostalim danima radi od 10 do 15 časova.

 Ne zna se još uvek datum za novo izvođenje i ako bude uskoro,

 svakako vam preporučujem.

 Ocena 10

  

                  

Da nije njih dvojice...

 

  Bilo jednom u Srbiji je drama/komedija koja imala premijeru 6.

 marta ove godine, a serija bila 3. septembra i imala 8 epizoda.

 Sve epizode https://domaceserije.net/gledaj-online/bilo-jednom-u-srbiji.

                                                  

 Dve godine nakon kraja Prvog svetskog rata, Cone i Dine se 

 vraćaju u rodni Leskovac koji je potpuno oronuo, a ujedno spremni 

 isti obnoviti na svoj način...

 Viktor Savić (Stojan/Cone) i Nemanja Oliverić (Kostadin/Dine)

 su bili odlični i da nije bilo njih dvojice, utisak serije bi bio između 

 osrednjeg i slabog nivoa.

 

 Teodora Ristovski (Zorka), nije imala zanimljivu glumu,

 predosadan izraz lica u nekim ključnim, ozbiljnim scenama.

 Sloboda Mićalović (Ružica) dobar nivo, naglasak mi delovao u

 80% slučajeva neprirodno (živo me interesuje stav pravih

 Leskovčana povodom izgovora glumaca u ovoj seriji), enterijer i

 eksterijer za desetku.

 Sigurna sam da je bilo boljih glumica od Teodore, zajedničke scene

 sa Viktorom su ispale sa 0% filmsko serijske hemije, u slučaju

 zajedničkih scena Nemanje i Slobode, bilo već bolje.

 Ocena 6

Džon i Džil (pozorišna predstava)

 

  Leonard Gerš (1922-2002) je bio američki dramaturg, scenarista i

 tekstopisac. Premijera njegove komedije za pozorište ,Leptiri su

 slobodni' (kod nas se tako zove, samo uz dodatak sa imenima dva

 glavna lika) bila 21.oktobra 1969. u brodvejskom pozorištu

 ,But teatar' i 1972. je snimljena filmska verzija.

 Delo je zasnovano po životu Harolda Krentsa (1944/45-1987)

 koji bio slep advokat, autor i aktivista.

 Naša pozorišna verzija imala premijeru 20.februara 1999. u delu

 Teatar u podrumu', imala

 45 izvođenja i poslednje izvođenje bilo 15.februara 2003.

 Reditelj Nenad Gvozdenović, na ovom postu je tv verzija iz 2002.

 koju režirao Miško Milojević. Igrala se neko vreme u Zvezdara

 teatru.

                                                

 Džon je slepi momak, odlučan da živi sam i bez majčinog

 preteranog nadzora. U njegov stan ulazi devojka Džil, potpuno 

 opuštena, slobodna i bez predrasuda. Ubrzo, njih dvoje se zbližili...

 Danijel Sič, odličan u naslovnoj ulozi i zaslužuje da šira publika

 zna za njegovo umeće i veštinu. Na početku, Katarina Erić (Džil)

 bila odbojna zbog glasa i pokreta i kasnije mi se dopala njena 

 gluma.

 Tanja Bošković (gospođa Bejker, Džonova mama), jaka i odlična

 gluma majke koja na žalost bila nesigurna i sumnjala u sinovljevu

 samostalnost i razgovor sa Džil joj dobro otvorio oči.

 Nenad Gvozdenović (reditelj pozorišne verzije, a ovde glumi 

 reditelja Ralfa Ostina), upečatljiva epizodna uloga groznih

 reditelja kojih ima u stvarnom životu.

 Scene koje su me dirnule jesu poslednje sa Džonom i njegovom

 mamom i završna u celoj predstavi. Simpatično me nasmejao deo

 sa jabukom i lično, volela bih da postoji verzija sa pravim, slepim

 čovekom i oni zaslužuju šansu da ih zna pozorišna i šira publika.

 Ocena 10

Da li će oni ostati ovde?

   Majkl Frejn je engleski dramaturg i pisac, najpoznatiji po

 farsi ,Isključeni zvuci', kao i dramama ,Kopenhagen' i 

 ,Demokratija'.

 Filozofska komedija ,Ovde' imala premijeru u njegovoj domovini 

 1993, dok kod nas bila premijera 18.aprila 1996. godine u Ateljeu

 212 (poslednje 75. izvođenje je bilo 27. aprila 2000.).

 U ovoj adaptaciji, videćete verziju iz 1998.

                                               

  Novopečeni bračni par Ket i Fil se jedva saglasili da žive u

 stanu, gde imaju suviše radoznalu stanodavku u vidu Pet. Kad

 se ugnezdili u ovom stanu, počele su česte razmirice i

 mimoilaženja između Ket i Fila...

 Dubravka Mijatović i Zoran Cvijanović kao naslovne uloge su bili

 odlični, veoma smešni i sukobe svojih likova odglumeli živopisno

 (ovde mi ona bila bolja, nego u predstavi ,Ljubavno pismo' https://kulturiska.blogspot.com/2022/09/pismo-napravilo-zbrku-kod-dve-porodice.html).

 Jelisaveta Seka Sablić se stopila sa ulogom suviše radoznale 

 stanodavke Pet i trebala biti tokom cele predstave u žutom kostimu

 (crveni kostim koji nosila tokom 90% predstave je bledunjav).

  Filozofska komedija koja dobro govorila o seljenju, različitim

 mišljenjima jednog para, snalaženju u dijalozima sa stanodavcima i

 u stvarnosti, parovi nalik Ket i Filu ubrzo se prezasite jedno drugog.

 Bolje što se oni iselili i više ne nalaze ,ovde'.

 Ocena 10